Народно благостање

Страна 250.

НОВЧАРСТВО

— Kod Poštanske štedionice porastao ic broj čekovnih računa u martu o. g. sa 23.688 u februaru na 23.770. Ulošci na njima opali su sa 1.078,9 mil. din. na 996,3 mil. din. Broj uložnih knjižica je porastao sa 275.761 na 280.655, a ulošci po štednim knjižicama sa 611,7 mil. din. na 628,7 mil. Promet je bio 4.951 mil. din., od čega 47,05% bez gotovine, prema promef{u od 4.229 mil. din. u februaru.

— Kumutnski ministar finansija uputio je parlamentu zakonski predlog, kojim se Ministarskom savetu daju naroči/a oblašćenja za ograničenje prometa devizama.

— Улози на штедњу код штедионица у HeMaukoj y фебруару месецу повећали су се на 11,601.42 мил, мк. према 11,271.94 мил. у јануару месецу.

— Новчанице федералних резервних банака, чије је издавање одобрено марта месеца 1933, од почетка ове године све се више повлаче из оптицаја. Износ ових новчаница, које нису покривене, смањио се са 212 на 160 мил. дол.

— У прошлој, према 1932, улози на штедњу у Шведској смањили су се за 50 мил. кр.

— Финансијски одбор турске Народне скупштине предложио је, да се садања подела пиастра на 40 пара замени са поделом на 100 пара и да се уместо садањих комада од 10 и 20 пара искују нови од 25 и 50 пара.

— Румунска Народна скупштина и Сенат усвојили су закон о раздужењу о чијим смо главним основама писали у прошлом броју.

— Амерички парламент усвојио је закон, по коме ће држава сваке године издавати 400 мил. дол, за плаћање ажије од 25 центи по унцији сребра. Овај закон има за диљ да унапреди извоз америчких аграрних производа. Министарство финансија послало је у Кину професора Роџера да про-

"студира проблем сребра.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Hrajem aprila Bugarska će nastaviti pregovore sa SvOjim inostranim poveriocima, koji su prekinuti oktobra prošle godine.

Novi poljski budžet za 1934/35 predviđa rashode od 2184.6 mil, zlota i prihode od 2136.3, Predviđeni deficit iznosi 48.3 mil. zilota.

— Aprila 10 holandske banke izložile su upisu tranšu međunarodnog austrijskog zajma od 3 mil. zlat. šil,

— Poljski ministar finansija ovlašćen je da u iznosu od 20. mil. zlota izda blagajničke zapise, koji će biti eskontovani na. pariskom movčanom tržištu, sa rokom od 3 i 5 nedelja i 3 meseca.

— јавни дугови Француске износили су 1 октобра 19353 306,5 милијарди франака, од чега отпада на иностране дугове 4,1 милијарда. Дугорочни унутрашњи дугови износе 221,3 милијарде франака.

— Буџетски дефицит C. A. JU износио је првих девет месеци текуће године, према вести „Морнинг Поста" 2,5 милијарди долара. Јавни дугови су износили крајем марта 26,2 према 21,4 милијарде у истом периоду прошле године,

— Противу програма штедње француске владе Генерална федерација чиновника повела је одлучну акцију. Федерација устаје нарочито противу новог регулисања унапређивања, смањења плата и пензија. У париској телеграфској централи љошло је до вишесатног штрајка.

— Увођење лутрије у Француској прошле јесени донело је до сада држави приход од 8500 мил. фр. Стога је одлучено да се путем закона уведе и друга државна лутрија и то на истој бази као и она ранија.

— Bugarski budžet za prvih deset meseci budžetske 1933/34 pokazuje deficit od 363 mil. leva prema 920 u istom periodu prošle budžetske godine.

ПА РОМНОЛВЛАПОЊЕ || 0 Бр. 16

— Ljubuški srez u Hercegovini trebalo bi да plati 70 mil. din. zbog 'krijumčarenja duvana.

— Rok za povlačenje rumunskih novčanica od 1000 eid produžen je do 1 maja.

— Etnglieško ministarstvo Бпапаја je uspešno završilo upis 3%. zajma u iznosu od 150 1 funti sa kursom od 98%. Upis je otpočeo na 5 i 6 aprila o. 5. Rok zaima je 1959—1969 god. On će služiti za konverziju 4% zajma. od 105 mil. funfi, čiji prvi otkazni rok ističe na 15 aprila o. 8. 1 та konsolidaciju kratkoročnih kredita n visini ostatka iznosa. Time će država uštediti na kamatama godišnje preko 1 mil. funti.

— Američko ministarstvo finansija je posle dužeg perioda kratkoročnog Tinansiranja uspešno završilo upis згедпјегоспог zajma u iznosu od 1 milijarde dolara u 10—12 godišnjim bonovima sa 31/4a% kamata. Zajam će služiti za konverziju ostatka dugovanja čelvrtog rafnog zajma, kod čega vlada računa godišnjom uštedom na kamatama u iznosu :od 10 mil. dolara.

— Мађарска је са енглеским и американским повериоцима склопила нови уговор о одлагању плаћања, који је ступио на снагу 1 гприла. База новог споразума је иста као и код ранијег.

— Svoj manjak od 4,5 mil. din. u novom budžetu pokriće sarajevska opštma „socijalnim prirezom”, slično zagrebačkoj.

2 — Novi nemački budžet predviđa prihode od 6458 mil. mk. prema 5927 u prošloj budžetskoj godini.

— Pregovori Nemačke sa njenim poveriocima, koji se vode u Bazelu, morali su biti prekinuti za nekoliko dana.

ТРГОВИНА

i — Monopoiska uprava donela je odluku da svi тајоргоdavci duvana u mesiima preko 5000 stanovnika, moraju imati sve duvanske artikle, a kod onih vrsta, koje se najviše traže i zalihe dovoljne bar za 8 dana. 'Trgovinsko-industrijska komora u Vel. Bečkereku tražila je da se ova odluka povuče, јег се уеliki broj prodavaca biti primoran da napusti prodaju.

— Mađarska je kupila u Jugoslaviji veću 'količinu starog gvožđa, koje će se kompemzirati uvozom 10 malih lokomotiva.

— Mađarska vlada proučava plan o stvaranju mogućnosti izvoza šećera. Prema jednom predlogu izvoz .bi bio moguć ako bi se cena smanjila za 11 penga po metc. od čega bi 6 penga snosili Tabrikanti, a 5 penga država.

— između Danske i Rusije vode se pregovori o. robnom kreditu u iznosu od 100 mil. kr.

— Румунски велепоседници предложили су влади да се уведе монопол трговине пшеницом, који би радио под контролом државе.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Od ukupnoga našega uvoza otpadalo |e u procentima na: Srednju Evropu sa Italijom 1929 god. 52,2; 1932 cod. 46,4 i 1933 god. 49,3; zapadnu Evropu 30; 36,4 + 33; Ameriku i u 8,6; 8,2 i 8,6; Balkan 3,6; 4,1 i 4; Istočnu Богови 2,4;

26116: АЕН 1 аи 12.234 35%.

— Odnos vrednosti izvoza prema uvozu bio је u procenшта: 1926 god. 102,44; 1927 god. 87,84: 1028 god. 82,85; 1929 god. 104,31; 1930 god. 97,41; 1931 god. 100,01; 1032 god. 106,87 i 1933 god. 117,18%.

— Udeo Grčke tu našem izvozu pokazuje već od 1926 god. stalno opadanje (1927 god. 9,68% od ukupnog izvoza; 1929 од. 7,38%; 1931 сода. 5,35 i 1933 204. 3,97), а ui uvozu 1,41; 0,96; 0,87 i 1,39%. | — Austrija će prilikom trgovinskih r pregovora sa Раденко tražiti sniženje uvoznog kontingenta svinja ха 1000 Кот. педе по, па 2000 Кот.

— 9 aprila u Rimu su otpočeli ekonomski pregovori između pretstavnika Italije, Austrije i _ treba da Би du završeni do 15 maja. | WO