Народно благостање

Страна 376

__ НАРОДНО BJIAP60 МАЊЕ |

Бр. 24

prVe mere zabrane uvoza obuhvatile kožu i ostale sirovine namenjene proizvodnji dobara za potrošnju. Dobra za proizvodnju pala su u uvozu za polovinu (izuzey kaučuk i mineralna ulja).

U. S. Chamber of Commerce, koja se može smatrati najglavnijim pretstavnikom svih severoameričkih trgovačkih komora i privrednih saveza, na redovnoj ва skupštini, koja se je održala maja meseca ı Washingionu, dala je povoljno mišljenje o Ruzveltovoj ekonomskoj politici. Ovo povoljno mišljenje je tim značajnije što je u poslednje vreme Ruzveltova politika bila jako napadana. Još je pre nekoliko nedelja izgledalo da će, zbog oštre kritike Nire i Kodova, doći u opasnost i cela akcija oko New Deala. Kriza je izgledala na vrhuncu kada se je kritici Nire i Kodova pridružilo fantastično sumnjičenje poslanika Wirt-a, koji je tvrdio da su u najužoj okolini pretsednikovoj konstatovane boljševičke spletke: Posle toga su se Ruzvelt i Džonson morali odreći zahteva da im se produži klauzula o licencama, koja je jedan od najjačih faktora za. održanje vlasti nad о

Američke irgovačke komore izjašnjavaju se načelno za Razveltovu plansku privredu.

Rizvelt je klauzulom o licencu imao najveću vlast prema priVatnoj inicijativi koju je ikad imala izvršna vlast u Каpitalističkom sistemu.

Uzrok oštroj kritici Ruzveltove ekonomske politike treba tražiti. prvenstveno u velikom broju preduzetih pojedinačnih mera i u brzini, kojom su ove mere bile natureme privredi. Mere za suzbijanje krize, koje su morale imati brzo dejstvo, i mere koje su preduzimane u cilju reformiranja privrede, a koje šu bile sračunate na duži rok, bile su neki put suprotne, pa je tako često dolažilo do pometnje. Ova je pomefnja bila još i pojačana kađa su u juluy u uzbuđenju zbog opadanja konjunkture, i reformatorske mere bile stavljene u službu suzbijanja krize. Umesto da se novo društveno · uredečnje ostvari postepeno dejstvom slobodne volje samih privrednika, kao što je bilo prvobitno predviđeno, došla je odozgo рићида za hitno izvršenje mera. Za vrlo kratko vreme bilo je izdato nekoliko stotina kodova sa imperativnom preporukom da se radno vreme skrati, a nadnice da se povećaju. To je trebalo da stvori širu osnovu za nameštanje nezaposlenih. Kao posledica tog novog kursa pojavila se izjava nekih industrija, da im nedostaju sfručni radnici, a druge su industrije počele zbog uvećanih proizvodnih troškova povećavati cene.

Pored ovih, na izgled nesistematskih, mera pojavile su se poteškoće i zbog toga što zakonodavstvo Nire nije bilo zasnovano na sigurnoj ustavnoj osnovi. Po ustavu savezna vlada može uređivati trgovinu između pojedinih država Unije, ali lime joj nije dato i pravo da uređuje radne i poslovne odnose Mu.pojedinim državama. Savezna vlada se zbog toga zadovoljila time što je preporučila pojedinim državama da domose jednoobrazne Nira-zakone.

Pod ovakovim okolnostima lako su se našle izvesne pojedinosti koje je kritika napala, a ta se je kritika čula i na skupštini trgovačkih komora. Pošto neke slične mere nisu nigde preduzimane, izdavanje kodova pretstavljalo je eksperimenat bez presedana, pa se je moralo izbegavati donošenje suviše brzih i jednoobraznih odredaba. Osim toga se primetilo, da ne bi imalo smisla donositi kodove za industrijske grane sa velikim brojem malih preduzeća i sa različitim produktima, pa je predloženo da se kodovima urede radni i poslovni odnosi samo u glavnim industrijskim granama. Prigovaralo se je i tome, što su se pojedina preduzeća pri uređivanju radnih i poslovnih odnosa morala držati raznih kodova. S time u vezi, imala su izvesna preduzeća velike poteškoće i znatne izda{ke, jer se nije moglo lako čak ni doznati koje im sve dužnosti nameću pojedini kodovi. Nezgodno je bilo i to što se nisu uzeli w do-

·Đovodom došla od „trusta mozgova”,

voljnoj meri u obzir i interesi malih preduzeća, jer u rukama velikih preduzeća i saveza stoji i izrada kodova i uprava u organizacijama koje su kodovima osnovane. Potrošači su takođe. ustali protiv kodova, naročito zbog bojazni da te nove organizacije ne iskoriste svoju veliku snagu i svoj monopolni položaj dizanjem cena. Ovaj je strah izazvao stvaranje saveza. konzumenata, i mnogi su počeli sami da proizvode potrebne sirovine i DOlUEAD re.

Ovoj kritici pojedinih odredaba u kodovima pridružila se je i principijelna Kritika koja je odbacivala сео program Nire. Taj se program zaista ne slaže ni sa demokratskim principima ustava ni sa dotadašnjim običajima. Privreda je odlučno

"ustala protiv toga da se na mesfo slobodne inicijative postavi

kontrola, iz koje bi se vrio lako mogla razviti obimnija planska. privreda ili pravi državni socijalizam. Odbrana koja je tim u Cilju da obesnaži taj strah, nije, kako izgleda, oslabila strah već ga je čak ojačala. Ipak ova kritika nije ostala bez uticaja na držanje vlade. Тетро kojim se mere preduzimaju postao je lakši, a uprava Nire izjavljuje, da se ne protivi kritičkom ispitivanju njene politike. Došio je čak do zbliženja između privrede i vlade. Na skupšini trgovačkih komora priznata je potreba te nove indu=strijske i agrarne politike, i više se ne traži preuređenje Nire u pravcu slobodne privatne inicijative. Ali se traži zavođenje jasnije granice između privatne inicijative i državne konfrole. Priznaje se da je trajna kontrola nad proizvodnjom poirebna. i da ona ima da bude osnovica u budućoj američkoj privredi. Tako je ostala samo kritika pojedinosti. Međutim, ta kritika u glavnom ne udara direktno na kodove, već na zloupotrebe, protiv kojih treba da se zajednički bore i država i privreda. Prema tome se može očekivati da će sada posle perioda pre:eranog izdavanja kodova doći do izvršivanja fih kodova, pri čemu će se ići za fim da se opravdani zahtevi privrede po mogućnosti uvaže.

После принудног снижења каматне стопе и мера за раздужење немачка влада намерава да апелује на новчано тржиште ради извршења конверзије. Нови зајам чији ће емисиони курс бити 95% носиће камату 4% и биће са роком од 10 година. Сваке године амортизоваће се 10%. Рентабилитет, који износи 4.625% и тиме достиже ниво средњорочних државних бонова, биће побољшан нарочитим начином амортизације. Амортизација ће се вршити путем лутријског извлачења ако је курс пари или гтреко тога или откупом ако је курс испод пари. Влада се обавезује да уштеде од откупа употреби за повећање камате осталих власника обвезница. Док курс буде 95% то ће значити повећање рентабилитета за 0.55% на 5:175%. Ово побољшање услова долази отуда што је влада снизила камату на 4%, уместо на 4://% као што је то привреда очекивала. Тиме је истовремено створена могућност аутомат= ског регулисавања курса.

Нови зајам неће растеретити фискус, већ треба да допринесе смањењу каматне стопе на тржишту капитала. Он треба да установи каматну стопу, која се сматра нормалном без оптерећења тржишта капитала, и тиме ће се постићи делимична консолидација постојећих зајмова. Нови зајам се нуди имаоцима 7% зајма 1929, који је отказан | јануара 1934 и имаоцима бескаматног зајма за откуп дугова без права извлачења (Мешђезитатетће). Износ новог зајма није ограничен, али треба да буде барем толики да се може извршити замена обвезница зајма 1929. Код замене овога зајма исплатиће се у готову курсна разлика од 5%. Код другог зајма за 100 марака нових обвезница мора се дати 300 мк. обвезница старога зајма и 23.75 мк. у готову, На

Немачка конвертује са 4% каматом