Народно благостање

Страна 348

— Мађарска влада узела је још 15 мил. пенга из трансферног фонда, који ће бити инвестирани у грађење путева, регулисање река итд. .

— Државни фонд у Пољској за стварање посла имао је у 1933/34 издатке 49.8 мил. злота.

— Герингов план за сузбијање незапослености у Берлину садржи следеће тачке: забрану досељавања онима који траже посла; почетак великих јавних радова; забрану бесправног рада; замену женских радника са ожењеним мушкарцима, где је год то могуће; упослење младежи у пољопривреди и у кућним пословима.

JAVNE FINANSIJE

— Нови дански буџет за 1934/35 предвиђа дефицит од. 10. мил. кр.

— Израда румунског буџета наилази на велике тешткоће. Максимални приход предвиђен је на 18 милијарди леја, а расходи, и поред све редукције, износе још увек 23 милијарде леја.

=— Директор енглеске банке Ото Нојмар, члан управе аустријског Кредитаншталта, допутовао је у Беч ради пре говора са аустријском владом о конверзији аустријског зајма Друштву народа из 1922 год.

— Државни буџет Пољске завршио је 1933/34 са дефицитом од 337.3 мил. злота.

— Маја 24 холандска влада жавне благајничке записе у износу 85 мил.

ооком од 12 месеци и пет година, ЗА] пи 31208

— Ministar finansija odbio je zahtev Dunavske banovine, da se ukine frošarina na kiselu vodu sa njenoga područja u ovoj budžetskoj godini.

— Ministar finansija rešio je da se Мана taksa na tramvajski i lokalni autobuski saobraćaj može plaćati paušalno u mesečnim ratama.

— Francuski ministar linansija g. Germain Martin, pre formiranja Doumerque-ovog ministarstva član Instituta i profesor pariskog pravnog fakulteta, izdao je ovih dana delo „Sommes-nous. sur la bonne roufe” (Da li smo na pravom putu), u kojem raspravlja o najboljem i nmajbržem пабпи ozdravljenja javnih finansija. Kao ministar finansija on sada sprovodi u delo svoje zamisli.

— До средине априла приход од такса на прераду по љопривредних производа у Сједињеним Америчким Државама био је 265 мил. дол., предвиђен на 403 мил. дол. Овај приход служи за обеште: ћење фармера при ограничавању производње и за све време трајања ове акције он треба да буде 863.6 мил. дол, док су расходи предвиђени на 859 мил. дол.

— У круговима њујоршког Волстрита говори се да влада планира закључење новог великог зајма од 3 милијарде долара, који би служио конверзији.

изложила је упису дрхол. фор. са а "каматном стопом

SAOBRAĆAJ

— Мађарски министар трговине и индустрије констатовао је у свом буџетском говору, да државним железницама кириџије праве велику конкуренцију. Влада је морала забранити теретним аутомобилима да конкуришу железницама, али после те забране појавиле су се кириџије. Влада ће морати против њих подувети исте мере као и против теретних аутомобила. Цене транспорта су ниже са 30—40% од оних на железницама.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови акционарских друштава 24. мај: Југословенска Стандард-Вакум Оил Компани х д. Загреб.

О БЛАРОС АЊЕ 10 —

док је за целу фискалну годину

Бр. 22

125: а Прва домаћа творница конца д. д. „Увитаг, Загреб. — „Дестилација“ д. д. кемијске творнице есенција, воћних етера и сирћета, Загреб. — Привилеговано акционарско друштво за извоз земаљских производа краљ. југославије, Беопрад. — Астраган д. д. за оплемењивање крзна, Нови Сад.

26. мај: Дионичарско друштво за рибогојство, Загреб. — Нашичко рибњачарство д. д. Загреб. — Баруна Алнаха прва хрватска творница штапова д. д. Сомбор. „Мез, југословенско д. д. за производњу конца за шивење и везење, Загреб. — Голубовечки угљеници д. д. Загреб. — „Вунатекстил" и кемијских производа, Вараждин.

27. мај: Вараждинска индустрија свиле д. д. Вараждин. — Творница тинте и кемикалија М. РА. Албрехт и Ковачић д. д. Загреб. — Њемачка пучка штедионица 2. д. Земун. (

28. мај:Нашичка муњара д. д. Нашице. — Депозитна банка д. д. Загреб. — Дионичарско друштво за промет и индустрију сировина, Загреб. — Штедионица и залатаоница д. д. Загреб. — Буковачка циглана д. д. Загреб.

29. мај; Дољно-Михољачки млин на ваљке д. д. Загреб. — „Гранум“ трговачко дионичко друштво, Загреб. = „Фагинеа“ дионичко друштво за извоз дрва Сушак. — „дДаница“ дионичко друштво за кемијске производе, Копривница. — „Хромос“ д. д. југословенска творница кемичких производа, Загреб. — „Раве“ кемијско-фармацеутско индустријско и трговачко друштво A. д. Запреб. — „Пруга“ хрв. д. д. за господарске и индустријалне жељезнице, Загреб. „Кутјево“ индустрија дрва д. д. Загреб. — Дугосело д. д. за индустрију дрва, Загреб. — „Титанит“ д. д. за кемичку индустрију Загреб. — Импрегнација дрва, електрична пилана и млин д. д. Карловац. — Титан од. д. Крањска творница жељезне и браварске робе и љевасница, Загреб. „Меркатор“ дионичарско друштво, Загреб. |

30. мај: Градска штедиона, Копривница. — Сутинске топлице д. д. Златар. — југословенско Кнох д. д. Про Митровачка паропила M. д. Срем. Митровица. — „Исис“ д. д. за индустрију и промет дрога и кемикалија, Загреб. Земљовјересијска банка д. д. Загреб. — Даруварско купатило д. д. Дарувар. — Континентално баукситно рудокопно и индустријско од. д. Загреб. Мостер творница лака = боја д. д. Загреб. — Велико Бечкеречки извозни млин д. Ni. Вел. Бечкерек.

31. мај: Српска штедионица д. Д: Госпић. — јЈугославенска експрес агенција д. д. Загреб. — Орпска кредитна банка и штедионица д. д. Бела Црква. — Стапарска привредна штедионица д. д. Стапар.

4. јуни: Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова д. д. Слав. Брод.

6. јуни: Дисконтна банка д. д. Загреб.

7. јуни: Паробродарско акционарско друштво „ПроСушак. 8. јуни: Индустрија гвожђа деоничарско друштво, Зеница. 9. јуни: Шумско издустријско предузеће Добрљин Дрвар а. д: Сарајево.

17 јуни: Графичко-индустријско предузеће Крајничанац а. д. Скопље.

24. јуни: Српско акционарско друштво угљена, Београд. — Београдска текстилна индустрија а. д. Београд. Биљана а. д. Београд.

25. јуни: Друштво ско море, Беч.

27. јуни: Есконтна банка, Београд. — Општа привред“ на банка, Београд. — Акционарско друштво за експлоатацију шума, Београд. |

ресе

железнина Дунав—Сава—Јадран-=

д. д. за производњу и трговину текстилне робе