Народно благостање
17. март 1934.
из УРЕДНИШТВА, .
НАРОДНО БЛАГОСТАЊИ
Страна 1179.
_ МОГУЋНОСТ СТОЧАРСКЕ АУТАРКИЈЕ
Код нас се још увек избегава проблем аутаркије појединих привредних грана, и ако је он на прагу. Ми смо овим чланком отворили разговор по питању не-
· избежности аутаркије код стоке и њезиних евентуалних последица. Он је само први корак на томе путу.
__Задатак економске политике лежи у предвиђању и припреми да би се смањили потреси од прелаза у аутаркију. -
Према нашој пољопривредној статистици земљорад је по вредности годишњег приноса важнији од сточарског. Али не много. Да није Војводина у саставу Југославије, сточарство би било важније. Тако је уосталом било кроз цео 19 веку покрајинама у саставу Југославије (чаки у Војводини првом половином 19 века). Има земљишта која се не могу да искористе за земљорадњу. То је апсолутно сточарско земљиште. Ту спадају: слабо плодно земљиште, шумски пропланци, пашња ци и ливадски терени. Шумадија је у почетку 19 века била у главном сточарска; земљорад је служио само за задовољење скромних потреба у биљ-, ној храни тадањег малобројног становништва. Шумадија ужива и на страни име колевке свињогојства. У њезиним храстовим шумама гојена је свиња. Распис кнеза Милоша, од 23 новембра 1822 године, који је написан у ситуацији, сличној оној у којој се налазимо данас са једним делом нашег
извоза стоке услед девалвације чешке круне 10 лепо илуструје. Године 1822 намеравала је турска
влада да обори вредност свију врста странога.
новца у целој земљи. Кнез Милош је устао енергично против обарања вредности аустријског новца за београдски пашалук са следећом мотивацијом: „Мени је врло добро познато да у стоци лежи сва имовина нашега народа и да наш народ извози стоку у Немачку (тј. Аустрију) и за њу добија немачки (аустријски) новац. Ако би се оборила вредност странота новца народ би џабе морао да продаје свој једини производ, који му одр= жава душу. У какву би беду и сиромаштво он тиме био бачен“.
Као што видимо, целокупно имање народа тадање Србије лежало је у стоци.
У Југославији је, као што рекосмо, земљорад важнији од сточарства, и ако разлика није велика. Али то не значи да је сточарство назадовало. На против оно је напредовало као и земљорад. само нешто споријим темпом. Земљорад је условљен сточарством. Само механизиран и машинизиран 36
мљорад може бити без стоке као инвентара, и само.
онај на необично плодном земљишту може бити без сточног ђубрета (наравно у колико се не слу жи вештачким).
Године 1926 1921 1928 1929 1930 1931 1932 1933
Говеда : (хиљада комада)
а) бројно стање 3.706 3.129 3.654 3.728 3.812 3.872 3.812
6) потрошња на кланицама, 6324 719,6 770 7131 603 539,4 669,4
в) извоз 141 151 114 112 182 109 47,2 70,6 Свиње :
a) бројно стање 2.806 "22110 2.663 2.615 2.924 3.133 2.863
6) потрошња на кланицама 685,5 824,6 646,6 642,6 631 758 569
в) извоз 298 421 220 225 | 246 273,4 273, 208,1 Овце :
а) бројно стање 7.933 7.136 1122 7.736 7.953 8.426 8.510
6) потрошња на кланицама 1127 1.243 1.309 1151 1.088 982: 943
в) извоз 587 885 1.016 827 693 602 480 617,2 Живина :
а) бројно стање 16.260 16.279 16.081 17.516 18.822 19.010 19.467
6) извоз тона | 1.360 2.320 2.370 2.820 8.300 8.000 7.150 9.911
в) извоз јаја тона 31.086 26.350 24.524 22.256 30.429 26.307 16.491 18.284
Горња таблица, из које видимо бројно стање стоке код нас, потврђује нашу претпоставку, да ни за последњих седам година развиће сточарства, квантитативно, није било неповољно.
Број говеда одржава се на висини од 3,3 мил. комада; број свиња на 2,8—48,1 мил.; оваца на. 8,5 мил. Код живине имамо пораст од 16,2 мил. у 1926 год. на: 19,5 мил. у 1982. г. o
Количина производње једнога артикла по себи не казује ништа о благостању сточара, јер ве-
лика производња може да буде извор губитака, а мања производња извор великог рентабилитета. У данашњем привредном систему цена је централна појава јер се преко ње врши подела социјалног продукта на поједине привредне гране и поједина газдинства и подузећа. Због тога је потребно да бацимо један поглед: на кретање цена дотичних производа па тек да из комбинације података из прве. таблице: с овима. из друге, створимо судо утицају сточарства на наше народно благостање.
|