Народно благостање

ај

Страна 362

тражи добровољно и тиме, посматрано са правног гледишта, контрахира један приватно-правни уговор. Принцип добровољности основан је код закључивања државних зајмова.

Код принудног зајма законодавац, међутим, полази од државног суверенитета. У техничком погледу принудни ајам се изједначава са порезом. Једина је разлика у томе што је пореза једнострана, а зајам двостран (плаћање камате и амортивација). Али и код овога границе функције законодавца остају исте. Пред њим стоји цео народ, од њега се тражи да утврди само општа правила, Остваривање тих општих норми у посебним случајевима задатак је извршне власти. Иначе извршна власт, која конкретизује постављене опште норме, не би имала разлог постојања.

Из ових р азматрања излази, да је члан законодавног тела г. Арнаутовић, јавним цензурисањем имовне способности појединих лица у кругу законодавног тела зако-

Еј

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ | _______

Бр. 23_ рачио у домен извршне власти. Срећом, то није имало никаквих последица, јер је то учинио један члан, а не зако-

нодавно тело. На страну што је његов цензус био тотално |

нетачан, јер је процена платежне способности именованих лица била заснована на рекла казала. Колико је г. Арнау= товић био срећне руке при избору имена најбоље се могло видети по изјавама цитираних личности. један је од њих рекао да је дужан толико да је и сам себи ружан, Други је себе карактерисао сувише крупним дужником да би могао ма шта позајмити држави итд.

Написали смо ове редове због тога !ито сматрамо да сличног примера — у државама у којима је законодавна одвојена од извршне власти — није било. Тешко се може наћи пример да су поједини грађани били цензурисани пре деношења закона о принудном зајму, јер се ови не доносе за појединце, већ за друштвену целину, коју законодавац има пред очима.

ОБАВЕ! ПОЉОПРИВРЕДА

— Министарски савет прописао је Уредбу о пољопривредном саветодавном одбору при Министарству пољопривреде, чији је задатак да даје стручна мишљења по питањима из области пољопривреде, а састоји се из 15 чланова

и то: по један пољопривредник из сваке бановине, по један ·

професор са пољопривредног факултета у Загребу и Земуну и ветеринарског у Загребу; по један преставник трговачких комора, индустријских корпорација и задружних савеза. Чланове поставља Министар пољопривреде на две године справом смењивања. Седницама претседава Министар пољопривреде. Члановима из Београда припада на име дневнице 200, а онима из унутрашњости 300 динара и путни трошкови. |

— Министарство пољопривреде израдило је план о исушењу Поповог поља у Херцеговини и одобрило кредит од 8 мил. динара за прве радове.

— Бена метричкој центи пшенице у британској индији износи данас око 66 дин. те се произвођачи налазе у очајно тешком положају. Тим поводом влада је сазвала конференцију на којој је требало да се одлучи о ограниче њу засејане површине и гарантовању минималне цене од 90 дин. Међутим, до споразума није могло доћи, пошто произвођачи нису хтели да пристају на ограничење површине, нарочито они из наводњених области. -

— Дирекција за куповину и извоз ражи и пшенице у Бугарској престала је да извози услед великих штета од суше. |

— Канадски пројект закона O контроли тржишта аграрних производа наишао је на велику опозицију у парламенту. — Поште је уговорима са Италијом и Аустријом 0683. бедила цену својој пшеници од 15 пенга за метричку центу мађарска влада ће ускоро одлучити да укине болетни систем. |

— Sanpyre за уновчавање стоке у Чехословачкој предложиле су влади да, по угледу на житне заложнице, уведе ове и за стоку, које би се могле дисконтовати код Народне банке. |

— Француска влада израдила је пројект закона по коме се назив „свила“ сме употребљавати само за ознаку природне свиле.

— На конгресу немачких хемичара главна пажња била је посвећена испитивању. могућности проширења сопствене базе сировина. Конгрес је препоручио унапређивање гајења соје пасуља, осталих уљарица чијем успевању погодују

| ТАЈ НА СлУЈ

клима и теренске прилике и развијање производње вештачке свиле. - i | — Према подацима, које је прикупио швајцарски Ceљачки савез, задуженост швајцарске пољопривреде износи 5 милијарди франака. Оптерећење по хектару износи. 4000 до 5000 франака. Интересантно је, да се, између осталих разлога оволиком задужењу, наводи и тежња сељака за удобним и лепим кућама у којима су инвестиране велике суме. и

ИНДУСТРИЈА ____ У Београду се оснива ново акционарско друштво „Ракост“, са капиталом од 500 хиљада динара, а бавиће се грађевинским пословима, вађењем камена, песка и шљунка. — „Панчевачки млин д, д.“ повисио је своју главницу са 1. на 4 милиона динара, издавањем 60 хиљада нових акција по 5 хиљада динара. — Банска управа Дринске бановине одобрила је осни-

"вање новог акционарског друштва „Вишеград“ у Добруну, „које ће производити терпентинско уље,

колофониј и производе од смоле. а — На предлог Међународног комитета поверилаца Кригеровог концерна шведски Министар финансија израдио је два пројекта закона о реорганизацији концерна, који су предложени парламенту. Циљ је ових закона да јаче повежу укупне интересе и да издвоје послове са шибицама од осталих. ; — Последњих недеља у Француској је велики број млинова обуставио | рад пошто располажу огромним ненродатим стоковима брашна. Овако неповољан развој млинске индустрије приписује се житном закону од 10 јула прошле године, којим је декретирана минимална цена од 15 фра-

нака за метричку центу пшенице. Нарочито су били пого=-

бени велики млинови, који су подлежали сталној контроли.

Мали млинови, међутим, били су у много повољнијем по· ложају, јер су могли да купују и продају испод руке, те је Отуда са-

на њих прешао знатан део трговине брашном. дашње затварање млинова није само због тешког положаја у коме се налазе, већ и у знак протеста противу житног законодавства.

— Индекс индустријске производње у Енглеској у првом тромесечју показује (1924 — 100) 109.0 према 94.8 у истом периоду прошле године. Без рударства индекс износи 114.1 односно 97.9.

— Крајем 1933 у Швајцарској је било 15.860 акционарских друштава са капиталом од 8653 мил, фр.