Народно благостање
Страна. 246
за са стране. Али та сретства могу да претстављају зараду или капитал. Активан трговински биланс не мора да значи и извоз са зарадом; напротив може се један део увоза платити капиталом односно имаовином. То се не може да види из огатистике опољне трговине; али нам горњи подаци показују, да се све више шире маказе цена увозних и извозних
· производа у корист првих, а на штету других и да следствено оваквим стањем наше опољне трговине систематски оси-
ромашавамо, без обзира да ли је наш трговински биланс активан или пасиван.
Pre nekoliko „dana розечо је našu redakciju profesor: К1ејskog univerziteta с. Bernhard = Harms, poznati ekonomista пе
E j samo u Nemačkoj nego u celom svetu. On je postao čuven još pre rata delom ,,O svetskoj privredi”, kojim je prvi put skrenuta' pažnja na nužnost pojačanog tretiranja problema svetske privrede kao celine. U ostalim delima e: prof. Harms uglavnom raspravlja o spoljnoj trgovinskoj poliWei i strukturelnim promenama u. svetskoj privredi tokom rata i posle rata. Sem ovog naučnog rada on-je rukovodio 'kielskim
Profesor Harms kao naš gost
Institutom za svetsku privredu i pomorski saobraćaj koji se ra-
čuana najvećim i najboljim ekonomskim institutom na svetu. Ča. sopis, koji izdaje taj institut „Weltwirtschaftliches Archiv” spada među najraširenije ekonomske časopise. Posle rata je g. prof. Harms organizovao i pretsedavao velikoj državnoj anketi o strukturelnim promenama u nemačkoj privredi. Iz toga vremena potiče i knjiga „Strukturelne promene u nemačkoj privredi”. Poznato je i novo izdanje dela Fridriha Lista, koje je on kao pretsedn:k „Društva HEFridtiha Lista” izdao. U Jugoslaviju je doputovao posle polugodišnjeg putovanja, koje je preduzeo u vezi sa min. spolinih poslova po Engleskoj, Francuskoj,
Bernhard Harms, prof. univ. u Kielu.
Moka, Egiptu, Siriji, Arabiji, Palestini, Turskoj i Bugarskoj. U
svima tim zemljama je naročito studirao strukturelne promene u privredi koje su nastale zbog rata i sadašnjec razvoja k autarkiji. O istim pitanjima se interesovao i u Jugoslaviji i o njima tražio: mnoga obaveštenja od naše redakcije. Tom prilikom je vrlo zažalio što „Narodno Blagostanje” ne izlazi na nemačkom · francuskom, tako da sada čitalačka publika u inosfranstvi, saznaje mali deo naših članaka, u kratkim izvodima inostrane 5гатре,
Prof. Harms se nada da će se u buduće moći posvetiti naučnom radu mnogo više nego poslednjih godina, u kojima je bio dosta apsorbovan vođstvom kielskog instituta i praktičnim tadom u pomenutoj anketi. Vođstvo kielskog instituta je pre
pola godme predao svome prijatelju, prof. Jesenu. Među velike ·
radove koje sprema spada i obrada utisaka i ogromnog maferiјаја које je prikupio na sadanjem velikom putovanju.
ен Ми смо у „Народном Благостању“ још прошле године пишући о туризму нагласили, === да су. подаци о овој важној а привредној грани, како се сервирају јавности, нетачни у толико, што се узимље у рачун актива нашег туризма, а не и пасива. За 1931 год. смо
Хотелијерство и туризам.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____ __ DD.
израчунали, да се наш туризам свршио са пасивним. салдом од 17,5 мил. динара. Званичних података о пасиви нашег туризма немамо сем оних из 1926 год. Према њима су наши држављани оставили у иностранству 1926 год. 445 мил. Дин. и то: на пословна путовања 180, школовање 73; лечење 96, туризам 27 и непознати циљеви. 16 мил. динара. Званични подаци из 1926 и њихова расподела по „прилици се поклапају с нашом калкулацијом из 1931 г.
Међутим, у колико горњи званични подаци. и наша калкулација довољно не поткрепљују нашу тезу о сувише оптимистичкој процени прихода нашег туризма, апел хотелијера за помоћ у њиховој задужености не поклопа се са подацима о знатном напретку туризма у прошлој годиви,
"односно о знатном побољшању ове важне гране пање при-
вреде. "___У „Политици“ од 25 пр. м. изнео је г. Б. Миљковић статистичке податке о огромном порасту туристичког промета код нас у прошлој години. Према тим подацима тури-
стички промет у последње 4 године се кретао овако:
Род. Домаћи туристи Инострани туристи Свега 1930 295.147 256.147 551.294 1931 339.545 209.147 548.692 1932 _ 365.270 147.456 512.726 1933 " 677.192 216.654 894.446
Дакле, година 1933 претставља огроман пораст туристичког промета не само домаћих него и иностраних посетиоца, а приходи у последње три године од туризма износе, према горњим подацима, близу 2 милијарде динара.
- Аргументишући с овим подацима о великом напретку туризма код нас, писац апелује за помоћ хотелској инду= стрији, која дугује око 280 мил. динара. Несумњиво да је уз природу и саобраћај хотелијерство најбитнији чиниоц за напредак туризма. Али ако се узме у обзир, да у нашој држави има око 700 хотела, од којих највише 300 туристичких са око 10.000 соба и 16.000 кревета, намеће се питање, како је то могуће, да тако недовољан број хотела може уопште толике туристе да прими, а затим, кад их већ може да прими, зашто се хотелијери туже на кризу код тако енормне посете. Повећањем туризма њихова ситуација је много лакша. -
Број туристичких хотела у нашој земљи је премален. Цела Вардарска бановина, са свим лепотама јужних ·крајева има близу 100 хотела: са око 1.000 постеља. Цело Приморје има 7.500 постеља у хотелима и гостионама и 2.000 по приватним кућама, од тога Дубровник 1.000 а
"Сплит само 500.
Истина ми немамо, односно имамо само неколико, луксузних хотела, који би одговарали захтевима елитне интернационалне туристичке публике, али је законом о ца-
гринским повластицама за хотелску индустрију од |! авг.
1930 дата олакшица нашим хотелијерима 3а набављање јевтинијег комфора. Сам туризам се демократизује самим
"усавршавањем и унапређењем саобраћајних сретстава, и
није више привилегија најимућнијих. Помагање самог хотелијерства значило би једнострано помагање туризма, јер за његово проширење у многим привлачним местима недостају често пута најелементарнији услови (канализација, водовод, електрика итд... Ова констатација не значи; да смо ми против помоћи хотелијерству. Напротив, ми сматрамом, да је хотелијерство један од најбитнијих услова за унапређење туризма и да га треба помоћи. Али се намеће питање обима и начина помоћи пре стварања претходних услова за хотеле.
Ширниште и _