Народно благостање

9, јуни 1934, _ тај начин, курс овог другог зајма ca садашњих 16% подиже се на 23.759% са сталним укамапењем и роком од 10 година. Да би се обезбедила потпуна замена овога зајма забрањено је његово нотирање на берзама.

Нови зајам треба да буде у износу од. 360. мил. MK. од чега 160 мил. иде на замену зајма из 1929, а 200 мил. за откуп Мешђезитапетће од 600 мил. номиналне вредности, Сем тога, од другог зајма држава добија у готову АТ МИЛ. мк. што ће бити довољно за исплате у готову курсне диференције зајма из 1929, као и за укамаћење и амортизацију новог зајма у првој години.

Pošto је zavišila svoju deilaci-

onu politiku u oblasti državnih

izdataka, francuska vlada preno_ si je na oblast državnih prihoda.

Vlada je podnela Parlamentu predlog zakona o dalekosežnim izmenama i dopunama poreskog sistema u kome su izloženi samo osnovni principi a detalji će se izraditi putem uredaba na koje Vlada dobija ovlašćenje. Reforma će delimično smanjiti poreske stope a delimično poboljašati ono u sistemu što smeta ozdravljenju narodne privrede. Rekosmo, da je to produženje deflacione politike, jer se pokazalo da su prekomerne visoke nadnice, visok nivo cena i visoka kamatna stopa delom, prouzrokovani rđavim poreskim sistemom. Kod cena se to nabolje može da vidi pri upoređenju cena na veliko sa froškovima. života. Dok cene na veliko padaju, dole ovi ostaju nenormalno visoki. Cene na malo su visoke zbog foga što su na njih pali veliki poreski tereti. Visoka kamatna stopa, kao izraz oskudice ponude na tržištu kapitala nije izraz faktične nedovoljnosti kapitala u Francuskoj već dokaz da je kapital pobegao sa tržišta kapitala ili u inostranstvo ili u skrivnice, usled ogromnih poreza. Pored visokih stopa francuski poreski sistem se odlikuje ogromnim brojem poreskih oblika, tako da su mnoSi artikli mnogostruko opterećeni porezima. Naravno da je pod velikim poreskim teretima i krijumčarenje poreskih prihoda uzelo neobične razmere, a nepreglednost i komplikovanost poreskog sistema onemogućuje poreskim organima gonjenje poreskih krijumčara. Prema reformi imaju se izvesni porezi smanjiti, drugi potpuno ukinuti, a celokupni poreski sistem se znafno uptrostifi.

Po projektu poreska stopa za poreze po prihodu utvrđuje se na 12%. Na taj način smanjuje se poreska stopa kod poljoprivrede za 4%, kod tečevine za 3%, a kod hartija od vrednosti za 5%. Poreska stopa na prihod od rada pak smanjuje se za 6%, odnosno za polovinu usvojene poreske stope za pojedine oblike prihoda. Time se hoće da olakša feret za nefundirane prihode. Ta bi poreska stopa za sada iznosila 10%. Tako se smanjuje za puna 4%. Kao što rekosmo, za hartile od vrednosti smanjuje se za 5%. Ona danas iznosi 17% i smanjuje se na 12% samo na: hartije od vrednosti koje glase na ime, ха опе па доnosioce ostaje ista poreska stopa. Želi se da se omogući prelaz ka hartijama na ime, koje omogućavaju bolju kontrolu ove vrste poreske obaveze.

Poreska stopa na opšti dohodak iznosiće 2 puta toliko, koliko ona za pojedine vrste prihoda, dakle 24%. Ova stopa danas iznosi 36%. .

Izvesni poreski oblici, koji su malo donosili, kao što je na primer. prihod od poljoprivrede, potpuno se ukidaju. Time se oslobađaju mali poljoprivrednici, a veliki se posedi i gazdinstva opterećuju kao trgovačke i industrijske radnje ili prema načinu života hjihovih šopstvenika. Kod poreza na promet imaovine spajaju se razni oblici, koji tereti isti objekat ili isti artikal. Tako se na primer ukida dvostruko opterećenje kod poreza na nasledstvo, time što se samo nasledna masa oporezuje. Isto tako. se uprošćavaju fazni"oblici poreza na poslovni promet. Ovim se kofisti industrija luksuznih artikala, a i hotelska, koje su do sada plaćale veće poreske stavove na promet. Dalje se ukida teče-

Francuska obara poreze da bi oživela narodnu privredu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 371

vina koja {e odmeravana prema veličini stanja sopstvenika radnje, jer je ova vrio teško pogađala sopstvenike manjih poduzeća i tica slobodne profesije. Isto se tako uprošćavaju porezi na :potrošnju. Neke se od njih potpuno ukidaju, neke se pretvaraju а porez na poslovni promet, koji je kao što rekosmo takođe uprošćen. i uniticiran.

Načelno posmatrano Kaičevićev slučaj mogao bi da se nazove jednim običnim događajem. Po sredi je zloupotreba poverenja od strane jednog činovnika. "Toga imamo u poslednjim godinama u celom svetu dosta. Kajčević je operisao pod vrlo povoljnim uslovima. On je bio direktor jedne agencije, prokura nije Dila kolektivna već inokosna (premda slučaj British Trade Corporauon pokazuje da ni kolektivna prokura ne pomaže), nije imao nikakav nadzorni odbor nad sobom, niti kakav specijalni nadzor. U ostalom protiv falsifikata nadzorni odbor ne može mnogo da pomogne, jer o njemu ne ostaje traga ni u knjigama ni u arhivi. Tek kad se ı cirkulaciji ili prilikom prezentacije pojavi taj Talsifikovan dokumenat, može se izvišiti konstatacija.

Ali ono po čemu je KRajčevićev slučaj osoben, o su dimenzije. iz novina vidimo da je on svojom rukom zapisao da је talsilikovao poipisa za 78 miliona. dinara. To je za naše prilike danas više no fantastična cifra. Uprkos tvrđenju да je tu ciru svojom rukom napisao, teško nam je уегоvati u nju. Nije teško isfalsificirati potpis i za 78 miliardi dinara, ali je ieško učiniti ma kakvu razumnu upotrebu od tih falsifikovanih menica. Te menice mogle su biti dvojako upotrebliene: kao kaucija ili kao- eskontni materijal. U oba slučaja radi se o velikom iznosu novca. Niko u zemlji nije danas u stanju ni volian da da ni 10 miliona dinara na podiogu ma kakvih bilo menica. Tu nije više u pitanju solventnost dužnika, već jedna transakcija koja premaša snagu naših kreditnih ustanova u današnje vreme. Ma da „Asikuracioni generali” pretstavlja najsoliventniju firmu u Evropi, ipak je potpuno isključeno da bi ma koji inostrani kapitalista eskontovao ili uzeo u depo akcept njegove jugoslovenske: agencije. Do takvog posla nije mog:o doći u opšte. U Jugoslaviji, kao što rekosmo, nije bilo eskontera ni kapitalista za posao dimenzija, koji bi bio približan iznosu od 78 miliona dinara. Prema tome je jedina moguća pretpostavka, da su to menice (ako postoje u tom iznosu) date bez ikakve protivrednosti ili samo za nekoliko procenata. Samo je u tom slučaju moguća wpretpostavka, koju su lansirale novine, da se imaoci tih akcepata neće ni pojaviti iz straha od odgovornosti. A do odgovornosti može doći samo tako, ako je imalac tih akcepata svestan njihovog kriminalnog porekla.

Ne samo da nam ne ide u glavu dimenzija finansijske transakcije, koja bi odgovarala akceptima od 78 miliona dinara, već još manje možemo da razumemo, kakve su 10 ореracije mogle bi izvođene na bazi tih akcepata. Veli se da se Špekuliralo na berzi na strani. Kao što rekosmo, alkcepti nisu mogli da služe kao osnovica za špekulaciju ma strani, jer ih ni jedan kapitalista ne bi primio. Znači ako se špekuliralo na strani — a mi u to ne verujemo — onda se novac mabavljao u Jugoslaviji, pa putem crne berze, putem šverca, doznačio inostranstvu. U švercu kupiti tolike milione deviza takođe nije lak posao. Po ovome izgleda neverova\no da se radi o kakvim Špekulacijama na sfrani.

Još manje se može radifi o kakvim špekulacijama u zemlji. Obrt od nekoliko miliona dinara u državnim hartijama od vrednosti teško da se kod nas ne bi saznao i, kako. je naša sred na mala, saznalo bi se i za čiji se račun radi i tako bi se lako moglo doći do saznanja lica, koja špekuliraju. Dru20, Ко je špekulirao hartijama od vrednosti kod nas — паročito državnim i državom garantovanih — taj je za poslednje