Народно благостање

Страна 180

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ ·

Индекс цена: 1926 = 100 77 1927 1928 1929 Општи индекс 103,4 106,2 100,6 Сточни производи 104,3 108,7 107,2 Биљни производи 112,3 130,1 118,6 Минерални производи 92,2 86,4 84,4 Индустријски производи 99,3 98,0 92,6

Горња таблица нам показује кретање општег нивоа цена код нас, а затим цена сваке од 4 главних група наше националне производње. Све до 1930 године сточни и биљни производи су имали много сјајнију констелацију цена од минералних и индустријских производа. Док су цене последњих систематски опадале од 1926 године, дотле су цене сточних и биљних производа скакале све до 1930 године. Учешће земљорадника и сточара у социјалном продукту било је релативно веће него индустријалаца и занатлија. 1980 године — када је почела јаче да се осећа пољопривредна криза у целом свету — бележи се јак пад цена биљних производа: од 118,6 1929 г. на 89,3 1930; док сточни производи падају мање: од 107,2 до 96,3. Апсоплутно узевши у 1930 години пене стоке и сточних производа биле су код нас далеко веће но оне биљних, минералних и индустријских. То је била година кад се с извесних страна енергично препоручивало преоријентацију наше пољопривредне производње од биљне на сточну. Али се још није било осушило мастило, којим су писани чланци, којима се народ позивао да пређе сточарству, а цене стоке и сточних производа пале-су ниже од

"оних биљних и минералних производа (а само за

непун један поен остале су над ценама индустријских производа).

Година 1926 1927 1928 Говеда:

а) индекс цена | 100 96,85 94,31

6) индекс извоза у ком. 100 107,09 80,85

Свиње:

а) индекс цена 100 113,4 114,5

6) индекс извоза у ком. 100 141,3 73,8 Овце:

а) "ндекс цена 100 80,24 77,12

6) индекс извоза у ком. 100 157 173 Живина:

а) индекс цена 100 120,4 121,5

6) индекс извоза у кгр. 100 170,6 174,26 Јаја:

а) индекс цена 100 108,2 109

6) индекс извова у кгр: 100 84,76 78,89

је одиста сјајно развиће, и штета је што се оно односи на један од спореднијих сточарских артикала. Насупрот томе имамо пад извоза јаја за скоро половину, а цена је још и више (на 58,81). Из овога се да извести закључак, да је наш народ, наилазећи на све веће тешкоће у извозу јаја који му је до 1926 године био извор релативно великог прихода, почео да продаје живину. Неоспорно је, да је скок цена живине допринео и повећању ње-

· Бр. 12 1930 1931 1932 1933 86,6 72,9 65,2 64,4 96,3 72,2 56,6 57,1 89,3 74,3 67,5 57,2 88,2 700 76,3 75,5 80,3 71,4 66,2 70,8

У 1932 години у пуном јеку кризе пољопривредних производа цене сточних производа падају далеко испод оних биљних производа. У 1983 години сустижу се, стим да сточне остају мало ниже него оне биљних производа.

У тренутку кад се такозвани „аграрни блок" југоисточних европских држава у Женеви борио за преференцијал за жито и житне производе наше сточарство се гушило. Онда кад су цене биљних производа биле много веће ми смо залагали. сав наш ауторитет за спасавање њихових цена. Кад је била уочена ова грешка и кад је и стока ушла у списак добара, за које се тражи преференцијал од стране аграрних земаља средње и јужне Европе. већ одавна нико није више веровао у могућност |

"остварења тог захтева, нити су и саме заинтере-

соване државе више озбиљно узимале ту акцију. Кретање цена сточних производа било је тако неповољно да се може закључити, да је наше сточарство последње 3 године било на граници рентабилитета, да је делимично било и нерентабилно.

Потцуности ради треба истаћи да се нису једнако кретале цене свију врста стоке и сточних производа. Доња таблица показује, да се извоз живине по тежини појачао за 728,7% 1983 према 1926

г.,. а и индекс цена скочио је од 100 на 104,74. То

1929 1930 1931 1932 1933 99,77 99,93 81,62 · 62,75 44,51 79,43 93,61 77,3 33,47 57,17

118,1 98,2 72,4 655 | 62,17 75,5 82,5 91,7 92 70 85,14 99,11 77,41 50,76 48,4

148 117 102,6. 81,8 105,14

151,9 152 117,03 1 104,74

207,35 610,3 588,23 525,73 2 7287

112 89,4 112. 56,84 65,66 71,59 97,88 84,62 53,04 58,81

зине производње, али се свакако кокошка мање употребљава за производњу јаја, а више за извоз. Код оваца цене су пале јаче него и код јаја, (то јест за више од половине на 48,4) а извоз нешто мало побољшао. Али је најстрашнија слика коју нам пружа кретање цена и извоза рогате марве. Дене падају на 44,5 у 19883 години према 100 у 1926, а индекс извоза на 57,17 према 100 у 1926 г. У 1988 поправио се извоз код већине, нарочито |