Народно благостање

26). мај 1934,

је биоскоп за фискус повољан објекат, затим, све веће ме-

шање државе у погледу садржине филмова. Циљ је да се.

унесе што ваше пропаганднога и културнога садржаја „упоредо са политичким преоријентацијама врши се и преоријентација у схватању о филму. После Совјетске Русије тим путем су пошле и многе друге земље, међу којима су у последње време најактивније Немачка и Италија. Недавно су новине донеле, да се чак и у С. А. Д. у последње време води (строга цензура, нарочито у погледу морала, а вероватно · да се покушава унети и духа Мире, што ћемо моћи да видимо код приказивања нових филмова.

хећовтоуаска devalvacija bez Ke spoljne trgovine u marlu i - - розјеснса

aprilu O. g. pokazuju da devalvacija krune nije imala očekij vanog uspeha. U martu se, doduše,. pokazalo pobolišanje izvoza, u poređenju sa martom prošle godine za 33,1%, (a izvoz fiabrikata za 37,5%). Медиtim, jako opadanje u aprilu, koje je potpuno suprotno Očekivanom sezonskom porastu, pokazuje da je porast u martu bio izuzetan. Razvitak u poređenju sa aprilom 1933 ne izgleda nenormalan, ali je upravo u aprilu 1933 spor sa Nemačkom, najglavnijim čehoslovačkim kupcem, bio izazvao nenormalno opadanje češkog izvoza. Kada se izvoz u martu ove godine raščlani na pojedine arlikle, vidi se da povećanje izvoza тије u vezi sa devalvacijom, koja je izvršena u februaru, jer od 158 mil. kč. otpada 84 na vojne predmete (Turskoj za 50,4 miliona kč.), gvozdenu robu i za 24,6 zapaljivih predmeta. Porudžbine ove robe bile su dobivene još pre devalvacije, kao Što se vidi i iz podataka o zaposlenosti kod ratne industrije. [7702 gVOZdene robe u aprilu je opet opao za 45 miliona kč. Od ostalog porasta u martu u iznosu Od 174 mil. kč. otpada na sirovine poluprerađevine (45%). "Tu se uglavnom radi O izVOZuU drva i uglja, koji je i pre devalvacije bio u porastu, kao i o izvOZuU koža i hmelja, čije se povećanje izvoza objašnjava međunarodnim porastom cena. Za izvoz fabrikata preostaje dakle porast od samih 40,2 mil. ili 12,46 prema martu prošle godine. Pri tome se primećuje, da je izVOZ pamučne robe u opadanju, a to se nije moglo izravnati neznatnim porastom izvoza Vunene i lanene robe. Martovski porast izvoza konfekcione robe u aprilu je nestao. Trajno pobolišanje postoji samo kod stakla i keramike, ali se to ima pripisati ugovorima, koje su česki fabrikanii zaključih sa nemačkim firmama.

Dakle, za veći deo poboljšanja u martu ne može se nikako konstaiovati da je izazvano deflacijom.

mr ——0 DyaMyHMija H Бугарска нису доСпољни зајмови Румуније _ сада успеле да на дужи рок

и Бугарске среде своје односе са порте рима. Због тешких финансијских прилика морале су обе државе обуставити плаћање својих државних дугова и затражити нове преговоре. .

_ Румунија је досада трансферирала на име текућих. камата 62,5% од целе обавезе, а за привилеговане зајмове из 1929 и 1931 године 75%. Нови су преговори започети марта месеца у Паризу, и вођени су на бази извештаја стручне комисије при Друштву народа, која је утврдила да платна способност Румуније износи 2 милијарде леја. То би омогућило вршење службе зајмова у валути са 50%. Румунска влада нудила је међутим само 1 милијарду леја годишње, тврдећи да. њена платна способност не прелази тај износ. Преговори су, дабоме, прилично тешко текли, али према најновијем стању изгледа да ће ипак доћи до провизорног споразума, по коме ће Румунија морати да трансферира у току следеће две године ло 1,6 милијарди леја односно 40% од целе каматне службе, Прва исплата имала би се извр-

- :

_ НАВОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Izveštaji o kretanju čehoslovač-

Страна 343

шити тек после жетве, Истовремено са овим преговорима вођени су и преговори у погледу регулисања Букурешких градских зајмова, па је са белгијским, француским и швајцарским портерима утврђено, да се амортизација тих зајмова одлаже још за 5 година, а да се само 1 петина текуБих камата плати у злату, док би се заостале камате, чија

је служба била у заостатку још од 1918, имале платити до

1938 у пет једнаких годишњих рата, и то само са 4% у злату.

У априлу повела је и Бугарска преговоре са својим портерима предратних зајмова. Бугарска је досада вршила само 25фни трансфер на име своје зајмовне службе, а остатак је полагала на блокирани рачун код бугарске Народне банке. За пологе на блокирави рачун издавани су бонови које је Бугарска могла откупити са 10% износа. Садашњим споразумом који је закључен са енглеским и француским портерима «са роком од две године услови отплате су уголико измењени, што редовни трансфер износи и даље 25% али се сстатак не мора полагати на блокирани рачун, већ се уместо тога трансфер повећава за Ч:ј-%. То значи да целокупна обавеза износи само 32 и по %. Због најновијих догађаја у Бугарској ратификација ових споразума је одложена. TRI Dr TI RO

rem==== Ne bi čovek verovao, da je sa Snažno poboljšanje na iran- toliko malo napora i sa toliko cuskom novčanom tržištu | malo mera, sa koliko se može

da pohvali vlada g. Dumerga, Mrzin тишини ап асииитаЕа _ тпосао да зе TraZluči tOlikO Silan optimizam, kao što je faktički slučaj u Francuskoj posle

prvih mera današnje vlade, koja se za sada гех mira u lšle-.

dama u državnom budžetu. Znači da su ekonomske prilike u Francuskoj vrlo povoljne i da je celokupna depresija došla usled političkih komplikacija.

Centralna pojava u francuskom ekonomskom i finansijskom životu, posle prvih mera Dumergove vlade je naglo povećanje zlatnoga stoka kod Francuske banke. Za 42 dana (do 11 maja) ona iznosi pune dve milijarde franaka, док je pre dva meseca ceo svet zabrinuto posmatrao kako nedeljno otiče iz Francuske po nekoliko stotina milijona Iranaka zlata. To zlato dolazi iz dva izvora: delimično iz inostranstva ( i to izgleda da se stran kapital, koji se jedno vreme bio sklomio u Englesku i Švajcarsku, vraća). A drugi izvor je domaći. Strah od rđave politike u Francuskoj naterao je bio francuskog kapitalistu da tezaurira u razmerama, koje su do sada nepoznate u istoriji sveta. Ceni se na 45—70 milijardi franaka kapital, koji je francuski narod sklonio — од сега је 2/3 и novčanicama a 1/3 u zvečećem zlatu Taj kapital je sada počeo da napušta skrivnice i, s jedne strane, povećava. se zlatni stok kod Francuske banke a s druge gotovine na novčanom fržištu. Novčanični opticaj je opao za 1740 milijona fr. za 42 dana (do 11 maja t. g.). Međutim potraživanja po Yiđenju kod Francuske banke skočila su u istom periodu za 1833 mil. ir. Ta potraživanja su gotovine velikih banaka i drugih kreditnih ustanova.

Posledica pojave fezauriranog kapitala izazvala je veliku obilnost na novčanom tržištu i sledstveno smanjenje kamaine stope. Na privatnom eskontnom tržištu kamatna stopa je pala od 2.7/8% na 2.3/4% (ona ie niža od one službene stope Fran= cuske banke i zbog toga će i ova morati da se spusti). SniŽenje kamatne stope na novćanom fržištu dalo je povoda linansijskom komitetu Autonomne Blagajne da odluči spuštanje kamatne stope na „blagajničke zapise nacionalne odbrane”. Od 19 maja ova je spuštena od 4 ma 3,50% (a 5 marta je bila podignuta od 3.50 na 4%). Obični blagajnički zapisi Ministarstva finansija nose kamatu od 2% (za jedan mesec), od 2.50% (za dva meseca), od 3% (za tri meseca) i 3.50% (za