Народно благостање

__14 април 10948

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПРАВО НА РАД

Прво на скупштини удружења београдских за-. натлија, а затим на једном збору ад хок, неколико

дана доцније, огласиле су београдске занатлије бесправан рад за главни узрок кризе заната, а ње

гова појава у маси стављена је на терет претседни“.

штва занатлијских организација. Земаљски савез занатлијских удружења назван је. „живом леши-

ном“ а његов претседник, г. Стојановић, оглашен,

за недовољно активног у заштити интереса занат“ лија. Незадовољство против њега узело је толике размере, да се он нашао побуђен изјавити, да „нема више амбиција да буде на челу занатлијских орђ ганизација, и да је вољан да се уклони“. Нашим читаоцима је познато да нас не интересују лична питања, ми се задржавамо на овом случају због ње-

говог социолошког значаја. Г. Стојановић има о-.

громних заслуга за организацију заната, за мно. гобројна права и привилегије, које. му. је дао закон о радњама, за сам закон о радњама, па и за његово нагло ступање на снагу. Еснафски настројене занатлије не могу се никад одужити г. Сто-

јановићу. Сав његов рад био је управљен у правцу.

онога, који

заштите такозваног легалног заната,

му сад даје неповерење. По нашем мишљењу г.

Стојановић није у стању да изда интересе заната. Што је ипак тако велико незадовољство против њега, објашњава се социолошким законом све јачег радикализирања сваког покрета чији је једини циљ заштита класног или посебног интереса. Кад се једној организацији стави у задатак, да од заједнице тражи што већу зараду и обезбеђење минималне зараде, онда се захтеви шире и множе до у бесконачност, Судбина г. Стојановића је истоветна са судбином Жила Мелина, творца аграрног протекционистичког покрета у Француској и Керенског у Русији. Исто као и они и г. Стојановић се' уплашио радикализма у организацији. То се јасно види из његовог тврђења, да је велико незадовољство код занатлија потекло не услед неактивности вођства, већ услед кризе заната. Али му је баш то поткопало положај. Он препоручује враћање 'занатлија самим себи. То међутим није у складу соснов-

ним циљем данашњег занатлијског покрета код нас,

наиме; да се путем закона стичу права и привилегије према целокупном осталом народу. При томе је наравно сасвим равнодушно, да ли би се после свију тих мера, које се траже, побољшао положај занатлија. Пи |

У смислу овог социолошког закона оглашен је данашњи закон о радњама за непотпун и недовољан, а његови недостаци стављени су на терет главног секретара Београдске. занатске коморе, који је веома активно учествовао у његовој изради. Тако је закон о радњама, у ствари највећа тековина незадовољног занатлијства, оглашен за мењшевички од стране занатлијских бољшевика. Сасвим је појмљиво што је главни секретар имао куражи да устане у одбрану самога закона. Није за-

— Заблуде нашег организованог занатлијства —

кон рђав, казао је он, не лежи у њему могућност ширења бесправног рада. "Закон је нееластичан, калала је државна власт, нико не може данас у доба кризе да прогања сиромаха, који обавља бесправан рад, јер би то значило натерати масу да иде у крађу. | "Другим речима слаба примена данашњег закона о радњама имала би за последицу појачање једног другог социјалног зла, криминалитета. Стварали би се у масиа ја Жан Валжан..

На овај централни аргуменат, око кога. се окреће целокупан спор, ниједан од незадовољних. присутних занатлија није реагирао ниједном једином речју. Што се упркос њему и даље ,инсистирало на потреби доношења. специјалног закона за сузбијање бесправног рада, сасвим је разумљиво,

јер- је збор имао уопште тај циљ. Ипак аргуменат'

није остао без дејства: при пажљивом читању реферата са: поменута два збора занатлија приме ћује се; да се сад више не удара на оне бесправне раднике, на које се-виче. већ две године и чији је број -непрегледан, на сиромашне, већ--се окреће копље против ·капиталистичког -бесправног рада, против трговаца и-' индустријалаца. e с Идући консенквентно за својим циљем незадовољне занатлије наравно нису хтеле да воде рачуна о супротности између њиховог захтева и горње изјаве главног секретара о гледишту "надлежне власти на закон о радњама. Међутим контрадикција је очигледна: ниједна власт не може поднети законодавном телу предлог, по ком би се имале побштрити мере против бесправног рада, када се не може да примењује ни много: блажи закон. Уосталом, ваљда занатлије не мисле, да би се могао донети закон којим се угрожавају казнама трговци, који, како се"тврди, раде и занатски посао, а у коме се не би угрожавале казном десетине хиљада лица која, према закону O радњама; бесправно обављају занатлијски посао. Или. ваљда не мисле еснафски настројене занатлије, Га би"се репресивне мере и' против ових лица могле да'прошверцује у „закону, који би се пустио у покрет под заставом сузбијања бесправног рада од стране капиталиста. | За lo ____Наше занатлијство неће да схвати трагику закона о радањама: у кризи, кад се положај занатлија погоршао, као уосталом и свију привредних редова, и кад се они хватају за закон о радњама, као за котву спасења, овај отказује. Живот је победио, закон о радњама! Занатлије то не виде, јер само тако могу, као што рекосмо, да траже још

_ строжи закон, кад блажи отказује послушност.

Наше занатлијство је данас уређено еснаф-

ски, а еснаф је једна од најмрачнијих установа нај-

мрачнијег доба историје. Ми смо више пута писала, да је француска револуција изазвана приви-

Страна 243 _