Народно благостање

Страна 268 | НАРОДАОЈЕ

TRGOVINSKA POLITIKA |

= 12 имогтавоп од 120. м. доноси вест из Београда, да ће наша влада основати завод за контролу извова дрва, у форми државног монопола.

JAVNE FINANSIJE

— На дан 28 фебруара о. г. унутрашњи и спољни дугови Бугарске били су 26.6 милијарди лева (консолидовани унутрашњи 5.2, консолидовани спољни 19.4, летећи 2). Сем тога, комунални дугови, чије је облигације гарантовала држава, износе 3.3 милијарде лева.

— Претседник немачке Рајхсбанке Шахт саввао је за 27 април конференцију иностраних поверилаца Немачке на којој треба да се донесе дефинитивна одлука о уређењу трансфера после 1 јуна. Као што је познато, до краја прошле године Немачка је доспеле купоне плаћала са 50% у готову, а остатак у скриптама. За прву половину ове године проценат плаћања у готову био је смањен на 30%. Сада ће се плаћање у готову потпуно обуставити тј. увести 100%. мораторијум трансфера. Сем тога, изгледа да ће Голддисконтбанка бити ослобођена обавезе да скрипта уновчава на бази 50 и 67%, већ по курсу слободног тржишта,

— Дугови Сједињених Америчких Држава на дан 31 марта 1934 били су 26.157.51 мил. долара према 21.362.46 мил. дол. истог датума 1933. т.

— Pošto rumtinski parlament nije bio u mogućnosti da na vreme usvoji budžet, to je stari produžen do 30 juna. NOVČARSTVO

— Гувернер Народне банке r. Игњат Бајлони је поднео оставку, која му је уважена.

— На дан 20 априла навршила се годишњица папирног долара.

— Мађарска Народна банка престала је од 15 0. М. да објављује клириншке курсеве изузимајући бечки, јер се обрачун у клирингу са свима земљама претвара у систем обрачунавања девиза са примом.

PLANSKA PRIVREDA | — Hupa je vapanuna нови Код о увозној трговини, којим се забрањује нелојална ковкуренција.

SOCIJALNA POLITIKA

— Укупни приходи Сузора за 1932 г. износили су 264,3'мил. дин. од чега отпада на принос за случај болести 261,8 мил. дин. Највеће приходе су имали: београдски уред (44 мил. дин.), љубљански (38,6 мил.) и загребачки (36,7 МИЛ,. дин.).

TRAŽI SE SARADNIK SA DOBRIM POZNAVANJEM POLITIČKE EKONOMIJE

SAOBRAĆAJ )

— Немачке државне железнице одлучиле су да, у пиљу. повећања промета, приступе смањењу подвозних цепа. Садања немачка тарифа за путнички саобраћај износи 4 пфенига по километру. Међутим, покавало се да је она врло висока. За феријална и недељна путовања, за одлавак и повратак са отсуства цена ће бити смањена за 50%. Исто тако биће предвиђене нарочите повластице за путовање породица, које имају више од четворо деце.

KRIZA I KONJUNK TURA

=— „Хрватска стража" јавља да фабрика цемента „Сплит“ на Мајдану код Сплита због слабе прође цемента обуставља рад у 16 вертикалних бећи, те ће радити само ротационе. Остаће без посла око 150 радника.

— Број увезених путничких аутомобила износио je: 1926 г. 2.068 у вредности 96 хиљ. дин. (од чега царина 16 мил.) 1928 г. 2.164 и 110 мил. д. (21 мил.) ; 1929 г. 2.000

ДАГОСТАЊЕ _ Бр. 17

и 104 мил. (20 мил.); 1931 г. 1.366 и 70 мил. (12 мил.; 1932 г. 376 и 18 мил.; 1933 г. 182 и 6,3 мил. дин. Опао је и број заступништва (у Београду са 22 на 4). Број аутомобила у целој земљи опао је са 17 хиљада y 1931 r. Ha 8 хиљ. у прошлој години. Није повољнији ни положај мотоцикла. ZADRUGARSTVO

— За санацију Савеза хрватских сељачких задруга у Загребу усвојио је бан Савске бановине предлог управе Савеза по коме задругари доприносе 6 мил. дин. преузимљу аграрне обвезнице у износу од 4 мил. дин. за земљу одузету Савезу у Цабуни аграрном реформом, држава и бановина дају за санацију 13 мил. дин, а полудржавне установе преузимљу аграрних обвезница по номиналној вредности у износу од 8 мил. дин. Предлог банов је упућен Министарском савету. :

— Код кредитних задруга учлањених у Савезу слоВенских задруга у Љубљани било је крајем прошле године улога 600 мил, према 640 мил. крајем 1932. а зајмови су износили крајем 1931 г. 616, 1932 г. 581, а 1933 г. 560 мил. динара.

MOLIMO G.G. PRETPLATNIKE DA NAM IZVOLE POSLATI PRETPLATU ZA 1934 GODINU.

TURIZAM

— Према извештају Савеза за промет странаца у Љубљани Дравску бановину је посетило у год. 1931, 1932 и 1933 за време сезоне 34,6; 37,0 и 28,9 страних и 81,2; 111,1 81,6 хиљ. домаћих туриста.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava:

21. april: Gornjobačko udruženo paromlinsko d. d. Subotica. — Braća Konigstadiler deoničarsko društvo, Novi Sad. =- Jugopromet d. d. Zagreb. ;

22. april: Leonard Treppo ujedinjene ciglane d. а. Кагlovac. ·

23. april: „Pionir” d. d. za tehnička poduzeća, Zagreb.

24. april: Brunner Anto trgovačko :d. d., Zagreb.

25. april: Jugoslovensko Schoeller-Bleckmann Phonix Čelik d. d., Zagreb. — Zeleni vir d. d. za iskorišćavanje vodenih sila Gorskog Kotara, Skrad. – Hrvatska industrija papira d.d., Zagreb.

26. april: Hrvatska banka dioničarsko društvo, Zagreb. Štedionica d. d., Orahovica.

27. april: Šidska štedionica, Šid. — Jugoslovensko dioničarsko društvo za plin i munjinu, Osijek. ;

28. april: „Fako” jugoslovenska tvornica čarapa i trikotaže d. d. — Slovenska banka d. d., Petrovac (Bačka), Subotica. — Čakovečka medjimurska štedionica d. d., Čakovec. — „Nonnenbergz i Šodere” tvornica fraka i čipaka, d. d., Subotica. Čakovečka javna skladišta d. d., Čakovec. — Čakovečki paromlin i munjara d. d., Čakovec.

29. april: Srpska narodna štedionica 4. 4., Хетип. Štajner i drvarsko industrijsko d. d., Novi Sad. — Srpska šuedionica d. d., Pakrac. — MKofarska štedionica, Donji Miholjac. Senjska štedionica, Senj. — Rumska štedionica, Ruma.

30. april: Srpska privredna banka d. d., Čurug. — Jugoslovensko trgovačko akcionarsko društvo, Zagreb. — „Destalit” d. d., tvornica dugmeta, cigarluka i galanferijske robe, Zagreb.

2. maj: Jugoslovenska teksina tvornica Braća Holzner

d. d., Zagreb.

4. maj: Novosadska fabrika šrafova i gvozdene robe d. d., Novi Sad.

5. maj: Skladišta za pretovarivanje a. d., Zemun.

12. maj: „Jasenica” a. d., Beograd

aaa ara ipce pene ao an ardi ad Raa ва AG

o