Народно благостање

мг

Страна 340 НА

мална да би пекари на M хлебу имали најмању зараду. |

Од октобра прошле до априла ове године цена пшенице била је непромењена, између 96 и 195 динара за најбољи квалитет. Тек почетком маја цена је нешто скочила. Просечна цена брашна на београдској берзи половином априла била је: 0, 0ги Огг 188 дин., двојка 168 дин., петица 148 дин., шестица 112 дин., седмица 80 дин. Овим ценама треба додати још и подвозни трошак, који износи највише 10—16 дин. на 100 кг. Процентуално повећање цене брашна до половине маја изнело је: 0, Ог и Огг 1.1%, двојци 4.1%, петици 6.1%, шестици 16.0%, седмици 17%. (Ово несразмерно повећање цена појединих врста доказује да пекари употребљавају најниже врсте брашна). Међутим, цена хлебу повећала се за 25—30% не узимајући у обзир промењену размеру мешања појединих врста брашна што пекари, у циљу повећања своје зараде, практикују приликом сваког повећања цена. Сем тога, важно је имати на уму и то, да пекари од 100 килограма брашна добију око 140 кг. хлеба. те је отуда поскупљење још и веће.

Да би смо видели како изгледа рачун пекара при садањим ценама послужићемо се њиховом сопственом калкулацијом, саопштеном јавности 5 фебруара прошле године. По Њој се од 30 кг. нулерице, 80 кг. двојке и 150 кг. петице (што све укупно по садањим ценама кошта око 480 дин.) добија 338 кг. хлеба у укупној вредности од 929.50 дин. (2.75 дин. кг.). Дневне режијске трошкове пе. кари су овако калкулисали: кирија 80 (!), со 9, порез 10, обртна пореза 3% 38.33, осигурање радника 34 (ђ), растур о 10, дрва 60, осветлење 8, вода и сметлиште 4, хартија за паковање 10, одржавање чистоће 5 или укупно 368.83 динара. По оваквом рачуну сваки пекар, који преради горњу количину брашна, имао би веће приходе од расхода за 81 дин. У ствари је зарада много већа. Пре свега пекарска калкулација заборавља на приход од белог пецива, бурека итд. на чему се двоструко и троструко зарађује, затим на приход од пешерме и продаје ћумура. Даље, од прерађених 260 кг. брашна добија се најмање 360 кг. хлеба, а не 338

ЗЛО ВЛАГОСТАЊЕ | | ____Bp, 22

како то пекари наводе. Најзад, размере појединих

врста брашна на пракси изгледају сасвим друкчије. Ево како изгледа губитак београдских пекара: Горњем чистом приходу од 81 дин. треба додати још коштање 22 хлеба, приход од белог пецива и пешерме и то: | на 360 кг. хлеба (а не 338 кг.) 60.50 дин. „ белом пециву 40— ., „ пешерми | 30.— ,,

Свега 130.50 дин.

Ако смањимо режиске трошкове, који су под рукама вештих пекарских адвоката нарасли јаче него кисело тесто, за 30%, онда се чиста зарада повећава на 240 дин.

Ми не верујемо да има данас и једног картела у Југославији, код кога је „суперпрофит“ овако велики, као код београдских пекара. При томе код хлеба се ради о најважнијем добру после ваздуха. Са опадањем нивоа живота хлеб постаје све важнијом намирницом.

Приликом последњег повећања цена хлебу пала је у очи једна чињеница, која каже више но читава књига: на име да су заједно са пекарима иступиле и фабрике хлеба. Од када постоје фа-

брике хлеба у Београду, то је први пут да су се:

у политици цена пекари са њима нашли на јелној линији. Отуда и прећуткивање у њиховој жалби на фабрике хлеба, које једине разносе хлеб по целоме Београду. Ова је чињеница нарочито важна због тога, јер су фабрике, престајући да конкуришу пекарима, престале да буду регулатор цене и фактор, који је колико толико онемогућавао неоправдано високе цене. Када је познато да се цене обично управљају према највећим граничним трошковима производње, онда значи да београдски потрошачи плаћају баснослован суперпрофит зараду фабрикама хлеба у Београду.

Значи да акција против зеленаштва картела, а она треба што пре да уследи, треба да почне код најмногобројнијег реда организованог занатства. Од занатлиских организација није се могло да тражи, да сами себе изобличавају, јер то није еснафски ред. Али, за то им нико не може узети признање за иницијативу у борби против картелг.

пева

Ре 8. M. Babić

ITALIJA JE IZVELA DUBOKU DEFLACIJU

|! Trgovinsbi i platni bilans hao prvi povod za аеНасји. -— 1! Državne finansije bao drugi povod, 1]! Deflacija rashoda štednjom i honverzijom — !У Харђисаћ,

I Trgovinski i platni bilans kao prvi povod za dellacijt

„Магодпо В!асозфапје“ u 17 broju od 21 aprila već je prikazalo prve mere deflacije koje je italijanska vlada preduzela. Akcija koja se vodi u vidu prilagođavanja svih cena povećanoj kupovnoj snazi lire, energično je nastavljena, i u Italiji postoji uverenje da će se tom akcijom moći ukloniti i deficit platnog bilansa i deficit državnog budžeta.

Stanje platnog bilansa nije zaista bilo MAN jer je italijanski trgovinski bilans pokazivao stalne deficite, koji su u pojedinim godinama ovako izgledali: 1928 g. 7.314 miliona lira;

1929 god. 6.429 mil. lira; 1930 god. 5.228 mil. lira; 1931 god. 1.433 ти. Нга; 1932 1.446 ти. lira; 1933 god. 1.443 mil. lira.

Kako se vidi, deficit je i u 1933 godini iznosio još uvek 1 miliardu i 443 miliona lira, i pored najenergičnijih mera koje su preduzimane u cilju ograničavahja uvoza. U prošloj godini

Italiju je posetilo 2 i po miliona stranaca pa su prihodi od furi--

stičkog prometa, koji se za 19033 godinu cene na 1302 miliona lira, većim delom izravnali ovaj deficit trgovinskog bilansa. Primanja od iseljenika, zarade italijanske trgovačke mornarice i druge stavke „nevidljivog izvoza” su neznatne i nisu mogle ni

пера вара рана