Народно благостање

Страна 316

славенска творница чавала те жељезне и челичне робе д. д. Карловац. — Новикромар д. д. централни продајни уред фабрика шарафа Нови Сад, Кропа, Марибор, Загреб. Боњички гранит а. д. Београд (ванредан збор).

16 мај: Индустријско и трговачко д. д. Загреб.

17 мај: Мартоношка прва штедионица д. д. Мартонош.

18 мај: Ј. Б. Улрих д. д. Загреб.

19 мај: „Славиа“ творница кемичких производа д. д. Загреб. — Југословенска привредна банка д. д. Глина. „Хигиеа“ прва југославенска творница чепова д. д. Загреб. — Српска штедионица д. д. Глина. — Унион, графичко накладни завод д. д. Загреб. — Ацетик д. д. Загреб. „Карбофаг' д. д. Загреб. — Југословенско, индустријско и трговачко д. д. Загреб. — „Југопромет“ југославенско про_ метно дион. друштво, Сушак. — Југословенско рибњачарство д. д. Слав. Брод. — „Алда“ механичка такчница а. д. Земун. — Штедионица за Бановину д. д Глина.

20 мај: Народна штедионица д д. Нови Бечеј. — Апатинска банка и штедионица д. д. Апатин. — Турско бечејска штедионица, Нови Бечеј,

21 мај: Штедионица за самопомагање д. д. Бачка Топола. — Десидер Форгач паромлин на ваљке д. д. Бачка Топола.

22 Maj: Трњанска парна циглана на дионице, Загреб. — Вимпасинг — Каучук д. m. Загреб.

23 мај: Трговачка и обртна банка д. д. Нови Сад. Земљорадничка банка д. д. Бела Црква. — Инж. Кајзер и Шега, грађевно д. д. Загреб.

25 мај: Прва Чурушка штедионица д. д. Чуруг.

26 мај: „Камендин“ д. д. за производњу серума Нови Сад. |

21 мај: Немачка пучка банка д. д. Рума. — Штедионица у Ст. Пазови, Стара Пазова,

29 мај: „Аполо“ биоскоп д. д. Нови Сад. — Штранд Д. д. Нови Сад. — Дубровачка вересијска банка, Дубровник. — Грађанска штедионица д. д. Ириг. — Индустрија жељез-

ног намештаја и метала д. д. Суботица. 30 мај: Немачка пучка штедионица д. д. Нова Пазова. 9 јуни: Бата, југословенска творница гуме и обуће, д. д. Борово. 10 јуни: Хотел Ројал, д. д. Београд. 24 јуни: Фабрика џакова и тканина а. д. Београд.

Библиографија.

К. М. Љубисављевић: Платни промет са иностранством (1 издање), Београд, 1934. — Меморандум друштва улагача новчаних завода у Загребу, 1934.

Тоша Миленовић: Генерални списак (шематник) свих хартија од вредности до 21. марта 1934. Издање Књижарнице Радомира Д. Ћуковића, Београд, Теразије. Страна 112. Цена Дин, 25.— картонирано Дин. 35.— повезано Дин, 45—

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 МАЈА. 1934 ГОДИНЕ

У стању Народне банке од 8 маја зајмови су опет смањени, за 64 на 1842.8 милиона и то менични за 4 на 1606.9 милиона а ломбардни за 2.4 на 235.9 милиона.

Метална и девизна подлога показује повећање за 2.0 на 1865.3 милиона, пошто је за нешто преко 2 милиона порастао девизни сток, који износи сада 102.1 милион. Девизе које не улазе у подлогу такође су порасле за 11 на 30,7 милиона, Кован новац показује одлив од 7 на 254.7 милиона,

Бр. 20

У нашој држави досада се мало пажње поклањало евиденцији амортизованих и вучених лутријских хартија од вредности, што најбоље сведочи још велики број ненаплаћених а вучених односно амортизованих папира. Услед тога је код нас и могло бити и такових случајева, да су код тргова. ња ван берзе куповане и продаване и хартије, које су не само амортизоване, односно извучене, него чија је наплата већ и застарела. Потребно је стога, да овај шематник имају не само банке и мењачнице, предузећа и надлештва, него и сваки појединац, који има такових хартија.

РАЗНО '

— Na sednici privrednog saveta Маје Antante od 1—9 0. m. izrađen je nacrt o saradnji. žeijeznica i dunavskih brodarskih preduzeća iriju zemalja. Raspravljana su i druga. privredna pitanja među kojima i pitanje vazdušnog saobraćaja.

-— U Francuskoj se vrše velike pripreme za pretstojeću kolonijanu konierenciju na kojoj će glavna pažnja biti posvećena ekonomskim pitanjima.

— Američko pretfstavničko telo sa 280 protivu 84 glasa usvojilo je predlog zakona o kontroli efektnih tržišta.

= 4озав подацима које износи у једном чланку „Привредног Прегледа“ инж. г, Лендвај, укупна снага свију водених падова у нашој земљи цени се на 3,126.000 коњских снага при ниском, а 9,399.000 при средњем водостању. Данас је од тога искоришћено само 294 хиљ. к. с. (9,4%), од чега на производњу електричне енергије отпада 189.257 к. с.

= У Загребу има 290 лекара (према 260 у 1930 год.), адвоката 319 и 100 адвокатских помоћника, Према томе један адвокат отпада на 620, а лекар на 700 становника.

— Министарство финансија решило. је да потврде, које се издају страним туристима, важе као и до сада месец дана, али за оне који долазе у наше бање продужавају се на рок од 2 месеца.

— Постигнут је споравум са Чехословачком Народном банком, да наши туристи, који путују у Чехословачку, могу уплаћивати у клиринг износе које имају право изнети из земље према девизним прописима. Ове клириншке исплате ће се вршити одмах, ван хронолошкога реда.

— 94 svih 618 električnih centrala u našoj zemlji, otpada na one sa kapacitetom ispod 100 kvs. 323, odnosno 52,3%, a njihov kapacitet iznosi samo 14.960 kvs. odnosno 3,36% od ukupnog kapaciteta. Centrala sa kapacitetom od 100—300 kvs. ima 146 (23,6%), a njihov ukupni kapacitet iznosi 5,92%; onih od 300—500 MWv. ima 45 (7,3%) sa 3,02%; od 500—1000 kv. 42 (6,9%) sa 6,5%; od 100—1000 kv. 55 (8,9%) sa 32,2%; a preko 10.000 kv. 7 (1,1%) sa 47,1%. Znači, skoro polovina kapaciteta otpada na 7 velikih centrala. Najviše je centrala sa parnim pogonom (40,26%), zatim sa dizelom (27,50%), vodom (17,50%), plinom (14,38%) i kombinovanim pogonom (10,36%); ali najveći kapacitet imaju hidrocentrale (42,20% od ukupnog) — prema podacima о. Lendvaja.

УНКТУРА

Иктересантније промене имамо у пасиви. Обавезе по

виђењу повећане су за 40 на 1.110 милиона, углавноме због већих потраживања по жиро рачунима, који су порасли за 32.2 на 442.6 милиона. Разни рачуни показују прилив од 11.3 на 665.5 милиона док је потраживање државно смањено за 3.0 на 1.9 милиона. Даље имамо повећање и код обавеза са роком, за 9.6 на 957.4 милиона, док је разна пасива редуцирана за 10.7 на 196.9 милиона динара.

Оптицај новчаница смањен је баш за износ повећања“