Народно благостање

Страна 182

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

раван

Монополски приходи у јану-

ару н у првих десет месеци тек. буџетске године

Приходи од монопола у месецу јануару о. г. износе 141,01 према 145,08 милиона динара у јануару прошле године, тј. за

= 4,07 милиона динара, односно 2,8% мање. У првих десет месеци ове буџетске године приходи су износили 1601,37 према 1633,32 милиона динара у истом периоду прошле године, тј. за 31,95 милиона динара, односно 2% мање. ·

Према појединим артиклима приходи су били у милионима динара следећи :

Јануај S Е био 5 55 5 Šš 8 НЕ

Артикал _ o 528 368 НОЛЕ

8 3. 285 а: 58: Дуван 99,15 9822 — 093 1152,13 114638 — 5,75 Со 15:64. 1702. + 1.38 19169. 20317. = 11,48 Петролеј 12:11 15,48 27. | |10:83 99,3; —i 1,52 Жижице 7,35 5,99 — 1,36 86,06 79,78 Хар. за циг. 3,62 3,81 + 0,19 40,67 4945. + #78 Разни прих. 6,61 049. — 6,12 51,94 23,28 — 28,36 Свега: 145,08 14101. — 4,07 1633,32 1601,37 — 31,95

У јануару ове, према јануару прошле године подбацили су: разни приходи за 6,12 мил. динара, однсно за 92.5%; даље од жижица 1,36 мил. дин., односно за 18.5% и од дувана. 0,93 мил. дин., односно за: 0.9%. Највише су порасли приходи од петролеја, за 2,77 мил. дин. односно за 21.8%, затим од соли са 1,38 мил. дин., односно за 8.8% и незнатно од хартије за цигарете, за 0,19 мил. дин. односно за 0.5%. У првих десет месеци ове буџетске године према истом периоду прошле године највише су подбацили разни приходи, за 28,66 мил. дин. односно за 55.3%, даље од петролеја за 11,52 мил. дин., односно за 10,4%, затим од жижица за 6,28 мил. дин., односно за 7.3%, и на крају од дувана за 5,75 мил. динара, односно за 0.5%. Највише су порасли приходи од хартије за цигарете, за 8,78 мил, дин. односно за 21.6% и приход од соли, за 11,48 мил. дин., однсно за 6%.

Остварени приходи у јануару и за првих десет месеци ове буџетске године упоређени буџетом предвиђеним приходима дају у милионима динара следећу слику:

Буџетом Остварени

5 55: 5 558 58 5Е - предвиђ. приходи 56 Артикал 5 5 5 8 = 8 5 Е од 1 априла 1933 до 8 8 8 бе 55 IR = 31 јануара 1934 год. БЕБЕ Дуван 12308 9822 — 24,86 1230,83 1146,38 – - 84,45 Со 17.97 | 17,02 — 0,95 11977 203,87 =- 23,40 Петролеј 10,02 1548 + 5,46 100,25 99,31 — 0,94 · Жижице 8,33 5,99 — 2,34 83,33 7978 — 3,55 Хар. за циг. 7,54 381 — 3,73 75,41 4945 — 25,96 Разни прих. 2,36 0,40 — 1,87 23,64 23,28. — 0,36 Свега: 169,30. 141,01 — 28,29 1693,23 1601,37 — 91,86

Према буџетом предвиђеним приходима за месец јануар од 169,30 мил, дин. остварено је 141,01 мил. дин., дакле мање за 28,29 мил. дин., односно за 16,7%. За првих десет месеци буџетске 1933—34 год. било је предвиђено 1693,23, а фактички је остварено 1601,37 милиона динара прихода, Го је за 91,86 мил. динара, односно за 54% мање. У јануару су према предвиђеним подбацили сви приходи сем петролеја и то: разни за 1,87 мил. динара, односно за 79.1%; хартије за цигарете за 3,73 мил. дин., односно за 49.5%; жижице за 2,34 мил. дин, односно за 28.1%; дуван за 24,86 мил. дин. односно 20.2% и на крају соли за 0,95 мил, динара, односно

0.5%. Само приход од петролеја је већи и то за 5,46 мил. динара, односно за 54.6%.

За период од 10 месеци ове буџетске године подбацили су сви остварени приходи према предвиђеним сем соли. Највише су подбацили приходи од хартије за цигарете за 25,96 мил. динара, односно за 34.4%, затим од дувана за 84,45 мил. динара, односно за 7.4%; даље од жижипа за 39,59 мил. динара, односно за 4.3%; разни за 0,36 мил, дин., односно за 1.5% и од петролеја за 0,94 мил. дин., односно за 1%. Приход од соли порастао је за 23,40 мил. динара, односно за 13.1%. Остварени приходи према предвиђеним су подбацили услед опадања куповне моћи потрошача. Пораст код соли и петролеја значи да сељак као највећи потрошач покрива само. неопходно нужне потребе. ШЕН Poče{kom ovoga meseca održana je u Beogradu Котегепcija prestavnika svih radničkih komora iz zemlje u zajednici sa prestavnicima vlade, skupštine i privrednika, na kojoj je raspravljano pitanje nezaposlenosti kod nas. Izneto je da kod nas pored smanjenog broja zaposlenih od 1930 god. do danas Za 140 hiljada, i prirasta broja od emigracije i novog stanovništva, prema ankefi banske uprave u Novom Sadu, ima preko 100 hiljada nezaposlenih poljopriv. radnika samo u Dunavskoj banovini, koji nemaju zemlje, a njih ima i u drugim krajevima. Prema ovome izlazi da se broj nezaposlenih radnika penje preko 300 hiljada. U rezoluciji se traži: održavanje radnoga vremena propisanog zakonom; zabrana prekovremenog rada; da se poveća broj službenika inspekcije rada; jača kontrola uposlenja stranaca; zabrana dvojnog uposlenja; sprečava pridolazak na pijacu deci do navršene 16 godine; uvođenje u Život osiguranja radnika u starosti i iznemoglosti; smanjenje radnih dana; kontrola racionalizacije; olakšanje građevinskoj delatnosti; uvođenje obaveznog osiguranja u slučaju nezaposlenosti, da berzama rada država pomogne, pa čak ı iz kredita za javne radove; da banovine i opštine unose u budžete sretstva za pomaganje nezaposlenih itd.

Mi smo početkom o. g. doneli opširniju analizu nezaposlenosti kod nas, u koliko su nam to dozvoljavali nedovolini, i nepotpuni podaci, pošto kod nas ne postoji zvanična statistika o nezaposlenosti, izuzimajući one Berza rada, koja je neupotrebliiva. Ne uzimajući u obzir nezaposlene poljoprivredne rad- . nike, izneli smo da kod nas ima najmanje 260—300 hiljada nezaposlenih radnika, a njihov se broj stalno povećava, bilo izbacivaniem iz proizvodnje već zaposlenih, bilo pridolaskom novih sa sela. Sezonsko smanjenje bnoja nezaposlenih, biće Као 1 svake godine, ali u kolikoj će to meri biti ne možemo reći. Prema ovome broj је veći od onoga, koji je iznet na pomenutoi konferenciji.

Problem nezaposlenosti kod nas

Problem nezaposlenosti je usko vezan sa najvažnijim činiocima privrednoga i društvenoga stanja i razvoja (sa strukturom zemlje, sa državnom organizacijom, proizvodnjom, ргоmetom itd.). Svi ovi faktori dolaze ·'do izražaja u pogledu zaposlenosti. U industrijskim zemljama |e racionalizacija proizvodnje izbacivala stalno |edan deo radnika iz procesa proiZvodnje, a privredna depresija je jakim tempom ubrzala povećanje nezaposlenosti, koja postaje jedan od najvažnijih, a u isto vreme i najtežih privrednih i socijalnih problema industrijskih zemalja. Međutim, u poslednje vreme i agrarne zemlje sve јасе zahvata talas nezaposlenosti. To je slučaj i sa našom zemljom. Položaj, će bivahti u toliko. teži, što je državni aparat već zasićen, što već skoro ne postoji emigracija radnika, a priliv, seoskog stanovništva u varoši je sve veći. Za agrarne zemlje, kao što