Народно благостање

Страна 252

САОБРАЋА] ?

— „Obzor” javlja da su otpočeli radovi na trasiranju Unske pruge.

— Zbog pojačanog prometa u našoj slobodnoj zoni u Solunu ove godine biće podignuto nekoliko novih skladišta i preuređen prostor za ransport velikih parobroda.

— U našoj zemiji dolazi na 100 km? površine 4 kilometra Železničke pruge i od važnijih evropskih zemalja stoje iza nas samo Španija (sa 3,2), Švedska (3,7), Bugarska (2,8) i Grčka за (2,5).

КРИЗА И КОЊУНЕКТУРА

— Na podrtičju Savske banovine prošle godine tražilo je likvidaciju 25 akcionarskih društava (prema 21 u 1932 о.) sa glavnicom od 24.620 hilj. din., a osnovano 12 novih sa glavnicom od 11,5 mil. din. Glavnica svih akcionarskih društava iznosi 1.721,7 mil. din. A od 222 industrijska akcionarska društva, u 1932 g. imala su 83 dobitak od 24,7 mil. din., a 139 gubitak od 58,6 mil. din.; najveći broj gubitaka je kod: rudarskih preduzeća (12 od ukupnih 13), mefalurgijskih (13 od 16), drvne (28 od 43), i poljoprivrednih (il od 17); a dobitaka kod: električnih (5 od 8), keksa, čokolade i pivara (1lod 18) i tekstilnih (10 od 19).

— U našoj zemlji, prema podacima Narodne banke, smanjila se prošle godine potrošnja piva 34%, šećera 14%, sode 5%, stakla 10%, sapuna 12%, a još je smanjena potrošnja cementa znatno, rubija, lanene robe, hartije, kiseonika i sumporne kiselme, kože i kožnih proizvoda, superfosfata i ostalih hemijskih đubriva i nešto malo laka, boja i firnajza.

Povećala se domaća proizvodnja farmaceutska 20%; teške i mašinske industrije 30%, emajliranog posuđa 16,2%, a znatam porast pokazuju još industrija vunenih i pamučnih tkanina, zatim gumene robe, šešira i drveta.

молимо ГГ. ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА НАМ ИЗВОЛЕ ПОСЛАТИ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1934 ГОДИНУ

— Национални доходак у С. А. Д. износио је за год. 1933 39,8, према 38,3 милијарде долара у 1932 год. Дохолак по глави је порастао са 307 на 316 долара.

— U prošloj godini prema 1932 god. povećala se proizvodnja gvozdene rude 2 puta; bakarne 2 i po; olovne i cinkane 25%; pitita 26,5% i bauksita 30%; a smanjila uglia 9,4%, soli 12,7% i hromne rude 42%. Takođe se povećala i topioničarska proizvodnja: kod gvožđa četiri puta, bakra 36,5% i cinka 36%, a smanjila olova 21%.

— Криза талијанске индустрије свиле узела је такве размере да је влада била принуђена да једним декретом повећа премију на сирову свилу, произведену из домаћих свилених чаура, са 5—8 на 12 лира по килограму. Истовремено предвиђена је минимална цена од 3 лире по кг. за откуп сирових свилених чаура. Док су у прошлој буџетској години премије иоплаћене за производњу од 2.5 мил. кг. сирове свиле, за текућу буџетску годину ова је количина повећана da 3 мил. кг,

— Према подацима бечког тржишног одбора дневна потрошња меса смањила се са 3156 метц. у 1932 на 2824 метц, у 1933 или за 11%. Највише је опала потрошња говећег и телећег меса.

= Копизја гитипзког Заугта адуокаја, која је закопот ovlašćena da regulisava pitanje advokatskih honorara, odlučila је da se ovi smanje za 25%. Isto tako, saveti i informacije klijentima u buduće moćiće samo za jedanput da budu naplaćeni bez obzira što su više pu{a dati.

— Na skupštini Opšteg uzajamnoz i potpornog društva u Mariboru predložena je likvidacija.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 16

— Prema podacima Društva industrijalaca i veletrgovaca u Ljubljani bilo je u martu o. g. 20 stečajeva u našoj zemiji, prema 32 u istom mesecu prošle godine, od čega 2 (5) u Dravskoj banovini. Poravnanja van stečaja bilo jie 50 (prema 22).

ЗАДРУГАРСТВО

— U Brodu je osnovana Zadruga za izvoz lekovitog bilja, a na Pelješcu ruzmarinska; neka veća gazdinstva u Vojvodini uvode kao kulturu izvesne lekovite biljke; u Sarajevu je osnovana Zadruga za prikupljanje i otkup lekovitog bilja; Ministarstvo poljoprivrede je podelilo izvesne količine semena buhača, odgajiva– čima na dalmatinskim ostrvima; kulturu buhača uvode neka južna primorska mesta, koja ga dosada nisu gaijila. | — Na skupštini Saveza hrvatskih seljačkih zadruga u Sarajevu, fražila je većina članova da Savez ne likvidira.

— Poslednja četiri meseca u Primorskoj banovini osnova– no je 30 živinarskih zadruga te ih sada ima 32. U Splitu je osnovana Središna zadruga za unapređenje živinarstva u Primorskoj banovini. |

— Савез словенских задруга, са седиштем у Љубљани,

на концу прошле године показује стање штедних улога од 648 мил. дин.

ТУРИЗАМ

— У циљу подизања туристичког промета мађарска влада одобрила је 3 мил. пенга, који ће се у суми од 2025.000 пента издати хотелима ради преуређења и модернизирања. ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акц. друштава:

14 април: Приморска индустрија дрва д. д. Загреб. Ц. Бенчевића синови д. д. Брод н/С. —

15 април: Фабрика уља „Домаћа“ д. д. Нови Врбас (конституирајући збор). —

23 април: „Лим“ д. д. творница жељезних бачава, металних производа и кисика, Загреб. — „Искра“ творница кемичких производа и свијећа д. д. Загреб. — „Исток“ д. д. Загреб. — Браћа Кронфелд д. д. за трговину и индустрију, Загреб. —

24 април: Прва југословенска творница укоченог дрвета д. д. Сушак. — Међународна банка д. д. Загреб. —

25 април: „Парагово“ каменоломно и грађевинско д. д. Нови Сад. — Творница жесте и пјенице прије Максо Мајер д. д. Загреб. —

27 април: А. Г. Б. тканине југославенско д. д. Загреб. -—

28 април: Српска кредитна банка и штедионица, Карловац, —

30 април: С. Х. Гутман дионичарско друштво, Белишће.

'— Српска банка а. д. Београд. —

3 мај: Војвођанска ливница у Новом Саду. 6 мај: Штампарско и издавачко д. д. Нови Сад. — Хр-

· ватска штедионица д. д. Подр. Слатина. —

15 мај: Господарска штедионица д. д. Леград. 30 мај: „Пастер завод за производњу серума а. д. Београд. ТРГОВАЧКИ РЕГИСТАР Самоборска штедионица у Самобору, упис новог члана

; равнатељства Алноха баруна Курта. — Домовинско д. д. · за шумску: индустрију у Загребу упис, да је члан равнатељ· ства Отон Хајнрих именован за управљајућег равнатеља

друштва. — С. Спицера наследници, транспортно и отпремничко д. д. у Загребу упис промене друштвених правила. =

знам