Народно благостање

Страна 266

našoj zemlji nisu veće od onih japanskih radnika. U dnevnoj štampi vrlo se često beleže slučajevi još bednijih nadnica, kao na pr. od 5 dinara pa na više. Što se {iče životnog standarda naših radnika, on u većini slučajeva nije bolji od onog jananskih. O tome takođe imamo i suviše dokaza u raznim anketama i napisima. “ | a Ovaj, kao i mnogi dragi primeri, ukazuje na potrebu da naša štampa mora sa više pažhje i stručnosti da pristupa važnim pitanjima. O ekonomskim pitanjima ne može se pisati bez stručnog kriterijuma. | === Дуван спада међ најмлађе пољопривредне културе. У Ев-ропу је биљка љонета почет= KOM. XVI века. Кратко време —— после његове употребе, држава је у њему увидела одличан извор прихода. Због тога је почела и принудним путем да намеће његову потрошњу. Потрошња дувана нагло је расла.

У Југославији Се даје на дуван исто толико колико

(8 и на пшенацу

У Француској је са 10 мил, кг. 1830 порасла на 55 мил. кг. у 1915 год. Сличан је пораст у истом периоду забележен и у другим земљама. У историји пољолривредних култура дувана спада у ред оних чија је потрошња показала релативно највећи и најбржи пораст. Потрошњу дувана карактерише такође и велика стабилност. Дејство кризе на потрошњу дувана осепа се много мање, него код осталих производа па и оних много прешнијих и неопходних за. исхрану. То доказују и подаци о кретању потрошње дуџана у нашој земљи у време кризе о чему пишемо на другом месту. Док је у нас потрошња шећера на главу становника пала са 7 у 1929 на нешто преко 4 кг. у прошлој години или за 439, пива за више од 60% У хл., дотле овај пад код дувана по количини не износи ни 15%, а по вредности око 37%. Већи пад по вредности долази због преоријентације потрошње на јевтиније врсте.

У прошлој години просечни издатак на дуван по становнику био је 94 динара. А према подацима Министарства пољоиривреде просечна годишња потрошња пшенице по становнику износи око 100 кг. земљи годишње на дуван изда исто толико колико и на пшеницу, на хлеб, који претставља најважнију храну нашега народа.

Od prošle godine i u Italiji opaža Pojačanje deilacione politike se postepeno poboljšanje; poи Канћ porasta nezaposlenosti posledice su oživljenja unutrašnjeg tržišta. Spoljna trgovina, koja je za vreme krize padala pokazivala je sve manji višak uvoza. Ali u avgustu prošle godine. nastala. je promena na štetu italije, jer je počeo da raste uvoz sirovina dok je izvoz i dalje nailazio na sve veće teškoće. Pošto u bilansu plaćanja Italije pozicija kamata pokazuje pasivu, to se moralo potražiti poboljšanje u irgovinskom bilansu. Deficit bilansa рјаćanja je opasnost za zlatnu podlogu Banca ditalia, jer Italija ne želi da pravi zajmove u inostranstvu. Višak uvoza u iznosu od 1,5 milijardi liya je trećinom morao da bude pokriven izvozom zlata. Pored ove valutarne opasnosti, zbog koje je kurs osetno pao, postoji još i druga opasnost. |

I u IMaliji se, kao i u drugim zemljama, povela borba protivu krize. Prvo su davane razne pomoći privrednim granama, koje se nalaze u teškoćama. Zatim je izrađen veliki program iavnih radova itd. Sve je to dovelo do prevelikog opterećenja državnog budžeta. Sreistva su uglavnom dobijana srednjoročnim zajmovima, koji su državne dugove povećali na 100 milijardi ljra. Ogroman porast dugova :je doveo do povećanja izda-

То значи, да се у нашој

rast proizvodnje i zaustavljanje '

НАРОДНО БЛАГО

У *

taka na kamate, te je državni budžet za poslednje četiri godine

ПАБЕ БР а imao prosečni godišnji deficit od 3 milijarde lira (12% ukupnog budžeta rashoda).

Da bi pobolišao trgovinski bilans i smanjio deficit državnog budžeta i fime stvorio preduslov za privredno oživljenje zemlje, Musolini se odlučio za energično sprovođenje deflacione politike. To je došlo iz razloga, jer se, s obzirom na privredni položaj zemlje, više nije moglo računati sa povećanjem biudže{skih prihoda. Već u februaru o. g. sprovedena je konverzija skoro dve trećine državnog duga pri čemu je kamata od 5% snižena na 3 i po %. Ovom operacijom država je uštedela godišnje oko 800 mil. lira. Posle rentijera došli su na red vlasnici kuća i državni činovnici. Kirije stanova smaniene su za 12%, a lokala 15%. Kada se ovome doda prvo smanjenje, koje je sprovedeno 1930, onda prosečno smanjenje za poslednje četiri godine iznosi 24%. Smanjenje činovničkih plata predviđeno je od.6 do 20% i pogađa sve činovnike, čija mesečna primanja prelaze 500 lira. Pošto je već 1930 sprovedeno prvo smanjenje plata, ono sa sadanjim daje prosek od 20%. Ovim poslednjim merama država treba da uštedi godišnje jednu milijardu lira.

· Štednja i smanjenje rashoda ovoga puta ograničili su se na dve grupe. istovremene, međutim, odlučeno je da se sprovede opšte sniženje troškova proizvodmje, koje bi omogućilo smanjenje nivoa svih cena u zemlji za 10%. Provođenje akcije za sniženje cena poveremo je partijskim organima, Кој će ут | kontrolu i prinuđavati na pokoravanje vladinim naredbama.

Žrtve, koje trži država, svakako neće biti tako velike kao što se navodi u iznetim ciframa. Vlada je svesna, da ova akcija

'znači najvećim delom prilagođavanje plata sniženim froškovima

života. Stvarno, od juna 1929 kupovna snaga lire se popravila, od 20.8% (1i913=100) na 36.3% u aprilu ove godine. Prema tome, sadanje mere štednje služe prvenstveno da se povećanie kupovne snage lite sa jedne trećime na jednu četvrtinu sprovede u celini. Iz toga izlazi da nove mere štednje u Italiji ne pretstav« ljaju nikakve stvarne Žrtve za one, koje su pogodile.

== — — GCrauaM OuMđpo MebyHaponHe KOHСпровођење Лондонског _ Ференције за пшеницу одржао пакта о: тиеници је своје седнице у Лондону и - Риму. југославију и Румунију на овим седницама заступао је Константинеску. Главни проблем био је: стабилизација и 50% повећање цена тишенице, као и повећање прође прописима о мељави, којим би се смањила квота измељавања. O резултатима ових седница још немамо детаљних података. Али, извесне закључке можемо Наслутити из држања појединих група земаља. Све земље показале су готовост да се држе основа Лондонског пакта од јануара 1933, које циљају на ограничавање производње. На седници је констатовано да _ су од европских извозних земаља Румунија и Мађарска смањиле своју засејану површину, а |угославија је извршила незнатно повећање. Прекоморске извозничке земље предузеле су пак све што је нужно, да свој извоз у 1934/35 редуцирају за 15%. Пошто у самом Лондонском пакту није прописан начин спровођења редукције производње, већ само смањење извоза, то је интересантно видети како су поједине земље по= ступиле у овоме. Сједињене Државе су спровеле ограничење засејане површине тневицом за 15%. Ограничење површине спроведено је слободно и уз накнаду из сретстава државне касе. Упркос тога, у С. А. Д. очекује се ове. године прилична жетва, која већ сада истиче на дневни ред питање уновчавања. Сва се нада полаже на допунски извоз у земље Далеког Истока, који се може вршити за сребро. Аустралија се такође одлучила за смањење засејане површине и спровођење овога плана поверила једној нарочитој установи. Аргентина. и Канада, две најважније прекоморске извозничке земље, нису до сада ништа учиниле за регулисање производње. Обе земље: се надају да ће моћи да повећају своје извозне

У 4