Народно благостање

"Страна 238

шилинга је варирао између 33.75 и 34.50: крајем недеље био је 34.—. Робе има много. Док су ранијих недеља послови у осталим девизама били релативно незнатни, дотле достиже ове недеље 2.3 милиона, због најновијег решења Министарства финансија, према коме морају сви новчани заводи да пријаве на берзи своје шалтерске послове у девизама. То дакле више нису само обрти за берзе. Тако смо имали у девизи Њујорк обрт од 216 хиљада, Париз 421 хиљада, Лондон 1.39 милиона, Милано 236 хиљада, Цирих 90 хиљада, Брисел 94 хиљаде, Амстердам 93 хиљаде итд.

На међународном девизном тржишту преовлађује у главноме стабилизација курсева. У Цириху је енглеска фунта 4. 0. м. поскупела од 15.90 на 16— али је 6. о. м. опет попустила на 15.95. Долар је попустио од 309.75 на 308.50. Немачка марка нотира 122.85, ческа круна 12.84, лира 20.66, фр. фр. 20.38 а динар је био стабилан на 7.— |

На нашем приватном тржишту интересантна је једино промена курса енглеске фунте, која је поскупела на 256.50; долар нотира непромењено 49.50, швајцарски франак 16.05, француски франак 326, италијанска лира 4.25. Код злата ситуација је остала непромењена; наполеондор нотира 323.до 325.— динара. ; |

ZAGREBAČčKA BERZA

Devizno tržište. Kod većine deviza kursevi su uz koje se kupuju + prodaju skoro. posvema izjednačeni. Tio maročito vredi za švajčarske franke. Ni kod dolara nema više one velike razlike između kupovnog i prodajnog tečaja. Danas se banke zadovoljavaju usled međusobne konkurencije, skromnom zaradom.

Kurs dolara je ponovo nešto popustio. Izuzev Amsterdama koji je za 3 pare u porastu sve ostale dev: ze zadržale su svoje stare nofice.

Efektno tržište. Promet je u pojedinim papirima znafno popustio. Pa i kod Štete. A i kursevi beleže izvesan pad.

Šteta je na prvi dan — u ponedeljak nje bilo berzanskog sastanka zbog Uskršnjih blagdana — zaključivano po 314.— a u sredu po 312.— do 315.— Pored Štete pravljeno je još par zaključaka jedino u dionicama Agrarne banke po. 255.—

7% Zajam movac 71.—, Agrarci novac 36.—, roba 37.— a Begluci tražnja 53.—, ponuda 53.75, Narodna banka novac 4050.— bez robe.

ı I kod dolarskih papira nije došlo do zaključka. 8% Bler novac 55.—, roba 55.50. Kod 7%. Blera novac 52.50 roba 53.—, Seligman tražnja 66.—, ponuda: 68.

Kod Trbovlja tražnja 107.— ponuda 112.— Šećerana Osijek novac 145.—, roba 165.—K Gutman novac 65.— roba 109._- Šećerana, Vel. Bečkerek tražnja 700.—, ропида 800— ;

Šilmg je u porastu. Njegov srednji tečaj u utorak bio je 9.175, a u sredu 9.215. Promet u šilinzima dosta živ.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине На светском тржишту сировина наступила је лабава тенденција. Цене свих сировина попустиле су. Попуштање је дошло као реакција на појачање производње у појединим земљама, које није имало за последицу и одговарајући пораст тражње. Стога су многе земље већ у марту знатно смањиле увоз сировина, а Немачка је до 5 маја забранила сваку куповину у иностранству текстилних сировина. Пшеница Светско тржиште пшенице је без промена, Послови су сведени на најмању меру. Због већих понуда из Аргентине цена је нешто мало попустила, Дунавска роба у Ротердаму нотира 2,80—2.90 хол, фор.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

У земљи понуда је још увек мала, те се цена одржава изнад извозног паритета. Веће понуде, које ће вероватно оборити цену, очекују се тек са наступањем „зелене грознице", (Израз, који се: употребљава за означење периода у коме је јасна ситуација у погледу нове жетве.) ЛПризад купује по мало ради покрића 5—-600 вагона закључених са Аустријом. Цене у земљи су следеће: на Тиси 100—106, србијанска 96—102 дин.

Чехословачка упркос одобрених нам 10.000 вагона на бази преференцијала не интересује се нашом робом. Она увози нешто манитобе, коју употребљава за побољшање квалитета брашна.

Аустрија је повећала подземни преференцијал Мађарској за пшеницу и одобрила јој нови контингент од 15.000 вагона;

Кукуруз | Међународно тржиште кукуруза је у знаку чврсте тенденције, Цена у Ротердаму нотира 3—3.20 хол. фор. Због појаве румунског кукуруза цене су код нас мало попустиле. Данас се плаћа 74—75 дин. Извози се у Аустрију и Чехословачку.

Стока Због сталног опадања потрошње меса цене свиња на

бечком тржишту и ове недеље пале су за 4—5 гроша по

килограму. Понуда из земље тако је велика да су тржишне власти последњих недеља морале да ограничавају довозе. Сличне прилике владају и на тржишту говеда. Понуда товљених говеда знатно је порасла, те су цене пале за пет гроша по килограму.

У очекивању ступања на снагу нових царина извоз говеда и телади у Италију последњих недеља прилично се смањио, те су цене скочиле за 10 чентезима по килограму. Садање цене крећу се од 1.85—2.40 лира. кг. У погледу дана ступања на снагу нових царина влада још увек неизвесност пошто то зависи од закључења мађарско-талијанског уговора. Чим овај уговор буде закључен, а према утврђеном плану то мора бити до 15 маја, нове царине биће одмах примењене,

Прашко тржиште је сасвим слабо и алиментира се искључиво домаћом робом. Југословенска и мађарска. роба због пада цена потпуно се изгубила са тржишта. Па H поред тога цене су још увек ниске и крећу се од 7.20 до 7.30

круна.

Због оваквог стања на страним пијацама ослабило је домаће тржиште. Али не у тако јакој мери, јер је, услед сталног падања цена, продукција прилично редуцирана. То нарочито вреди за свиње. Док је просечна цена тешких свиња у периоду јули—децембар 1932 била 10.20 дин. у истом периоду прошле године пала је за непуну четвртину. Овако велики пад цене дејствовао је на редукцију производње. По-

_ред тога знатан број свиња уништиле су и заразе (свињска

куга, слинавка и шап), које су се појавиле у пролеће про-

_шле године. Производња се смањила и код говеда, пошто "су и њихове цене у назначеном

периоду знатно пале, Сем тога, на редукцију производње дејствовало је и стално смањивање извозних могућности.

Цене свиња на домаћем тржишту су следеће: зреле 7—7.50, меснате 6—6.50, мршаве 6.50—7 дин. Цене говеда су непромењене: 2.50—5 дин. Према квалитету.

Ширите „Народно Благостање“