Народно благостање

26. мај 1934. КАРОДНО iz daleka nadoknaditi manjak koji se pojavio izvozom novca za amortizaciju i kamate italijanskih državnih i privatnih dugova, koje su ispiaćent uglavnom Američkoj Unij:. Za pokriće manjka u bilansu plaćanja Banca ditalia izvezla je oko о пицјатде zlata u 1933. Privredni promet Italije sa drugim zemljama nije se ni u 1034 godini Dopravio.

IL Državne finansije kao drugi povod

Sledeći pregled prihoda i rashoda pokazuje да је зфапје državnog budžeta bilo još gore:

Godina Prihodi Rashodi Razlika 1928/29 20.201 19.646 5 | 559 1929/30 19.838 19.668 + 170 1930/31 20.387 20.891 — 504 1931/32 19.324 23.191 — 3.867 1932/33 17.966 21.904 — 3.938 1933/34 |E ПН REKE

1934/35 17.662 22.216 — 4.614

U budžetskoj 1930/31 godini, kada je državno gazdinstvo po prvi put osetilo uticaj krize, prihodi su iznosili još 20.387 miliona Hra, ali su otada u stalnome padu, pa se za 1934/35 budžetsku godinu, koja počinje 1 jula, predviđaju sa 17.662 miliona lira. U istome razdoblju rashodi su porasli sa 20.891 na 22.276 miliona lira. Stalni i progresivni budžetski deficiti pokrivani su dosad delimično i to unutarnjim zajmovima. Kako će izgledati ostvarenje budžeta za 1933/34 još se tačno ne zna, ali ie deficit do 28 februara 1934 iznosio ravno 3 milijarde lira i može se sa približnom tačnošću zaključiti, da će se u tekućoj budžetskoj godini manjak prihoda nad rashodima popeti na približno 7 miliarda lira. To dolazi otuda što su za javne radove _ + та druge potrebe do 31 januara angažovani izdaci od 1 miliarde, koji će se tek naknadno pojaviti. S druge strane idu na јете! ovogodišnjeg budžeta izdaci za veliku konverziju. To su pre svega troškovi za izvršenje same konverzije (oko 155 miliona), a zatim rashodi za anticipativno plaćanje kamata i podelu premija (oko 2.905 miliona). Izgleda da likviditet državne blagajne zasada ipak neće doći u pilanje, i pored tolikog deficita, jer su se sredstva pribavila izdavanjem devetogodišnjih bonova (Buon: Novenni) u iznosu od 4 milijarde lira, pomoću kojih je kod Banca ditalia stvoren fond za tekuće obaveze. Državni su dugovi, dabogme, silno porasli i iznose danas preko 102 miliarde prema 88 miliarda na kraju 1930 finansijske godine, a od ovih dugova otpada oko 10 miliardi na leteće dugove ili na dugove sa sasvim kratkim rokom. Izdaci na kamate i amortizaciju državnih dugova iznose, prema predviđanjima za 1934/35 finansijsku godinu, 5.345 miliona lira, a to pretstavlja tačno 1/a celo_ kupnih budžetskih izdataka.

Kod ovakvog stanja državnog gazdinstva nije se moglo osfati skrštenih ruku. Za ozdravljenje bile su potrebne hitne, energične i celishodne mere. Ali koje? Na novi zajam u zemlji nije se moglo ni misliti, jer je odziv i na poslednji bio slab, i pored svih represivnih mera. S jedne strane nacionalni ponos, a s druge strane i opšta situacija na međunarodnom finansijskom tržištu odvraćala je Italiju i od zajmova u inostranstvu. Povećanje poreza bilo je također nemoguće, jer Italija nije bogata zemlja, pa se poreski teret i sada teško oseća. Država uzima 18 milijarda lira poreza, samoupravne vlasti i druge javnopravne ustanove nekih 7 miliardi, što čini ukupno 25 miliarda lira. Kako · celokupni nacionalni dohodak Italije ne iznosi ni punih 75. milijarda lira, izlazi da od toga ide više od 173 па рогег. Skoro u svima drugim državama poreski je teret manji. Teško bi mogla pomoći i štamparska presa, o kojoj vlada uverenje da uništava svaki napredak. |

TI Deilacija rashoda štednjom i konverzijom

Kao jedino sredstvo nametala se je štednja. štednjom na činovničkim platama i na izdđacima za službu zaimova uspeo je

Б

ПАОСТАЊЕ

Страна 341

u Velikoj Britaniji Ser Nevil Čemberlen da 31 marta zaključi budžetsku godinu sa znatnim suficitom. Konverzijom zajmova i redukcijama činovničkih plata uspevala je i Francuska da se za poslednjih 5 godina bori sa poteškoćama. Za mnoge druge države, pa i za Italiju, bili su ovi primeri prilično primamljivi. Pitanje je bilo samo, gde da se nađu i kako da se ostvare uštede. Budžetska predviđanja za 1934/35 finansijsku godinu pokazala su sledeće stavke:

Služba zajmova 5.345

Plate aktivnih državnih nameštenika 4.854 | Vojne i civilne penzije 801 , 6.120 Ratne penzije 1.065: } · Vojna i ostala oružana snaga (bez personala) 2.509

Javni radovi 1.588

Civilna administracija i ostali rashodi 4,414

Svega miliona Шта 20.636

Vojne izdatke zbog nacionalnog prestiža Italija neće da smanjuje, a kod pozicija za javne radove i civilnu administraciju moguće su samo neznatne uštede, jer se te dve pozicije odnose na neophodne materijalne nabavke. Znatnije su se uštede mogle ostvariti samo kod službe zajmova i kod personalnih rashoda. Za odbranu lire i za ozdravljenje budžeta morali su doprineti svi, ali u prvom redu oni koji su žrtve svakog državnog bankroistva — rentijeri i činovnici. Nedavnom konverzijom unutrašnjeg konsolidovanog zajma rashodi na službu zajmova smanjeni su za 920 miliona lira godišnje. Po odbitku troškova za izvršenje ove transakcije i za anticipacije, ušteda će kroz nekoliko idućih budžetskih godina iznositi nešto više od 1|a miliarde lira, a docnije će ta ušteda usled postepenih amortizacija rasti i dostići iznos od 11|» miliarde godišnje. Drugi izvor za budžetske uštede bili su personalni izdaci. Zbog pravnih, moralnih i sOciialnih razloga nije se smelo dirati u penzije, pa je rešeno da se reduciraju samo plate aktivnih državnih nameštenika, čime ie postignuta ušteda od nekih 410 miliona lira. Položaj je državnih službenika tom merom pogoršan, ali je to većim delom kompezirano paralemom redukcijom kirija i cena robe. Za rentijere se ne bi moglo to isto kazati, jer se od njih tražila veća žrtva nego od ma koga drugog (30%). Tu će meru pozdraviti samo onaj kome je štediša neinteresantna ličnost. Vlada je htela da redukcija činovničkih plata i kamata na zajmove ne bude samo sredstvo za popravku budžetskog stanja, već početak opšteg smanjenja nivoa cena. Indeks cena trgovine na veliko u Haliji pokazao ie da je kupovna snaga lire u poslednjim godinama u trgovini na veliko znatno porasla. Dok je prosečni indeksni broj u 1930 iznos:o 24,33 prema 100 sredinom 1913, u prvoj sedmici aprila 1934 iznosio je 36,28. Odnos današnje kupovne vrednosti lire prema predratnoj kupovnoi vrednosti popravio se je, dakle, sa 1 prema 4 u 1930 na 1 prema 3. Prema direktivama režima imaju se; zbog toga, sve današnje cene prilagoditi tom novom odnosu. Akcija je počela. Interes na rente snižen je za 30%, činovničke su plate smanjene. za 6—20%, kirije za stanove i lokale za 12 odnosno 15%. Ove su vladine mere preistavljale polaznu tačku. Pošto korporativno uređenje omogućuje efikasnu akciju, koja odgovara intencijama režima, sprovođenje daljnih mera prepu-

. šteno je inicijativi fašističke partije i igri ekonomskih zakona.

Očekivano dejstvo nije izostalo, jer je odmah nastala prava utakmica u snižavanju cena. Pošto su najpre smanjene za 10% prodajne cene u vojnim i železničkim konzumnim ustanovama „Unione Militare” i „Provvida”, akcija je uzela totalizatorski karakter i proširila se na celu ekonomsku aktivnost zemlje. Hotelske su cene smanjene za 10—15%, cene životnih namirnica, tekstilnih proizvođa i sve Ostale cene u detaljnoj trgovini smanjene su također prosečno za 10%. Čak su i meke opštine smanjile svoje namete. Ako se uzme u obzir samo to, da je smanjenje cena izvršeno u roku od nekoliko dana u 550.000 detaljnih trgovačkih radnji, koje su raspoređene u 150 raznih poslovnih grana,