Народно благостање

47 "март 1934.

je naša, siromaštvo u kapitalu otežava svako preduzimanje pri- .

vrednih poslova većega Obima za rešenje problema nezaposlenosti (kao na pr. ŠIO su javni radovi, nove industrije itd.). Tako se problem nezaposlenosti ii kod nas postavlia među najvažnija i najaktuelnija pitanja. |

O radu naših radničkih ustanova, kao i o zahtevima nji-

hovim mi smo, češće pisali. Oni su nezadovoljavajući. Tako i u poslednjoj rezuluc;ii, u masi zahteva, шта 1 nemogućih « пеpotrebnih. Najveći deo zahteva svodi se na traženje većih DpOmoći javnim berzama rada, čiji se zadatak danas skoro gubi na davanju karata za volino ili prisiino prebacivanje radnika iz ijednog mesta u drugo i irošenje većeg dela sretstava па пеkorisne upravne i druge troškove, a kao takva ona danas ne znače ništa za obezbeđenje radnika. Pored toga svi ovi zahtevi prestavljaju traženje leka posledici, a ne uzroku, gde leži najvažnija baza za rešenje problema nezaposlenosti. Dosadanji rad radničkih ustanova i privatne inicijative, putem humanog i karitativnoz rada (Nasušnog hleba itd.), jeste samo izvesno ublaženje oštrine nezaposlenosti, a češće samo varka. Ovakve ранјанупе теге, i to u skučenom obliku, čine suštinu dosadanjega rešenja problema nezaposlenosti. Jedino moguće rešenje jeste putem preventivnih mera, које bi se sastojale u stvaramiu mogućnosti za zaposlenie.

Од половине 1933 у Енглеској је наступило оживљење коњунктуре, које се, за разлику од других земаља, наставило и у зимским месецима. Побољшање се примећује у свима привредним гранама, у јачој мери код нове, а у слабијој код старе индустрије. Продукција угља са 174 мил. тона (месечни просек 1932) повећала се на 20.8 мил. тона у јануару 1934; гвожђа са 298.000 ga 441.000 тона; челика са 438.000 на 711.000 тона. Док је 1932 просечно месечно радило 65 високих пећи, њихов се број у децембру 1933 попео на 81, а у јануару 0. г. на 85. Од нових индустријских грана нарочито показују велики пораст производње: индустрија аутомобила, авиона и моторних точкова (број упослених радника у овој у периоду 1923—71933 повећао се за 38.1%), електротехничка индустрија због нагле електрификације земље, индустрија вештачке свиле, грађевна индустрија итд. Индекс делатности грађевне индустрије у 1933 порастао је за више од 30 поена што се приписује ниској каматној стопи, која је подстакла приватна грађења, и знатним кредитима датим од стране државе и општина за одстрањење нездравих станова. По једном ранијем плану у току од пет година држава ће инвестирати у грађење радничких и других станова 95 мил. фунти стерлинга. Због увођења заштитних царина и других заштитних мера у корист пољопривреде наводи се, да је продукција ове у прошлој години знатно порасла, а самим тим и доходак, Због пораста производње број незапослених од маја прошле године стално је у опадању и налази се испод онога у 1932. Упосленост се повећала у трећем тромесечју (цифре у загради односе се на одговарајуће тромесечје у 1932) на 9.8 (9.2), а у четвртом на 9.96 мил. (9,4). И извоз капитала у прошлој години био је знатно већи од онога у претходној години: 38 према 29 мил. фунти стерлинга. Индекс папира са сталном каматом (1921—100) растао је овако: просек 1932 г. 113.2, октобар, новембар, децембар 1933 г. 122.3, јануар 1934 г. 123.6; онај акција: просек 1932 г. 904, децембар 1933 г. 1084, јануар 1934 г. 113.8. Платни биланс у прошлој години такође се знатно побољшао: закључен је са пасивним салдом од 4 мил, фунти стерлинга према 56 у 1932 и 104 мил. фунти стерлинга у 1931 години. Једино се- оживљење коњунктуре не показује код бродоградње и области спољне трговине, Коњунктурни индекс

i ==

Да ли постоји коњунктурни полет у Енглескојг

не иининистенеШиваа стсл Клу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

•

Страна 183

„Економиста“ у јулу месецу прошле године (1924—100) достигао је 100, да се у децембру попне на 104.

Несумњиво, у Енглеској је наступило оживљење коњунктуре. При томе је интересантно питање како је дошло до овог оживљења.

Ако се послужимо искуством ранијих криза оно нам показује да су потребна два предуслова за оживљење коњувктуре: ликвидност новчаног тржишта и тржишта кжапитала да би се предузетници подстрекли на нову инвестициону делатност. Овај услов створен је у Енглеској у јакој мери. Каматна стопа за тромесечне менице сишла је на 0.69% према 1.84 односно 3.55% ранијих година; она за индустријске зајмове на 4.6% према 5,4 односно 6.3%. Затим, мора да постоји импулс код предузетника за нове инвестиције као и повољне шансе за будућност уложеног капитала. Постоји ли овај у Енглескоје Горњи статистички подаци показују да је овај дошао из нових индустријских грана. Ове индустрије настале су углавном услед преласка Енглеске на заштитну политику. Енглеска је, упркос кризе, имала огромне резерве капитала, који су омогућили да приликом преласка на аутаркијску политику оснује у кратком року већи број нових индустријских предузећа и да не дође до осиромашења. Супротно Америци јавни радови играли су врло малу улогу, као и депресијација фунте. Енглески увоз од овог времена није се смањивао, али се није ни повећавао што би могло имати за последицу оживљење коњунктуре. шквшиштитетиешиатештао Елиса Često je u talijanskoj 1lašističkoj literaturi · ukazivano na radničko sudstvo kao na Oorigiтј nalnu reformu u Oblasti socis ialne politike. Sada je objavlien prvi izveštaj o radničkom sudstvi ustanovijenom 1926, koji je privukao veliku pažnju javnosti. Materijal ovoga izveštala pruža mogućnost za razumevanje funkcije. radničkog sudstva u fašističkom korporativnom uređenju.

Radnički sudovi u Italiji

Pre uvođenja radničkog sudstva u Italiji su postojali obligatorni izbrani sudovi, koji su bili sastavljeni paritetno od radnika i poslodavaca sa uzajamnim menjanjem pretsedništva. Na ove sudove poslodavci i radnici obraćali su se po svima pitanjima po kojima se nisu mogli sporazumeti. Odluke sudova imale su karakter kompromisa između dveju suprotnih strana. To je, međutim, bilo suprotno ciljevima fašizma, koji odbacuie klasnu borbu i koji želi da u oblasti radnih odnosa vlada: pravičnost, a ne kompromis. Zbog toga osnova za sudske odluke me može da bude slučajni odnos snaga zainteresovanih strana. Sud u svima odlukama, na primer u pitanju nadnica, mora da bude rukovođen nacionalno-ekonomskim i socijalnim razlozima. A to je moguće samo u tom slučaju, ako sud bude neutralan državni organ, kao što je to sada u Italiji. Sudovi su organi države, koji rešavaju o svima spornim pitanjima u kojima zainteresovane grupe ne mogu postići zadovoljavajuće rešenje. Njihov je zadatak dvojak: 1) da učestvuju u sklapanju kolektivnih radnih ugovora; 2) da otklanjaju sukobe, koji proističu iz primene ugovora i radničkog zakonodavstva.

Zamena izbranih sudova državnim ustanovama odgovara principu fašizma, po kome je država suverena nad svim ekonomskim i socijalnim 'odnosima. Istovremeno, međutim, Osta– {e u važnosti i princip održavanja privatne inicijative, koji pruŽa mogućnost zaiteresovanim grupama da u sopstvenim ustaпомата izravnaju spor. Država ulazi u Spor зато tada, ako privatna inicijativa otkaže i ako su u pitanju politički interesi države. Prema tome, radnički sudovi su poslednja instanca, koja ulazi u spor posle nemogućnosti да se isti reši u okviru odnosne privredne grane. Prvi je zadatak pojedinih korporativnih organizacija (sindikata poslodavaca i radnika 1 рте