Народно благостање

17. март 1934,

рогате марве и оваца; само је код свиња знатно пао. Из тога се да извести закључак, који се овде онде може да прочита у изјавама политичара, наиме, да је 1932 година најнеповољнија у развићу нашег извоза, а специјално наше извозне трговине и да је следствено 1982 год. само најнижа тачка у линији развића, после које је настало побољшање које ће се са сигурношљу и даље продужити.

На супрот томе оптимизму треба подвући да су се цене и даље срозавале. Следствено намеће се питање да ли при овако ниским ценама извоз не претставља само једно курталисавање произвођача од стоке, која је зрела за уновчење» Ових дана 15 забележена у разним крајевима наше земље цена рогате марве жива мера од 9.50 динара. Ми сматрамо да нема никаквог система марвогојства, при коме би цена од 2.50 била рентабилна. При овасвим ценама потпуно је искључено да би могао да напредује извоз. Напротив оне су најсигурније средство за смањење сточарске производње код нас.

Међутим ни трговинско-политички шанси за извоз нису повољни. За говеда, живину и јаја изгледи су веома неповољни. Главни купац Италија погоршала је у тој мери царинске услове на увоз ових артикала да су они равни прохибицији. При цени од 2.50 динара може бити да се говеда могу извозити, али чим би се нешто поправиле цене говеда, извоз би био онемогућен. Друга тржишта за рогату марву готово не постоје. Капацитет Малте и Египта је врло мали. Шанси за извоз јаја су још неповољнији. За Немачку је контингент врло мали. Главни купци за свиње су Аустрија и нешто Чехословачка. Чехословачка поред тога што веома уско контингентира наш увоз има и другу неповољност, наиме, девалвацију круне. Главни купац дебелих свиња је Аустрија а она је повела преговоре за ревизију данашњег трговинског уговора са очи гледном жељом да смањи наш контингент у корист Мађарске. Код оваца долази као главни купац Грчка, где имамо јаку конкуренцију Турске, а осим тога њена куповна снага је стално у опадању. Из свега овога излази да имамо да рачунамо са даљим падом извоза.

Да се вратимо првој табели. Интересантна је статистика потрошње преко домаћих градских кланица. Она показује много повољније кретање него извоз и цене. Док извоз и цене опадају, производња и домаћа потрошња се добро држе. Намеће се питање, да ли би и под каквим условима могла да се оствари аутаркија сточарства код нас. Тога ради потребно је да упоредимо наше стање стоке с извозом.

Код живине од укупног бројног стања од 19,5 милиона комада ми извозимо !0 хиљада тона, односно око 5 мил. комада, ако рачунамо просечно 2 кгр. по комаду, извоз чини 25% од производње. Ту се страно тржиште не може да замени домаћим —- без великих губитака. Код свиња извоз износи 10% целокупног бројног стања, а око 50% потро-

Страна 181

шње на градским кланицама. Значи, да инострано тржиште није више тако судбоносно за наше сви“ њарство. Али се овде намећу извесне резерве. Код свиња је много важније питање: да ли су мршаве или дебеле, јер једна дебела свиња претставља до четири мршаве свиње. Не зна се које се свиње налазе у броју од 2,8 милиона комада. Ако би се све свиње у земљи свеле на исту јединицу коју имамо и код извоза, онда бисмо добили свакако за резултат да извоз игра врло велику улогу код нашег свињогојства: преко 20% вредности свију свиња код нас иде у иностранство. Свиња је код нас прерађевина у економском смислу, јер се произ води из кукуруза и мршавих свиња. Према томе извоз свиња није само извоз пољопривредних производа, (као и код живине) већ једна прерађевина која троши две врло важне пољопривредне сировине: кукуруз и мршаве свиње. Следствено смањење извоза дебелих свиња мора имати врло неповољно дејство како на цену кукуруза у земљи тако и на гајење свиња од стране сељака, пошто он ретко производи дебелу свињу већ продаје или мршаву или кочинара. Што се тиче потрошње у зе мљи, која је означена у 1932 години на 569 хиљада, она нам не улива поверење. Огромна је потрошња свиња код нас, јер цела наша кујна почива на свињској масти. Потрошња је већа но што је горња цифра. Али домаће тржиште не биниу ком случају могло да замени оно што бисмо изгубили на страном тржишту.

И код оваца извоз претставља 1982 године просечно 10—15% целокупне производње. Исто као код свиња и код оваца тешко да би могло домаће тржиште да замени страно и према томе даљи пад извоза морао би имати за последицу смањење про изводње. Код говеда је релација између извоза и укупног бројног стања још повољнија по унутрашње тржиште. Ако узмемо да се просечно извози 100 хиљада од 3,8 милиона, онда извоз преставља испод 3%. Значи, да бисмо могли лако да поднесемо даље опадање извоза. Али ипак треба имати у виду да се најбољи комади извозе и да према томе један комад извезен претставља више но један комад бројнога стања и потрошње домаћих градских кланица. Од 100 хиљада комада извоза говеда долази једна на 140 становника или ако узмемо да једно бравче кошта 1.500 динара просечно онда долази на једнога становника 11 динара сувишка за годину. То значи да код рогате марве аутаркија не би била тешко остварљива.

ISPRAVKA

U uvodnom članku с. prof. A. Bilimovića u prošlom 'bnoju „Narodnog Blagostanja” pognešno je oštampan na početku prvog stupca na 164 strani naslov citiranog članka A. Amona: „Zur gegenwašrtigen Krisenlage und inflationistischen risenbekšampfungspolikik” mesto ove zadnje reči treba da stoji: Krisenbekžimpfungspolitik”. Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

MA Br JO ЗОО чи, па КИјранинисаа Еред ЕНаћ ан исеа Феилијал У БЕОГРАДУ — Позшт. фах 17.

- Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,