Народно благостање

Страна 318

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 20.

rodna banka ih plaća 54, a privatna ruka 54,10. Najinteresaninija je pojava u ovoj nedelji skok kursa dolarskih papira a naročito

lerovih. 7%, koji je b:o pao ma 50, Pičuzima se u velikim količinama po 51,25. Isto tako je čvrst i 8% Bler. Nije: isključeno da kursevi odu i dalje u visinu s obzirom na činjenice, prvo da se sve više skoncentriše taj papir u malo ruku i drugo da je njegovo

икатасепје 105 uvek vrlo visoko. Obrt |e bio kod 7% 466.000, · kod 8% 282.000, a kod Seligmana 882.000. Kod Narodne Banke ~

ie obrt 667.000.

Na efektnoj berzi u veliko se vode razgovori o stanju letine kod nas, ali ovo. ne čini nikakvo nepovoljno GOO na kurseve hartija.

Obračunski kurs dolara za naše dolarske papire bio je ove nedelje: za 1.dolar obračunavalo. se na dan:

3 maja 43.5674. dinara 4. ] _. 43585% 2 To 43.5852 8. 5 . 43.6988 ., 9 „ 43.6031 ,, IO „ 43.6031 „

Na ni 01 berzi nofirali su naši dolarski papiri kao što sledi:

7% Bler 8% В!ег 7% Зећотан | 30. januara 23.50 24— 35.50 28. Теђгцата ___ 29.50 26.50 32.—38.50 28. marta 23.50—24.— 25.—26.— 37.—38.75 25. aprila 23.15 —24.— 25K—26.— 40.50—40.— · 2. maja 2350—24.25 25.25—26— 42.—42.50 9. таја 28.50 241i/s 25.25—26.— 38.50—42.50 |

Hosa na par: 'skoj berzi je zahvatila i naše papire koji su

41J-% zajma iz 1911 godine, od 96.— 1. о. т. па 110— па

дап 7. 0. т. | ; Vrsta IV PV ) и VV ~

700d1405 | ___ 11250 10350 11750 1750 |

5%. ad 1002... 100 1 _ |lip-_— 116. {lIP/. ~ 122.

411% od 1906 119.— 112.—o

41J-o% od 1909 102— 101— 101—— 106— 106. 108.50. 5% од 1913 1128 108 ~ 110. 11350 115 _ 119 |

41} % od 1010 —— —— — 100— 100— 106—> 41% od 1901 96 0. 10» | J4. 04 ~ || = 7% od 1931 -_- 2114 10250 144. #»5J44— |40

= 2 и » či + ~ Poe

Na beograd. deviznoj berzi iznosio je obrt, zajedno sa kom- |, penzacijama i privatnim-poslovima banaka, koji moraju biti pri- javljeni berzi 10.1 miliona prema 10.9 miliona u prošloj i 9.5 mi- Š liona u pretprošloj nedelji. Najveći obrt.je zabeležen u privatnom |

kliringu sa Bečom, za 4.36 miliona, kurs šilinga je iznosio 9.44 do 9.45. Posle Beča imamo majveći obrt u devizi London, za 2.7 mil:ona prema 4.4 miliona u prošloj nedelji. Kurs engleske funte

popustio je početkom nedelje od 253.75 na 252.50 ali se na sa- . stanku od 10. o. m. opet popravio na 253.10. Grčki bonovi trgovani su za 200 hiljada a po kursu od 31.50 do 32.—. U devizi.

Cirih obrt je iznosio 1.44 miliona, Patris 576 hiliada, Njujork 277 hiljada, Madrid 132 hiliade itd.

Na Ciriškoj berzi notirao je ove: nedelje dinar bez гоне “ T.— šv. franaka za 100 dinara a isto tako. su i ostale devize za-

držale gotovo nepromenjene kurseve. Nolirali su 9. o. m. dolar 307.— engleska funfa 15.74, lira 26.24, marka 121.55, fran. franak 20.37, Prag 12.85 itd. |

Na beogradskom privatnom tržištu oseća se i ove medelje ,

oskudica robe. Tražnje znatno premašuju ponude koje su u po-

мањим жетвама.

а vreme prilično smanjene. Deviza Njujotk notira 40,— O

40.50, funta 253.—, Milano 422.—, Cirih 16.06, Paris 326, Berlin 19.50, Prag 2.09 itd.

Kursevi za zlato su takođe ostali nepromenjeni; plaća se:~ za napoleondor 322.—, za Tursku zlatnu liru 346.—R, zlatnu funtu . 396.—, zlatni dolar 70.—, mali dukat 155.—x— dinara itd.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

Новчано трхотште, Један мањи одбор банкарског саветодавног одбора прегледао је неке веће заводе који су тражили заштиту. На темељу тог прегледа, као и на те-

_ мељу података који су изнесени у молби за одлагање пла-

ћања, односно санацију, саветодавни одбор биће у могућпасти да приступи решавању питања санације појединих за-

вода, Односно модалитета одгоде плаћања. Међутим, с 06“ зиром да је одлагање плаћања односно заштиту до сада ' тражило око: 150 новчаних завода, банкарски одбор имаће - ош дуго посла. Тешко се може очекивати да ћемо пре je| сени бити бар донекле на чисту о томе шта је и како је. · са појединим заводом.

Девизно тржиште нема нарочитих промена. Грговање у

| девизи Лондон бива све интензивније. Сав промет у фун-

тама који се је раније одвијао по црним бурзама концентрисан је на наше три званичне берзе. Осцилације у курсе-

вима су незнатне и долазе поглавито од кретања курса фун- 7)

те на интернационалном тржишту. Ефекти. Курсеви су нешто у порасту. Међутим промет

је доста незнатан. На неким састанцима износи неколико сто- .

тина хиљада динара. На другима пак не износи више него пеколико десетина хиљада. Инвестициони зајам новац 71. Аграрци новац 36.50 ı a

do 7. o. m. bili veoma čvrsti, a najveći skok je zabeležen kod š poGa 37.50.Berayum wosan 53.1/s а роба 45.50. Све без а

кључка. Ратна штета каса закључена од 309 до 310. Новац је

" остао 310 а роба 311. Термини до јесени 308 новац а роба - 311. Ултимо децембра новац 306 а роба 311.

Блер 8% закључен по 54 а 7% по 51. Селигман захључен по 65.

Народна новац 4.100 а роба 4.200. Паб закључен по 220.

Шећерана новац 135 а роба 165. Импекс новац 50 а Трбовље роба 96.

Лондон закључен по 252. 50. Беч новац 9.40 а роба 9.50. |

Мадрид 6.60.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине

На светском тржишту сировина влада неједнака ситуација; док су цене једних у порасту, друге имају врло ла-

баву тенденцију. Каучук је због постигнутог споразума, до-

живео невероватну хосу. Садања цена од 7 пенса за либру према цени на крају прошле године претставља повећање од 238%. Енглески произвођачи сматрају да је већ постигнута нормална цена. Памук има такође чврсту тенденцију,

која је последица неповољних атмосферских прилика у G. A. JU и:одлуке да се рестрикциони план доследно спроведе. ·

Вуна и свила имају слабију тенденцију, јер је сезонска ин-

дуетријска тражња на измаку. Цена калаја коју је спекулација прилично“ подигла због нешто недовољне снабдевено-

сти тржишта, попустила је услед одлуке међународног картела о повећању производње за наредних шест: месеци. Та-

ође су попустиле и цене бакру и олову. Цена пшенице се.

поправила на свима тржиштима пошто је суша и у Америци:и у Канади нанела велике штете, те се рачуна са знатно

N