Народно благостање

"стране, и послодавци у индустрији, _ вреди. За обезбеђење ових приватних гратификација биле

Страна 360

Француско старање за повећавањем броја становништва постало је већ пословично. У циљу охрабривања становништва на већу плодност кепеда а ветел панопаћђ држава је још 22 јула 1923 год. донела један закон по коме је свакој француској породици

Помоћ породицама са мно“ го деце у Француској

"са троје или више деце између 2 и 13 година додељивана

Неке ратификације давали су, са своје трговини и пољопри-

извесна премија.

су основане компензационе касе, у које су послодавци уплаћивали своје улоге у корист радника и намештеника. 3За-

коном од 11 марта 1932 постале, су „приватне пратифика-“ ције облигаторне, али само за индустрију и трговину. Обли- ,

гаторне компензационе касе у пољопривреди још. не постоје, а 1931 године постојале су у пољопривреди 34 факултативне касе. Данас их има око 40, па се констатује да је то мало. Пољопривредници оних департмана у којима не постоје пољопривредне компензационе. касе приступали су, додуше, врло често у индустријске и трговачке касе, али је

„после закона од !1 марта 1932 год. дошло до нове. ситуа-=

.ције. Закон предвиђа облигаторност приватних гратифика- ција, али такођер и организацију конпензационих каса по

професијама. Тако су двоструке премије: за велики број

_ пољопривредних радника укинуте, јер пољопривредници ни-

"одређује изричито да држава,

„су могли више да буду чланови трговачких и индустријских _ компензационих каса.

Декрет од 4 априла ове године смањује још више

(број оних који примају двоструке премије. Овај декрет, на

основу којега држава уштеђује око 70' милиона франака, почевши од 1 маја, неће више исплаћивати премије на терет државне касе онима који примају облигаторну гратификацију од компензационих каса. Овим се декретом неће довести у питање опста-

"нак постојећих пољопривредних компензационих каса, јер “су ове касе факултативне, па ће њихови чланови моћи и

даље примати обе премије, и државну и приватну. Али има

„једна друга опасност, Ускоро се“ састају пољопривредне ко-

„море да даду своје мишљење о завођењу облигаторности

компензационих каса и за пољопривреду, па се може очекивати, да ће се на том саст анку многи пољопривредници

“изјаснити против облигаторности, јер знају да би завође-

"и то да многи радници и намештеници

сњем облигаторности терети, које има држава, били на њих

саме пренесени. Да би се ова опасност ублажила, влада пе морати да мења свој декрет од 4 априла 1934 и да одреди, а радници и намештеници у пољопривреди могу н даље примати државну премију за' охрабривање плодности поро жица, поред евентуалне облигаторне приватне гратифика-

_ције. Примање једне и друге премије могло би се за пољо-

привреду и продужити, али не за дуго, јер Влада иде за тим да државну премију сасвим напусти. Тако се може десити у | пољопривреди стану без икакве потпоре, иако имају бројну пој одицу. То би могло довести и до извесног померања "радништва. Ако пољопривредни радници не примају помоћ, коју имају све друге професије, многи ће хтети да мењају ПРЕ евију, па би могло љоћи до новог и увећаног „бегства са села“ га. штета од таквог покрета била би за француску. пољотривреду већа, него што би одговарало жртви коју би завођењем "облигаторних приватних гратификација пољопривреда на себе узела. Постепено, опште завођење облигаторних аремија намештеницима и радницима са већим броје деце je у Француској неизбежно, па ће бити у интересу и самих пољопривредника да се овај "социјални закон што пе пре могуће спроведе у живот.

; OBU дана O Kane се' у Ници четрнаести конгрес. Ба

' odliv uloga na štednju.

„ лазило у град, у индустријске раднике.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ 1 А 23

премије породицама са много деце, и предвиће но је да ће се 25 маја говорити о пољопривреди, Ту ће се вероватно дознати и ва одговоре пољоприврдних комора у погледу завођења облигаторности породичних гратификација, па ће

бити јаснија слика о претстојећим одлукама француске |

владе у том | pasi

VTI Or EPO an

·Sužavanje poslovnog obima švajcarskih velebanaka nastavilo se i u prvom tromesečju ove zodne. Pad „Diskont banke”

Ženevi i kriza „Volksbanke” poi'kolebao je poverenje štediša u privatne banke i prouzrokovao 1 ostale velebanke koje su posle 1928 :godihe raspolagale sa velikim ·sretstvima inostranog porekla, pokazuju stalno nazadovanje, već:od 10931 godine. Zbir bilansa šest velebanaka pokazuje smamjenje u g. 1933 za skoro 10% prema prethodnoj. Za 10% su se smanjila i tuđa sretstva. U srazmeri sa ovom promenom je i smanjenje софоуше. — АН "pored toga je gotovina. još uvek velika, jer je teško naći siguran kratkoročni plasman. Promene u kretanju svetskog kapitala, unutrašnje privredne teškoće su najglavniji uzroci ovom 'stamom procesu smanjivanja. |

| Početkom privredne depresije plasirane su velike svote

Topljenje švajcarskih banaka

"kod švajcarskh banaka. Njihovo postepeno povlačenje opaža

»se već od 1931 godine i traje i do danas.

Велики посед у Немачкој све до рата претстављао је важан економски и политички фактор. Великопоседници су имали велики утицај на др-

Објава рата источнопруским јункерима

ожавну економску политику. Високе аграрне царине од вре-

мена Бизмарка и Билова утицале су на стално ширење великог поседа и на експропријацију сељаштва, које је одиСвршетком рата

велики посед је изгубио свој политички утицај. Али ипак

_ ниједна од послератних немачких влада није имала куражи „да му објави рат.

После доласка национал-социјалиста на власт у чијем је економском протраму сељаштво играло главну улогу,

· најантаресантније било је питање њиховог става према ве_ ликом поседу. До сада тај став се могао наслућивати само

према извесним економско-политичким мерама. Ни у једној

прилици гледиште садашње немачке владе на велики посед

није било ивнето на јавност. То је тек сада учињено. Министар исхране и пољопривреде, вођ сељаштва

Даре, у једном свом говору на збору у Старкову изложи

je гледтште на велики посед и основе будуће владине поли-

тике према њему. У своме говору, између осталога, | као је:

је до појаве економског либерализма, а други од тада па до данас. Развитак Немачке у току ХЛХ в. ишао је у корист великог поседа, који је требао да исхрањује све већу масу индустријског радништва. Тако су крајеви источно: од: Елбе постали типично житарски. Сада је, међутим, велики "посед изгубио своје економско оправдање. Време неограниченог индустријског либерализма. је прошло. До тог савнања мо-

. рају доћи и великопоседници да би се оспособили за пре-

брођавање садашњих тешкоћа. На основу овога-у будуће биће одбијена. свака субвенција или било каква помоћ велиКиМ поседима, који се не могу одржати властитом снагом. Изузетак је учињен према поседима старим преко“ 150: год. којима је гарантовано право уписивања у наследне књиге сељачких. поседа, Као, разлог · овоме: наводе 'се политичке“ и војничке "жртве, учињене од ових старих. породица, |

После ове изјаве Министра исхране и пољопривреде

Стварање великог поседа има два периода. ви та“