Народно благостање
26. мај 1934.
Вл. Миленковин, Београд
НАРОЛВО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 339
НАЈОПАСНИЈИ КАРТЕЛ |
7 Фарисејска шакшика београдских пекара. — 1 Поезија и стварност бесправког рада. ВО 11 Огромни суперпрофиши беотрадских пекара. 1
низ мера, које држава треба да пре
Разне занатлијске организације одлучиле су на својој конференцији У Скопљу 8 и 9 T. M.
дузме против индустријских картела, Ми ћемо се
враткти на проблем ефикасних мера. Сматрамо наравно да само јавна рука има право да
удара намете на потрошаче.
теже проблеме.
-Ми смо нашим: досадањим п
а Свака превисока добит је антисоцијална. Али висина добити је кон“ кретно питање, чије решење, као што смо у нашим чланцима истакли, често спада у нај-
игањем о картелу поставили следеће тезе:
_ 1) Да није сваки картел синочим превисоких цена и да према томе није картел оно што
треба гонити, већ високу цену;
2) Да висока цена долази као последица монополског положаја продавца, без обзира дал је у картелу или не, и без обзкра на то како се привредно добро продаје и ко га продаје; 0 3) -Да је картел увек онакав каквог га држава хоће. __Из овога излази да је сваки картел проблем за себе. Данашњи наш чланак је попуна празнине која зјапи у занатлиској резолуцији. :
T.OapnHcejcka rakrHka Georpa/ckHx HeKapa
i Ко год је пратио развој хлебног питања у Београду за последњих неколико година, томе неће бити непозната тактика београдског пекарског удружења. Кад год спроведу повећање цена, па их јавност нападне, они беже у јавност с „образложењем“. Октобра 1930, када је требало оправдати повећање цена, Пекарско удружење изишло је са тврђењем, да београдски пекари на сваких про: изведених 300 хлебова „дневно губе 30—40 дин. У то време дневна потрошња хлеба. у Београду износила је око 100.000 килограма, што значи, да су пекари годишње губили 4,759.200. дин. У сличној ситуацији фебруара прошле године Удружење је изишло у јавност са тврђењем, да хлебари. зарађују дневно само 9.78 дин. Тврдили су још и то, да сваки пекар „губи на свом капиталу“ и да ће „један део пекара обуставити сваки рад услед ве ликог губитка“. Септембра прошле године, жале. Би се на своме конгресу на своје „бедно“ стање, огласили су за једини спас слободу рада ноћу и смањивање надница за прековремени рад.
П Поезија и стварност бесправног рада
Пре неколико дана београдски пекари су по- 'Е ново повисили цене хлебу и то за 0.50 дин, по ки“.
лограму. Како је сад требало јачих аргумената, то су алармирали Београђане претсказујући им мо-
гућност да остану без хлеба. Том приликом су на-.
равно закукали, како су „материјално исцрпени до непојмљивих граница". Горко претсказање поткрепили су тврђењем, да услед наглог скока цена
" брашну млинари и трговци неће да ва продају, оче-
кујући још веће цене. Узгред да напоменемо, да је Савез млинова одмах сутрадан демантовао ово тврђење. За своју материјалну „пропаст“ пекари наводе три разлога. Међ њима је први и главни бесправан рад. Пекарско удружење тврди, да бес. правних пекарских мајстора у Београду има три пута више него ли правних. Као други разлог наводе торбарење хлебом и пецивом од куће до куће, по улицама и на пијацама, а као трећи продају
хлеба ло деликатесним радњама, млекарама, здрав љацима, кујнама, ашчиницама и другим радњама. Аргумент конкуренције бесправних мајстора
"никада се до сада није чуо из њихових устију, зна-
чи да их није било. Али како је аргумент ушао јако у моду код занатлија, то се природно он ставио на чело листе. Тврдити да је. у Београду три пута више бесправних мајстора значи сматрати јавностсза слепу и глуву. Пекарска радња није нешто што се може крити, што се не може контро-
"лисати. Она је везана за локал, подлеже надзору
и полицијских и санитетских органа, и нарочито контроли од стране самих пекара. Ако код других заната и може да постоји појава бесправног рада, код пекарског заната она је апсолутно немогућа. У Београду је онемогућено и бесправно пиљарење са по неколико килограма поврћа и стотину комада јаја, а то ли производња "хлеба. Уосталом, како стоји са фабулом о бесправном раду, доказ је ова изјава (објављена у Правди од 16 Maja): „Ни сам уз управу, јер нисам подигао цену хлебу и они ме гоне. Једном приликом; у једној достави
"моме кварту, навели су чак и то да сам бесправан _ мајстор, иако имам пекарску радњу на београдској "калдрми већ пуних петнајест година. Штампали су.
неке формуларе на којима је штампано и једно стално име, које има да посведочи да је тај и тај пекар бесправан и да торбари“.
ТП Огромни суперпрофити београдских пекара
Пишући о најновијем поскупљењу хлеба
ту Београду у броју од 9»Маја, ми смо констатовали да су пене хлебу данас, у поређењу са ценама брашна, најскупље. Правило је да цене хлебу иду
паралелно са ценама брашна оних врста од којих се хлеб справља. Код насу Београду овога никада није било. Цене хлебу су увек биле релативно веће од цена брашна. Сада је та разлика највећа и зато је хлеб данас најскупљи.
7 "Сем тога, у пелом Београду данас се ретко где може да нађе црни хлеб. Из простог разлога, што би његова цена морала бити мања, а разлика између петице, шестице и седмице тако је мини-