Народно благостање

12. мај 1934. ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 317

обавеза по жиро рачунима, за 32 на 4136.5 милиона, а оптицај новчаница заједно са обавезама по виђењу достиже 5246.5 према 5239.2 милиона у прошлој недељи.

Стање Народне банке (у милионима динара).

НЕ: ЕР НЗ ИЕ БИ ЕРОТ А ТУН x Oad 31. Хв | 31. Х1 | 31. Хи | золУ | 8. У АКТИВА #931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934 Подлога ;

зл, у касама и на стр.||17584) 1760.8 1794.9) 1762.0| +762.8 новч. у страној монети 6,3 0.8 0.0) „00.6 0,3 девизе — — = — — | 332.0) 206.5| 111.2) 100,3| 1021 Укупно — || 2096.8) 1968,1| 1.905) 1862.4 1865.3

Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 86:4| 19] 54,5| 19,7] 301 Кован новац;

у никлу и сребру— — || _ 38.81 139.9! 239.9| 2617. 2547 Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови;

"а менице — __ __— ||1965.6] 2111.9| 1808 8] 1610.9| 1606.9

на хартије од вредн. — 287.2 3448) 293.1! 238.3| 235.9

Укупно — ||2252.8] 2456 8 2101.9) 1849.3/ 1842.9

Хартије од вредности — 27.4 15,4 11.7 147 14.7

Ранији аванси држави — 1799.2| 1808.6) 1715.5! 1717.8] 1718.0 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — 600.0) 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — | 77.8 58.0) 540 725) 721 Вредности ост. фондова 249. 759. 11 128). 128 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 145-0 1541). 15871) 156:3). #5777 Разна актива — — — — 21.9) 21.6) 115.) 1105) 114.6

Новчанице у оптицају — 5172.2 41121 4321.1' 4169.11 4136.5 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — || 29,3 135 7.3 5.4 1.8 wepo-padymm = — — || 326,3| 3841) 4744) 410.3) 442.6 разни рачуни — — — ||__50.9 2996 5492! 654.2| 665.5 Укупно — || 416,5| 697.8) 1031.0| 1070.0) 1110.0

4 Обавезе са роком — — | 681.1)1459,4) 1106 3| 947.5] 957,4 Разнапасива — — — —| 46,4 40,3 222.9| 207.6| 196.9

Оптицај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 5) 5358 21 5239.2) 5246.5

Beogradska berza

Listovi javljaju da su policijske vlasti konstatovale, da se vrši izvoz zlata iz zemlje a za Drofivrednost uvoze devize. Ako bi se razmena vršila fačno po teorijskom paritetu, onda ne bi bilo nikakve štete za našu zemlju, jer se za devize u svako doba može dobaviti zlato. Samo takav posao ne bi bio unosan, fe ga miko ne bi obavljao. On je mogućan samo pod uslovom, da između kursa deviza kod nas i kursa Маја роstoji disparitet u korist deviza a ma štetu zlata. To i jeste slučaj kod nas. Danas francuski franak beleži između 330 i 334 dinara — naravno ma slobodnoj berzi; jedan zlatnik, koji je potpuno ravan 100 francuskih franaka, beleži se po 10 i više dinara jeftinije. Taj disparitet je vrlo razumljiv: mnogo se lakše prenose devize preko granice, nego zvečeće zlato. Prema tome, bilo da se devize kupuju zbog begstva iz dimara, bilo za Dplaćanje obaveza ma strani, za koje se me mogu dobiti legalno devize, u svakom slučaju su devize zgodnije za taj posao nego zlato. Sasvim je razumljivo dakle da se pojavi kaznima arbitraže уштеди Мага i deviza. Drugim rečima, ko uspe da izveze kilogram zvečećeg zlata, a da uveze devize, taj će na tom poslu moći zaraditi. Zarada upravo leži u disparitetu zlata kod nas i u Mađarskoj: tamo zlafnik košta 32.50 penga, što čini 341 din. ako se penga prodaje ovde po 10.50 din. Zarada je vrlo dobra!

Protiv ovog dispariteta između zlata i deviza nema leka. Dogod bude zabranjen izvoz zlata, kao i stranih platežnih sretstava, dolle će uvek zlato, kao mezgodnije za plaćanje na strani, biti relativno jeftinije. Ali je zarada sve manja u koliko se jače razvija ta arbitraža. Nioj se ima da zahvali što је zlatnik kod nas počeo da skače i dostigao već kurs od preko 320.— din.

Na našoj efektnoj berzi imamo znatno poboljšanje u ovoj nedelji kao što pokazuje donja tablica.

Vrsta 4-V T-V 8-V 9-У 10-У 7% Investicioni 71.— 71— 11— = 716% Веотис!. 54.075 54.40 — 54.24 54.4% Аотагс! — — — = 8% Bler — 53.625 54— — 54.25 7% Bler — 50.625 51— 51.25 51.28 7% Seligman — 6525 65.25, „(65.375 Ratna. šteta 308.25, 300— 31050 310.75 309.75 % 5 fefmil — 309— — 309.— 310.Narodna banka — 4005.—K 4090.— — 4095.Agrarna banka 211.75. 21375 220 218.— 215.—

Ako bismo hteli da ikratko okarakterišemo razviće kurseva hartija od vrednosti na našoj elekinoj berzi za poslednjih deset dana, onda bi se moglo drugim rečima ponovi, ono Što smo kazali u prefprošlom broju, naime, da ima još uvek ruku, koje kupuju akcije Privilegovane agrarne banke kad koštaju 220, a prodaju ih ili bar ne kupuju, kad padnu na 203. Samo takvim držanjem izvesnih velikih kupaca može da se objasni razviće Rurseva poslednje nedelje.

Nastao ie veliki skok akcija Paba; tražnja je bila velika, kupuju ih Dberzijanci za svoje komitente. Zašto, teško je znati: ili je to špekulativan kup, što znači da se očekuje dalji skok, ili je seriozan; u “ome slučaju bi bio manje razumljiv s obzirom na činjenicu, da ima drugih sigurnih hartija koje donose mnogo boliu rentu. Najbliža budućnost će nam pokazati da 1 је 1а spekulativan kup. Ali je pred kraj nedelje odjednom Кигт5 роpustio pa i tražnja. Ratna šteta takođe je išla na gore; u prvom danu ove berzanske nedelje dostigla visinu od 8.25 i popela se na 310.50, da bi popustila na 309. Ali se kod nje oseća čvrsto raspoloženje. To se naročito ogleda na kursu termina. koji ide paralelno sa promptom. Tako je septembar išao po 309 pa čak i 310. Interesantno je da se ne obavlja nikakav posao u terminima za juli—avgust, a da se naprotiv vrlo mnogo radi za septembar. Iz toga se da izvesti da berzijanci očekuju pad kursa u julu i avgustu, a da septembar smafraju za polazni mesec zimske hose.

U 6% Beglucima obrt je vrlo mali, kao što pokazuje dolnja fablica. Interesantno je da je tako reći prestala ponuda, koja je do skora bila u velikim 'količinama. (Obrt svega 149.000). Na-

Vrsta u hiljadama dinata

21% obvez. ratne štete -— prompt 1.665 21} % obvez. ratne štete — termin 124 7% 4177. investicioni zajam 130 4% agratci -

6% begluci | 149 8%. Bler 282 7% Bler 466 7% Seligman 882 72% Stabbilizacioni 16 Akciie Narodne Banke 667 Akcije Agrarne Banke 377

Svega: 4.758