Народно благостање

Страна 154

ИНДУСТРИЈА |

— Стројна товарна ин ливарна у Љубљани, о којој смо јавили да је отказала радницима, повукла је отказ јер је склопила неколико нових уговора за државне и приватне поруџбине.

· — Индустрија конзервисања воћа и поврћа у Бугарској броји већ 17 предузећа. Највише се конзервише поврће (88%), затим нешто мало воћа (10%), - а најмање риба (2%). Годишња производња цени се на 1000 тона.

— Извоз дрва из Аустрије у Мађарску био је 1932 г. 139 мил. метц. у вредности 10.56 мил. шил., а 1933 г. 2.15 мил. метц. у вредности 144 мил. шил. ·Садањи преговори изгледа да ће повећати аустријски контингент дрва. |

= У циљу помагања малих индустријских предузећа амбричка влада · проучава план O оснивању 12 окружних банака, које би се искључиво бавиле давањем кредита овим предузећима.

— Увоз петролеума у Француску порастао је са 7,2 мил. у 1932 г. на 17 мил, барила у 1933 г.

— Холандска текстилна предузећа, њих 60—70 рас-

прављају о образовању картела којим ће утаначити услове продаје својих производа.

ТРГОВИНА .

— Изложбу и сајам вина приређује у Загребу 5, 6 H 7 маја о. г. Савез хрватских виноградара и воћара.

— Земаљски конгрес трговаца ситном кожом и кожом од дивљачи одржава се 40. м. у Београду.

НОВЧАРСТВО

— Ради изравнања клириншког салда Чехословачка је одобрила Мађарској накнадне контингенте.

— У вези са проведеном девалвацијом чехословачке

круне, која износи 16.6%, наша Народна банка одредила је нови течај за обрачунавање у југословенско-чехословачком клирингу. Он вреди од 20 фебр. а. износи 140.188 дин. за 100 чех. круна. Њему се додаје прим од 28.5% те износи 180.141 дин. за 100 круна. — Рергезцасца агсепшизкос рета, Која је rebala da doprinese nominalnom povećanju cena agrarni:h proizvoda, ostala je bez željenog deistva. Cene su ostale nepromenjene što prema ramijem stanju pretstavlja pad u visini depresijacije.

— Norveška vlada izvršiće konverziju 6 i po % i 6% državnog zajma od 1924 čiji rok ističe 1 aprila i 1 marta o. g. Novi · zajam u iznosu od 59.3 mil. kr. glasiće na 40 godina sa kamatom _4 i po % i emlisjonim. kursom 94 i po %. \

— Према извештају швајцарске Народне банке у прошлој години приватна тезауризација злата била је врло

"велика, јер се публика бојала да ће повлачење иностра- ; | хиљ. динара. них капитала довести у питање стабилност франка. Од 447 .

мил. злота налази се 235 мил. код Народне банке. За последње три године приватни увоз злата изнео је 700 мил. Сем тога, за швајцарски рачун налазе се знатне количине злата код иностраних банака.

— Филијале румунске Народне банке, које су имале "право да одобравају девизе до износа од 50.000 леја, моUO у будуће одобравати само до 30.000 леја.

— Берза у Букурешту од неког времена показује знатно оживљавање. Нарочито су порасли курсеви акција индустрије петролеума и златног рудника „Миа“. Због · намере владе да измени закон о конверзији сељачких дугова скочили су и курсеви акција банака. Да би се ово · оживљење још више подстакло управа берзе предложила је Министру трговине да смањи таксе и куртаже.

— Немачко Министарство привреде објављује да је за последње две године откупљено обвезница немачких иностраних зајмова за 781 мил. мк, номиналне вредности.

НА POJIHO БЛАГОСТАЊЕ

10.

= Турска je одлучила да. искује мил, ком. ес о новца зашто ће бити употребљено 120.000 кг. сребра.

— Да би се олакшала конверзија аустријских зајмова гласећих на стране валуте у зајмове на шилинге министар финансија укинуо је порезу од 3%, која је оптерећивала конвертовање зајмова,

— Нови гувернер румунске Народне банке Григор Димитреску је изјавио претставницима иностране штампе да ће Народна банка увести децентрализацију трговине са девизама, дајући већу слободу осталим банкама и задржавајући у свом делокругу контролу девизног тржишта. Исто тако ће банка настојати да олакша режим контингентирања.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Органи финансијске контроле запленили су прошле године следеће количине робе иностраног порекла: 4,200 кг прерађеног дувана, 316 кг непрерађеног, 6.089 ком. цигара, 566.030 комада цигарета. Од домаћих монополских производа запленили су: 39.281 кг прерађеног и 112.305 кг непрерађеног дувана; 169 комада цигара; 13.808 ком. цигарет папира; 1964 кг камене, 6.709 кг ситне, 42.721 кг млевене, 20.373 кг индустријске соли итд. а сем тога је пронађено и уништено 3,213.000 струкова дувана, који је био засађен без дозволе,

— На име државних пореза било је предвиђено. у прошлој години да становници среза котор-варошког, у Врбаској бановини, имају платити 835.560 дин. а наплаћено је 846.375 дин.

=— Министар финансија одобрио је прорачун градске општине Бања Лука који износи 8,606 хиљ. дин.

— Prilikom izglasavanja budžeta u francuskom рамаmentu Ministar finansija Žermen Marten dao je jednu izjavu u kojoj je, između osta.oga, rekao: „Priprema se međunarodni napad na solidnost franka. Ali nema činjenice, koja Francusku može primorati na devalvac:ju njenog novca. Primećuje se, mie-

· đdutim, da velike sile nastoje da podignu cene u zlatu svojih pro-

izvoda. Razlozi visokom nivou cena u Francuskoj leže u poreskoj

' poxitici, socijalnim teretima, prekomernoj kamati, suviše velikom

broju posredmika itd.” — Прорачун општине Тузле за 1934 г. износи 5.150

хиљ. дин. и мањи је од прошлогодишњег за 30 хиљ. дин.

— Аустријски законски пројект о пореским олакша-

њима за инвестиције предвиђа 20% смањење досадањих " олакшања.

— Мађарски буџет у 1933 показује приход од 1039.9

"или 33.7 мил. пенга мање него у 1932. Приходи од свих поо реза осетно су подбацили.

: — Прорачун града Шибеника за ову год. износи 6.329, Трогира 1.800, Ђакова 816, Нове Градишке 2.163

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — У Пољској је образован Савет за компензациону

“политику, који састављају претставници четири водеће ~ индустријске“ и трговачке организације.

— У Будимнешти су отпочели трговински преговори са Румунијом за склапање новог уговора пошто садањи

престаје да важи 1 марта.

— Мађарски трговински“ биланс за 1933 показује

“ активни салдо од 81 мил. пенга према 6 мил. у 1932.

— Енглески платни биланс завршен је 1933 са пасивом од 4 мил. фунти 6терлинка према 56 мил; у 1932 и 104 мил, у 1931.

— Енглеско-јапански преговори о одстрањењу међу-

· собне TOO IVIĆ и пода тржишта Нис ни овога Нпр · успели.

— 23 ата у Буин ет је потписан немачко-

мађарски трговински уговор, којим је прва добила знатно