Народно благостање

Страна 230

privrednih komora, sa blizu hiljadu prinudnih udruženja 1 око

270 hiljada prinudno organizovanih imalaca radnji iz dana u · dan funkcionišu sve gore i gore, a sukobi postaju sve mnogo-

brojniji i češći, tako da se jednoga dana mogu srušiti pod pr:tiskom glomazne hijerarhije organizacije:

' Gospoda iz komore imaju ili da snose današnje stanje stvoreno zakonom o radnjama, pa i nadglasavanje sitnih, ali mnogobrojnih privrednika, ili da traže promenu sadašnjega Zakona o radnjama i da oslobode privredni svet od mnogobrojnih i skupih okova organizacija.

-_ ______________________О "Гол о) у чланку „Криза јаја у свету и код нас“ од маја издисају. прошле године анализом свет-

ске производње и трговине Пас | јаја, а с обзиром на предузете заштитне мере главних земаља у које извозимо, изнели да су врло неповољни изгледи за наш извоз јаја. Догађаји су то потврдили. Извоз је стално опадао, а цене у још јачој мери. Јаја су до 1931 г. заузимала треће место у нашем извозу, а у 1932 и 1933 г. падају на пето место... У јануару и фебруару 0. г. долазе на осмо, док су прошле године у истом периоду била на четвртом. У прошлој гоДини, према 1931 г. извоз се по вредности преполовио (са 340 на 176 мил. дин.), а по количини пао је за трећину (са 26,3 хиљ. на 18,3 хиљ. тона). У прошлој години је према 1932 г, незнатан пораст по количини, али је понова пад по вредности. У прва два месеца O. T. према истом периоду прошле године извоз је преполовљен (са 3.166 на 1.637 тона). Прошле године наступиле су и знатније промене у погледу учешћа појединих земаља у нашем извозу. Италија је све до прошле године стајала на првом месту. 1931 г. на њу је отпадало 40%, а 1932 г. скоро 50% од нашег укупног извоза јаја. Међутим, у прошлој години она је дошла чак на четврто место са мање од трећине вредности из 1931 г. То је последица знатног повећања царина на увоз јаја крајем 1932 г., а ове су новим уговором од краја прошле године поново повећане. С обзиром на ниске цене и велику понуду на талијанским тржиштима, то је скоро равно забрани увоза. Немачка је са другог места до 1931 г. и:трећег 1932 г. дошла прошле године на прво, а извоз је порастао више него за трећину према претходној години (2.878 на 4.766 тона). Томе је разлог: прво, форсирани извоз за прва три месеца "прошле године пре повишења немачких царина на увоз јаја са 5: на 70 марака и друго, што смо ми користећи ниске цене и велику понуду у земљи, могли извозити упркос високих царина. Али најновије мере немачке владе, које се састоје у монополизирању и контингентирању увова са прописима о квалитету, што је дошло до изражаја у уговорима са Данском и Холандијом, још

Светска трговина јаја на

много јаче погађају наш извоз од високих царина, нарочито -

одредбе о квалитету. Швајцарска је прошле године са четвртог дошла на друго место, а извоз се више него удвостручио (са 1.388 на 3.836 т.). Она је поред увођења контингената, пооштрила и мере у погледу квалитета. Од априла о, г. јаја морају бити штемплирана, тиме се'појачава већ и сада јака конкуренција квалитативне холандске и белгијске робе. „Новости“ од 10. м. доносе, да не само што увозници морају преузети 40—50% домаће робе од "увозне количине, него је ових дана издата и наредба, да сваки увозник на један вагон робе из наше земље треба да увезе и један вагон робе из Бугарске. Ми не верујемо у то; вероватно је нека заблуда, али ако је тачно онда ово' преставља нечувену и до сада непознату меру у трговинској политици, Она значи исто као да су захтевали да уз вагон јаја увеземо један вагон слонова, јапанских гејша или ма чега другог -што не-

мамо. Јасно је да је ова мера исто што и забрана увоза..

НАРОДНО. ВЛАРОСТАЊЕ

Бре 1о

Извоз у Аустрију, која заузима треће место знатно је опао (са 4.276 на. 3.780 т). Према изјавама извозника високе ца= рине у последње време сасвим онемогућавају извоз. Не могу да се искористе ни контингенти. за: Француску, због ниских цена. У прошлој години је огромно порастао извоз за Чехословачку (са 293 на 1,780 т.). Тамо иде јевтинија војвођанска роба, ма да су и на тамошњим тржиштима цене ниске, Остала тржишта немају за: нас значаја.

Цене су такође у сталном опадању. 1930 г. падају по килограму извезене робе са 20 на 16 дин. (односно динар по комаду); 1931 г. на 15 дин.; 1932 г. на 11 дин. и 1033 Г. на 9,6 дин. Док су у првом тромесечју прошле године износиле 7 до 10 дин. по кгр., дотле су пале у истом периоду ове године на 5 до 7 дин. за најбољу штајерску робу, а

_ последњих дана и испод пет динара (односно 25 пара по - комаду)

Међутим није само наш извоз јаја на издисају, него је то случај и са светском трговином јаја, што видимо и из извештаја г. д-ра Штерна, који је прочитан на годишњој скупштини Удружења извозника јаја из нане земље. Светска трговина је у сталном опадању. Европска трговина зависи од' увоза Немачке -и Енглеске, двају највећих потрошамча. Немачка је, међутим снизила свој увоз у прошлој години према претходној за 50% (према нашим подацима само за 40%), а Енглеска по количини за 12%, а по вредности за 30%. Енглеска је 'увозила јевтину аустријску и нешто кинеску робу, место холандске и данске, зато су се ове појавиле на осталим извозним тржиштима са квалитативном робом. И све остале земље увознице (Швајцарска, Аустрија, Француска, Чехословачка) уводе контингенте, а Италија подиже царине. Поред тога све форсирају властиту производњу. Овим мерама прикључује се и Шпанија, једина земља увозница, која није предузимала горње мере, али се спрема да то уради. Ипак су тржишта ових земаља била стално преплављена робом земаља извозница. Све земље извознице, изузимајући Мађарску, смањиле су свој извоз у прошлој години, а нарочито Пољска и Румунија. Холандија је предузимала мере у циљу смањења и рационализације производње. Код земаља увозница све више се захтева квалитативна роба, које ми немамо. Холандија, Белгија и Данска, губитком енглеског и донекле немачког тржишта појављују се баш са таквом робом на тржиштима средње и западне Европе и својом конкуренцијом чине наш и онако неповољан полажај, још неповољнијим.

ТЕ „Westdeutscher Beobachter”, јеdan od najčitanijih listova danas u Nemačkoj, donosi sledeću 08 izjavu d-ra Bajkića o šansama a Temačke Inarke:

„Po treći put za poslednjih 5 godina pojavljuju se u evVropskoj štampi glasovi o pretstojećoj deptesijaciji marke. Izuzev jedan slučaj od pre nekoliko meseca, u ostala dva slučaja polazna. tačka za. ove glasove bila je smanjenje zlatnog pokrića Rajhsbanke. Priznajeni da je danas vrlo teško pretskazivati razviće valuta, jer valufna politika danas sve više stoji pod uticajem čiste politike. Ja priznajem, da nisam verovao u mogućnost depresijacije čehoslovačke krune; nisam mislio na to, da čisto stručna diskusija, po sugestiji profesora Engliša, može da se prebaci i na političko polje — što je ovde bio slučaj i što je i učinilo da se ideja prof. Engliša (u drugoj formi) privede u delo.

Intervju d-ra Bajkića o nemačkoj valutnoj situaciji

· Pa ipak imam još uvek kuraži da tvrdim da se пе može očekivati depresijacija: RM. Istina, ko kaže RM, taj тога да · ima pred očima činjenice da postoji nekoliko vrsti tog novca