Народно благостање

\

| 5 aj 1000 | | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 291

NETAČNOSTI | IZVRTANJA ŽIVE LEŠINE |

1 Moje načelno gledište. na. monopole. — 1] Liberalizam i planska privreda.

_ 1 Moje načelno gledište na monopole ~ _ darodnom zdravlju. Eventualno ograničenje prakse ovih ODMA Pošto je onako srećno prošab0: krupnokapitalistički _Gyaju redova bilo bi diktirano interesom potrošača, a пе DIM) | ) | a interesom proizvođača, kao što | to slučaj kod zahteva |

pretstavnik Zemaliskog saveza zanaflijskih udruženja sa pokušajem, da me preko svoje birokratije predstavi kao čoveka, koji ima predilekcije za 'krupnokapitalističke probleme, pokušao je On drugim jednim Sretstvom da штап! појци. legitimaciju za raspravu pitanja O esnaiskom reakcionarstvu, koje se 5уе više ubacuje među

monopola u korist zanatlija. |

Pa ipak sama bez ikakve rezerve protivan današnjem režimu _ddvokatskog i lekarskog reda. Ja sam minogo puta već pisao, da te usluge treba da se sOgciia· lizitaju, a аок зе (о пе 1туеде, uvek sam zastupao gledinaše zanailije. Na dosta nategnut način i tako nejasno, . Поа тоа ва АРА DOT slobode rada. да se pri prvom čitanju to i nč primećuje, želi nabeđeni 5) а 1 Od РА Е ima nebrojeno паčlankopisac, da me pretstavi kao nedoslednog.: G. Baj- | | i 1930 5. | 90 O E a kić je esnailija u svojoj stmuci i u oblasti liberalnih pro- a esnaiske medicinč );br. 12 (Ah, ti lekari!) ; br. 25 'fesi|a, tvrdi pisac, a kod zanatlija |e protivah gonjenju („Suvorin” ) Па. | ; а bespravnog rada. 8. 4-ти Bajkiću је dobro poznato, Veli Potpuno | I7VKUIO UI O mog mišljenja, Да зе : dalje „Дата! ја", da se danas gone пад екам 1 4- pravnici kao takvi ne treba da bave političkom ekono·veni advokati. Po se s razlogomi Čini, jer Sč niko ne sme - 'mijom ako za to. nis osposobljeni — a Oni to u mas! "baviti lekarskim i advokatskim poslom, ako nije ispunio. svakako nis (reč je bila o programu rada kongresa ·izvesne uslove. Mislimo da se S. Bajkić ne buni pro- pravnika). АП омо пета apsolutno nikakve veze sa Ре fivu toga. Jedan je Bajkićev kolega čak izjavio, da 105 tanjem o esnaiskom monopolu, o ikome se ovde vodi dine postoji zakon protiv nadriekonomista i dao izraza skusija. Po sebi se razume, da je danas код оуако заугsvojoj Želji, da se · takav zakon donese. “Verujemo, · šene, tehnike u proizvodnii i kod ovako остотпо павотида se g. Bajkić ne bi bunio, ako bi se tako nešto „činilo, Mauih гпапја U (Oku stoleća i milenijuma kod svakog po_ Uostalom g. Bajkić svakako nije zaboravio da je стоје“ |) ромерпа 77 U prethodna sprema. Ima li što ptidobro u jednom napisu istakao, da pravnici treba da sč · тодтје по да зе pravnik, koji Se bavi jednom naukom, bave svojim poslom i da se ne mešaju u poslove ekono- koja nema veze s ekonomijom kao naukom, ne bavi Polimista, u kome su neštručni. O. по tičkom ekonomijom, jer je nč zna? Po sebi se razumč, da Gornja tvrđenia su, tu koliko se odnose па тоје edno naučno pitanič 7 О екопопије nc može _ poglede, iz osnova netačna. Ja sami _ 0 o. O pravnik slušajući jedn0g predavača. Sasvim · ubeđenja profivan" svakom esnafisko-teakcionarnom је druga stvar ono, ŠiO, traže gospoda oko „Zanatlije · · ograničenju ma U kojoj oblasti to рог пе Oni traže da država, silom pravno, poretka, zabrani Da počnem najpre sa nadriekonomistima; "rvđe- obavljanje izvesnog posla jednom licu samo 2210, što _ nje, da bi mi dobro došao zakon protiv nadriekonomi- опо те !5ршто тауезпе, 74 sposobnost, za [а] розао, sta, ima za postavku, da ja osećam tetet konkurencije od potlpuno irelevaninč uslove. Drugim rečima, 205poda strane tih ljudi. Šta. sve može da napiše zlobno i neuko DO „Zanafli{č | пазе, ПАРЕ ОИ А МЕЈО КОД ТАРА pero! Nikad u životu nisam osetio ni ierei ni bolodkon- e tišlerski zanat bolie, no SVe esmaiske zanatlije zajed-

'kurencije ekonomista, a to li nadrjekonomista i ekonom- no, da mu se zabrani rad. To ie sasvim drugo nešto. skih šarhatana. „Zanatlila” je posle ovakvog tvrđenja Danas su pristupačna svakome sva тпапја, пе DOimao za dužnost, da pokaže iedan jedini – primer u trebna škola niti je Đotrebno. šegrtovanje, pa da se čomome životu, iz koga se vidi, da mi ie naškodila konku- vek osposobi za izvesan zamati da shvati velike naučne rencija ekonomista. A dok on to ne učini, moram da probleme. Zbog toga ja stojim na след и да diploma i ga potsetim na već decenijama dobro poznatu činjenicu, ~ buruntija ništa ne. znače u pogledu dokaza sposobnosti da se niko nije toliko trudio i imao toliko uspeha — za iednoga lica. Može čovek da bude sposobam i naisporelativno kratko vreme — da formira TOVe ~ generacije | sobniji, i. ako nema nikakve diplome, ni buruntije ni

· ekonomista, kao što ie to bio slučaj sa mojom тајећ- Skole, } baš u tome saznanju i počiva koren postulata || коси. У и 70 зјобђоде тада. ZO | ТУ : _ || _ Ništa bolje ne stoji ni sa tvrđenjem, da sam ja pri- Koliko i e koniazha glava člankopisca lu „Zamatliji” |||

stalica današnieg režima advokatskog i lekarskog reda. kad on iz mog tvrđeniax da se bez prethodnog znanja ne · Da ljudi oko „Zamatlije” Čitaj „Narodno: Blagostanie” · može. s uspehom da obavlja jedan p054a0, izvodi zakljuni na pamet im ne bi palo, da ovako nešto napišu. Аћ Саб, да зат ја za esnafski momopol i protiv omoga, · pre nego što dokažem protivno, moram 'odvući. da је - KOM je, potpuno ospOsobličn 74. (ај розао. ] оуот зе sa nacionalne i socijalno-ekonomske tačke cledišta op- pak razilazimo mi,.koji smo protiv eSnafskog monopola rommna: razlika između zanata s jedne i lekardke:1 advo. „M Opšte od onih, koji su za. o katske profesije s druge strane. Zana{lije proizvode d0- | ИЕ O bra, koja služe za zadovoljenie једтов miza Пидејић ро- С: прека ан planska privreda | treba: ali te potrebe po svojoj važnosti za liudsku egzi- U članku se malazi još jedna ipdinuacija protiv |

stenciju i po prešnosti za njihovim zadovoljenjem, dale- moje ličnosti, koja je toliko istinita i duhovita kao i | iko su, daleko. iza onih, koje se zadovoliavaju lekarskim i | prve dve. Odnosno mesto glasi: „neka nam je dozvoljeno | advokatskim uslugama. Kod: advokatskih usluga radi.se da se začudimo, otkuda. ovolika privrženost 2. Baikića || većinom o pravnom poretku, odnosno, individualno po- planskoj privredi, kad se on s razlogom smatra za | smatrano, o imovini i ličnosti pojedinca, a kod lekara o enlant g4Atć” liberalizma,” Čudi nas, da pisac moli za |