Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___O_

Страна 342

a nalaze se svuda — ne samo u varošima, već i u пајтапјт .

selima — biće jasno da je to uspeh. Какуп se, zaista, трапа druga država ne može podičiti. Mora se. priznaiu da se je koštanje života u. italiji zaista

smanjilo. S obzirom na to, može se u skoroj budućnosti očeki-.

vati i smanjenje radničkih nmajamnic4, te stvarna redukcija troškova proizvodnje. To će, nema sumnje, povoljno uticati na platni bilans. Pokret u pravcu baisse-e je opšti, pa će sve grane nacionalne aktivnosti biti prinuđene da se pokore volji vlade, naravno i one grane u kojima ekonomski razlozi i ne bi mogli sasvim da opravdaju pad cena. U takvim se slučajevima traže

dobrovoljne žrtve. Transportne farHe, koje se javljaju dobrim .

delom u cenama robe, ni porezi neće biti reducirani, jer budžetska ravnoteža preistavlja DIVU. državnu brigu. U cilju poboljšanja platnog bilansa pristupilo se je delimično i uvođenju sistema kompenzacija. Zasada se ove mere odnose samo ma 4 vrste robe: na uljano semenje, vunu, bakar i kafu, ali se može

očekivati da će na sličan način biti regulisan i uvoz nekih dru-

gih produkata. Neki su zagovarali čak i etatizaciju spoljne #govine, ali fi zahtevi nisu dosada nailazili na dovoljan Odziv.

M Zaključak

Prodianjeno је donositi:prognozu o svima. dejstvima i reperkusijama “ekonomsko-finansijskih. mera Које је preduzela

“vlada: g. Mussolinia, jer definitivni rezultat ne zavisi samo o že-

ljama Italije, već i o. opštoj. ekonomskoj situaciji u svetu. Posle poratne inilacije i depresijacije novca Itaiija je stabihzovala svoju

-„mone{u, i njene su privredne poteškoće dolazile velikim delom „otuda, što je italijanski nivocena stajao iznad nivoa cena u zem-

ljama koje se drže funte i dolara. Sadašnja je deflaciona politika zna:no smanjila razliku između fa dva nivoa cena, pa su i izSledi Halije na polju međunarodne razmene momentano povoljnji. Jedan se dokaz za to gledište nalazi i u činjčnici, da se lira na međunarodnim tržištima, posle ranijeg kolebanja, oporavlja. Olakašan je i položaj državnih finans'ja, iako se dovođenje budžeta u potpunu ravnotežu još me može očekivati, bar ne u

1934/35 finansijskoj godini. Postignute uštede reduciraće predvi-

đeni budžetski deficit sa 4.014 miliona lira na okruglo 3 miliarde. Pobolišanje opštih prilika moglo bi reducirati deficit još za пеkoliko stotina miliona lira ali to još uvek ne bi bilo dovoljno.

анве

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У броју 22 од прошле годи-

Погоршање стања кинематографије код нас у про_шлој години.

кризи филма, као привредне гране и као уметности. Том приликом приказали смо и стање филма код нас. Државна филмска централа издала је ових дана свој извештај за прошлу годину. Одмах напомињемо да недостају најважнији подаца, они о броју продатих улазница.

Највећи послератни број биоскопа износио је код нас,

према незваничним подацима око 500, чији број према ,06зору“ пада на крају 1931 г. на 430. Опадање броја биоскопа настављено је и у прошлој и претпрошлој години. У току 1932 г. радило је 340 биоскопа, од којих 184 тон, а само 64 са дневним претставама и укупно (са 92 хиљаде седишта. У прошлој години пада број на 319, од којих :74 тон, и 62 са дневним претставама, са 90 хиљ. седишта. На 1. биоскоп долазило је код нас у прошлој години 45.310 становника, према 41.180 у 1932 г., док је 1932 г. долазило у С. А. Д. 9.600 (1929 г. 4.800), у Немачкој 13.500 и Чехословачкој 14.700.

Код нас је прошле године увезено 527 филмова у дужини 635 хиљ. метара, (не рачунајући ту 10 забрањених), према 440 у 1932 г. у дужини 540 хиљ. метара. Пуно метарских забавних било је 235 (према 203); 140 журнала и актуалитета (116), 58 културних (72), а остало кратки и рекламни. Највећи број добивен је из С. А. Д. и то 301 филм у дужини 269 хиљ. мет. (према 227 филмова и 201 хиљ. м.), Затим долази Немачка. са 184 филма и 274 хиљ. мет. (према 119 филмова и 313 хиљ. м.), и Француска са 18 филмова и 36,5 хиљ. мет. (према 6 филмова и 11 хиљ. м.). На све остале земље отпадају 23 филма и 52 хиљ. мет.. У ранијим годинама број увезених филмова био је знатно већи, нарочито из С. А. Д.

На 4 велика америчка и немачка филмска предузећа (Парамунт, Уфа, Фокс, Метроголдвин) отпадало је 243 филма у дужини од 295 хиљ. метара.

Од-22 постојећа филмска завода,

у Загребу, Њихов број ранијих година био је већи.

не, писали смо опширније 0

посредништава и атентура" радило је у прошлој години само 17, од чега.13

- љама · стрију и. посету биоскопа. На такво стање имала је знат-

У току прошле године израђено је 190 филмова домаће производње са 36,2 хиљ. м. дужине, према 282 филма дужине 61,7 хиљ. мет, у 1932 год. Журнала је било 29 (према 75), културних 77 (106) и рекламних 80 (95). Ове го-

· дине није израђен ниједан пуно-и средње-метарски филм,

док су 1932 г. израђена 4 средње-метарска. Од њих је свега

- 25 филмова са 4,1 хиљ. м. дужине звучних. У тој произ-

водњи учествовало је 10 домаћих предузећа (према 9 у

- 1932 г). И прошле је године најјаче заступљен „Југосло-

венски просветни филм“, и то са 81 филмом и 18,4 хиљ. метара (према 109 филмова у дужини 47 хиљ. мет.). Према томе поведена акција за стварање домаће филмске индустрије, као што смо констатовали и прошле године, није успела и ограничила се на мале филмове, а ове године, показује у том правцу велико назадовање. Није успела ни акција са заменом домаћих за стране културне филмове, као ни акција на отварању школских биоскопа.

Ни у прошлој години није подигнут квалитет филмова. Поред малог броја добрих филмова и даље смо у току целе године морали да се задовољавамо филмовима другога реда. Оперете и даље су чиниле главни део репертоара. У том погледу биоскопи су продужили стару праксу. Улазпице не само што нису појевтиниле, него су се чак и по-

"већале. Данас се плаћа улазница за премијерске биоскопе

од 10—20 динара у Београду и Загребу, што не одговара опалој куповној моћи највећег дела становништва. Фискална оптерећења, нису смањена, него су најновијим „позоришним динаром“ од сваке улазнице још повећана.

Поред привредне депресије, фискална оптерећења утицала су да се мења пословна политика власника биоскопа у погледу квалитета филмова. Све је ово имало за последицу даље погоршање кинематографије код нас у прошлој години, као што смо предвидели,

И у осталим земљама погоршање је и даље настављено у прошлој години, што нам најбоље сведочи опадање производње у С. А. Д. и Немачкој, као највећим произвођачима. Извесно привредно побољшање у неким земније имало одговарајућег одјека. на филмску инду-

нога утицаја. и фискална политика МНОГИХ земаља, пошто