Народно благостање

10. март 1934.

+ Мшуој

Smrt Milivoja Šićarevića (iznenada, 6. o. m. sred njegove najbolje stvaralačke snage) duboko je potresla naše pri„vredne, krugove.

Bio je to čovek retkih osobina, neobično skroman i miran.

Kod nas je stručnosi, naročito u privrednom pogledu vrlo retka, a još su ređi slučajevi, da bi čovek u bankarstvu kao i u frgovini mogao da postigne onaj ugled i poštovanje, kao što je to bio slučaj kod Milivoja Šićarevića. Teško je reći na kome polju ima veće zasluge za našu privredu — ili u Dankarstvu ili u izvoznoj trgovini!

Pripadao je Srpskoj banci d. d. u Zagrebu — ekonomskoj i bankarskoj tvrdjavi jugoslovenske ideologije u bivšoj Monarhiji. Još pre svetskoga rata nalazimo ga kao organizatora fihijale Srpske banke u Pešti — dakle, na mrtvoj straži, koju je, zajedno sa njegovim starijim drugom 8. Stevom Karamatom, osnovao ali i likvidirao, posle našeg Ujedinjenja. Tada je definitivno prešao u prestonicu. Medjutbim još pre rata on je u Beogradu učestvovao kod osnivania Podunavskog irgovačkog akcionarskog društva, koje je dobilo važne zadatke u pogledu organizacije izvozne trgovine predratne Srbije. Tome poslu je posvetio posle rata sve svoje snage, boreći se za bolju organizaciju izvozne službe, saobraćajne, kao i DO kvalitetu robe. Naročito velike su njegove zasluge u pogledu tipizirania i standardizirania našeg žita, kukuruza, šljiva, grožđa itd., koie izvozimo. Velikim praktičnim iskuswom i odličnom teorijskom spremom Šićarević je brzo postao stručnjak u svim pitanjima našeg polioprivrednog izvoza, naročito Dunavom i frgovinom dunavskog bazena. Kao takvog vidimo ga kao eksperta i savefnika naše delegacije na Konferencji mira u Parizu, al u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 175

_ i Sićarević

deccnije, na svim medjunarodnim privrednim skupovima, a pre svega u Beču i Pešti gde je važio kao najbolji poznavalac izvozne i žitarske trgovine. Među prvima ga nalazimo pri Osnivanju „Prizada” ij veliki deo onoga, što je „Prizad” dao pozitjivnoga zahvaljujemo njemu. Kao dobar poznavalac prilika” u inostranstvu stalno i energično se zalagao i za podizanje silosa i smestičta. kod. nas, dobro poznavajući njihovu važnost za našu izvoznu Trgovinu.

Kod spasavanja Jadranske banke i fluzioniranja sa Dunavskim društvom nalazimo. u prvom redu Šićarevića -— tada bankara. To je za Srpsku banku kao i za Dunavsko društvo bio težak posao — ali je uspeo. Jadranska banka je sanirana i njena situacija rasčišćena. Ceo taj rad i danas nosi |asne znakove Šićarevićeve saradnje.

Poštanska štedionica Kraljevine Jugoslavije počela ie kod nas sa radom u 1923 godini, a pre toga postojala je samo u prečanskim krajevima. To je svima poznato. Ali nije poznato, da ona sigurno u 1923 godini jos ne bi postojala da nije bilo Šićarevića, koji je u ono doba mučio tešku muku da ubedi merodavne faktore o njenoj eminenfno važnoj funkciji, i o njenoj apsolutnoj potrebi za naše novčano tržište. Prvu delegaciju, koja je u Pragu i Beču vodila pregovore oko nacionalizacije i proširenja Poštanske štedionice predvodio je Šićarević.

Beogradsko udruženje banaka, Beogradska betza itd. itd. gube Sićarevićevom smrću jednog od najrevnosnijih saradnika, savetnika i jednog od najboljih drugova.

A za politiku Milivoj Šićarević nije imao vremena!

M. E.

Ср

MOTORNA ULJA sastavni 60 зуаков Ssirejd

Пе

77700 SDLHNY | мотовма | |

| .

Štandarcč С

eograd

GAkademtja nauka Telefon 859,2198,1473

(БЕД

ULJA

о: Јидеозата Zasre!

Кит Сеча 9 4551, 4652, 5518