Народно благостање

26. мај 1934, Трговачки регистар:

Приврелна банка д. д. Велика Кикинда упис новоизабраних чламова Управног одбора Д-ра Ивана Веселиновића, Симе јовановића, Петра Лопушина, Косте Новакова, Мише Путника и Михаила Лазе Симића. = Горњобачко удружење паромлинско д. д. Суботица упис новог члана Управног одбора Д-ра Александра Љубибратића. — Београдска трговачка штедионица, Београд упис наво изабраног члана Управног одбора Моше Мевораха. — Пучки паромлин д. A. Подравски Клоштар упис новог члана равнатељства Леопомда Лихтнера. — Дољно Међумурска штедионица д. А. Прелог упис ново изабраног члана равнатељства Д-ра Мате Славичека. — Сенћанска аграрна штедионица д. д. Сента, упис нових чланова Управног одбора Леа Бергла, Др-а Иштвана Ерлељна и Др-а Фрање Лебла као и упис прокуристе Мартина Хајдушка. — Бајмочка банка д. д. Бајмок упис прокуриста Карла Херцег и Коломана Хајнала.

WA PC IMO ВБААТОС АЊА

Страна 349

Библиографија:

—__ Архив Министарства пољопривреде, год. Т, свеска: 1, Београд, 1934 год. | RAZNO ;

__ један енглески концерн преговара са грчким министарством морнарице о монополизацији каботаже, Концерн се обавезује на увођење 20 модерних моторних бродова и на откуп 20 бродова грчких друштава.

— Од 16 mo 18 Maja y Бечу је одржана паневропска привредна конференција.

—_ У Ираку је донет закон о петогодишњем привредном плану, који предвиђа извођење великог броја јавних радова, које ће финансирати петролеумска друштва.

__ Мталију је у јануару 0. г. посетило 117 хиљада страних туриста према 94,6 хиљада у истом месецу прошле године: у фебруару 122 хиљаде према 99,5 хиљада; у марту 261 хиљада према 132,8 хиљада.

==н зе о

КОЊУНКТУРА

STANIE NARODNE ВАМКЕ МА РАК 15 MAJA 1934 GOD.

U stanju Narodne banke na dan 15 o. m. imamo tajznačajnije promene s pasivi, i to kod obaveza po viđenju: povećane su per saldo za 63 miliona na 1172.0 miliona koliko smo imal poslednji put u Теђгцати 1981 godine. Ovo роуе-

Стање Наролне банке (у милиочима динара).

31. Х1 | 31, XI | 31, XII| 8. У 155. У AKTMBA :931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934 Ilonnora : ; зл. у касама и на стр.||1758,4) 1760.8| 1794.9 1762.8) 1763 5 нови, у страној монети 6.3 0.8 0.0 0.3 . 00,3 девизе — — — — —|| 332.0| 206.5| 111.2| 1021) 108,5 Yiuyrmso — | 2096.8|1968,1| 1.906| 1865.3| 1872.1 Девизе које не улазе у

подлогу —_ _ _ — — S6A| 1,9 545) 30,7 307 Кован новац :' _

у никлу и сребру— — | 38.8: 139.9: 239.9: 2547 289.0 Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови:

па менице _ ___-_ — ||1965.6] 2111.9) 1808.8| 1606.9| 1600.1

на хартије од вреди, — || 287.2: 3448! 2931) 235.9 2358 · Укупно — || 2252.8] 2456 8) 2101.9) 1842.9) 1836.5

Хартије од вредности —| 274) 154) 111) 14,7 147 Ранији аванси држави — | 1799.2 1808,6| 1715.5) 1718,0) 1718,2 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0) 600.0) 600.0| 600.0 “Вредности рез. фонда — | 77,8) 58.0) 549 72.7, 731 Вредности ост, фондова 2.9 7.9). {7 128) 128 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај|| 145.0] 1541) 153.) 1571] 157.8

proti sa | MUD) 2109 1206) 1154) 1136) 1177 ПАСИВА |

Kanarar — — — — — 180.0| 180.0! 180.0) 180.0) 180.0

Резервни фонд — — —| 827) 73,8) 843: 881 88.1

Остали фондови — — — 42 86): 1324) 15.6) | 15/6

Honuagmme y onrmmajy — |5172.2| 4772.7| 4327.1| 4136.5; 4093,0 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе— || 29,3] 13.5 7,3 1.8 20 Pepo n) 0 M || 32073) 381 7| 4744) 1426) 49255 разни рачуни — — — || _60.9| 299.6) 549.2| 665.5| 676.3

Укупно -- || 416,5| 697.8)1031.0| 1110.0| 1172.9

Обавезе са роком — — || 681.1) 1459.4 1106.3] 957.4] 951,1 Разна пасива — — — — "| 46,4 40.3] 222.9 196.9| 222.0

Оптипај и обав. по виђ.||5588.7) 5470 5) 5358 2) 5246.5! 5266.0

ćanje та 63 miliona posledica je pre svega priliva sretstava Do žiro-računu, za 52 na 404 miliona; potraživanje državmo je

porasio za 200 hiljada na 2 miliona a razni račimi za 10.8 na 676.4 miliona.

Tome na suprot smanjene st Obaveze sa robom, za 6.3 aa 951 milion a razna pasiva je povećana za 25 na 222 miliona.

U altıvi imamo minimalno povećanje zlata, na 1.763.5 miliona i pošto je devizni stok istovremeno porastao za 6.8 na 108.5 miliona, dostiže ukupna podloga 1872.1 milion dinara. Devize koje ne ulaze u podlogu ostale sti nepromenjene na 30.7 milona. Za 34 miliona je povećan kovan novac kod Narodne banke, na 289 miliona.

Menični zajmovi stu smanjeni ove nedelje za 6.3 na 1.600.6 tailiona a lombardni su ostali nepromenieni na 235.8 milona.

Zbog ovih promena a tu glavnome zbog роуесапја Žiroračuna, smanjen je opticaj novčanica pet saldo za 43.4 miliona па 4.003.0 miliona što ie opet jedanput najniže stanje za роslednjih 12 godina.

Optica| i obaveze po Viđenju iznose ukupno 5.266 miliona prema 5.246 miliona u prošloj nedelji.

Beogradska berza

Prvobitno je letnje zatišje na Berzi dolazilo zbog toga što su berzijanci išli na odmor. Ali, kao što često u životu biva, tokom vremena se uzrok oglasi za posledicu, a posledica za uzrok. Često se može čuti među berzijancima, da letnje zatišje dolazi otuda što Berza leti neće da radi. Berza radi i leti i zimi, samo kad su berzijanci tu. U Francuskoj naprimer poslednje dve godine posao na berzi je bio vrlo živ baš leti jer su berzijanci propustili da idu na odmor. |I na našim berzama je slična pojava. Poslednje vrućine dale su povoda našim berzijancima, да аћ ргоglase za uzrok mrtvila, koje je nastupilo na našim efektnim Berzama. To je gledište utvrdio i sam Moša berzijanac, koji je pre nekoliko dana otišao u banju proglasivši, da je već nastupilo leto. Međutim zatišje na našim efektnim berzama je sve veće

- (tako da je na primer 23 t. m. ceo prihod beogradske berze bio

130.— dinara). Uzrok tome ne leži, kao što rekosmo u vručini, već u psihološkom stanju naših berzijanaca. Oni su izgubili naviku inicijative, naviknuti već mesecima da ruka, koja je van njih, vodi kolo. Takvo stanje ne samo da je psihološki razumljivo, već je i poslovno dosta opravdano. Specijalno beogradski berzijanci nisu spekulanti, odnosno špekuliraju „na sigurno”. Ne vole oni da se angažuju u vratolomne podvige. Svaki. veći angažmarn mogao bi da ispadne rizičan ako bi bio konirakariran kakvom moćnom rukom. |