Народно благостање

Страна 378

dve: godine samo mogao da zarad:. Ono, na svačem se može izgubiti, ali gubitak na harlijama od vrednosti za poslednje

dve godine pretpostavlja naročitu težnju, da se izgubi. Ceo Svet

je zaradio na tom poslu.

Iz svega ovoga izlazi, putem deduktivne analize, da e

cilra od 78 miliona dinara fantastična transakcija i. da Su |Oš fantastični glasovi o nekim velikim špekulacijama u zemlji i na strani na osnovu fih akcepata.

Ovo bi nas vodilo do logičkog zaključka, da se radi o mnogo manjoj sumi, o iznosu koji je mogao lakomisleni i indolenbni Rajčević da potroši svojom beskrajno širokom rukom. Da je pri tome тосибпо, da je više od polovine otišlo na interes, ne menja ništa na gornjem zakjučku. A ako je ipak

tako veliki iznos falsifikovanih akcepata, onda ili Rajčević za

njih nije dobio nikakve protivrednosti ili je to bilo samo nekoliko procenata od nominalnog iznosa akcepata.

_БАРОДЕО, |

ИСПРАВКА

У „прошлом. O поткрала се штампарска грешка у чланчићу: „Шериф Арнаутовић и: наши милионари", где стоји: „Закон је утврдио опште норме у којима је формулисана. једна дужност свих грађана, а дужност је законодавне власти да. ову апстрактну формулу конкретизује и примени на поједине грађане“, а треба да стоји: „Закон је утврдио опште норме у којима је формулисана једна дуж ност свих грађана, а дужност је извршне власти да сву и примени на поједине

апстрактну форму конкретизује

грађане".

ОБАВЕШТ АЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— По подацима А. Камуре, које доноси „јиг. јоуд, потрошено је у нашој земљи 1932 г. око 20 милиона кгр. пиринча, од чега отпада на домаћи кочански пиринач 3,16 мил, кгр. увезени ољуштени пиринач 11 мил. кгр. и увезени неољуштењи 8,55 мил. кгр. (са одбитвком од 25—30% % на љуску). Цела количина је увезена из Италије. Задружна фабрика за љуштење пиринча у Кочанима прерадила је 1929 г. 382 хиљ; кгр.; 1930 r. 840 хиљ.: 1931 г. 502 хиљ.; 1932 г. 410 хиљ, и за 11 месеци 1933 г. 460 хиљ. кгр. Кочански млин на ваљке је инсталирао још једну фабрику за љуштење, коју је ове године купио Главни савез српских ПИ задруга у Београду. Капацитет обеју фабрика износи 700—800 кгр. прерађеног пиринча дневно. У срезу кочанском засејано је пиринчом око 1825 ха, а производња се креће преко 3 мил. кгр. „јис. [оуд“ мисли да би се производња у кочанском срезу могла подићи на 10 до 13 мил. кгр., а могла би се проширити и на срезове етрумички и битољски. Покушај у Војводини: није успео.

— Maja 25 u Londonu је ponova otpočeo rad odbor za pšenicu radi izglađivanja teškoća sa Argentinom, која. insistira na povećanju izvozne kvote i ne pristaje na utvrđivanje minimalne cene. Tim povodom Sjedinjene Američke Države, Australija i Kanada uputile su Argentini notu u kojoj izjavljuju gotovost, da joj u narednoj kampanji dozvole veći izvozni kontingent od onoga u sadanioj kampanji, ali za to traže da ova preduzme enerpične mere za smanjenje zasejane površine. Na ovu notu Argenfna treba da odgovori ovih dana, ali se u krugovima delegata komiteta veruje, da ona neće primiti nove predlloge. Kao što je poznato, izvozni kontingent Argentine za tekuću kampanju bio je Londonskim sporazumom utvrđen. .na 110 mil. bušela. Za narednu kampanju Argentina је tražila povećanje kontingenta za 40 mil. bušela, dok su tri prekomorske zemlje, u svojoj noti, pristale da joj kontingent povećaju za 25 mil. bušela i IO mil. bušela denaturisane pšenice.

— Zbog rđavih izgleda na ovogodišnju žetvu ia а и cilju što dužeg trajanja postojećih zaliha bugarska vlada namerava da za proižvodnju hleba uvede Du mežanj kukuruznog brašna j to 306. ~

— Rusija je poslednjih dana kupila quće količine pšenice u Londonu i Njujorku. Мата

= У „Агронсмском гласнику“ Ини И доноси да у Дравској бановини отпада на земљораднике 60% од укупног становништва; 07 Ha O и '- занатске

SO SR KĆI

раднике; 8% на трговце и њихове помоћнике; 5,5% запослене у јавној служби и 6,95% пензионере и рентијере. Половина целокупне површине је обрађено земљиште, од тога 14,5% отпада на 23.100 пољопривредника са поседом до 1 јутра земљишта; 11,2% на 17.800 до 2 |; 14% на 22.490 до 4 |; 24,1% на 38:500 до. 10 |.; 21,1% на 33.700 до 20 |.; 11,4% на 11.400 до 40 j. и 3,7% на 5 хиљ. изнад 40 јутара.

__ Наднице "сезонских пољопривредних радника у Срему износе према „Обзору“ од 3 до 6 дин. са храном.

— јаки град је нанео велике штете хмељним насадима у Дравској бановини, тако да ће се морати поново орезивати. —- Због суше цена пшенице у Пољској скочила је на 17.50 amora за мети:

ИНДУСТ РИЈА

— Министарство. финансија је од преосталог неупотребљивог контингента фабрике шпиритуса, доделило као суперконтингент фабрици жесте Јосипа Пиуковића у Жедвику 5 хиљ. хектолитара честог алкохола који важи за 1933/34 годину. i

— Пилана дрварске фирме Фелтринели отпочела је са радом после дужег прекида. до сада око 200 радника.

~ “У Немачкој су следеће гране индустрије поред ра-

нијих које. смо забележили принудно картелисане. „Индустрија израда од земље и камена, индустрија сапуна, кар-

у Сјетлини Запослила је

тона; рубља, цигара, чоколаде и посластичарских предмета.

-— Друштво народа објавило је у мају податке о ста"њу економске ситуације у свету. Према тим подацима светока: производња је у првим месецима ове године већа од производње у истом раздобљу прошле године, и то 20% код угља, 12% Код. нафте, 54% код челика, 51% код ливепог гвожђа и 37% код цинка. Обим светске трговине по тежини је незнатно порастао, а по вредности је нешто опао. | :— Svetska potrošnja ЛЕ u prvom fromesečju ove gO' dine bila je 14. 280. tona ПЛ 9.730 u istom periodu prošle

godine.

__ a mlinova u eabo0Gkoj traje i dalje. Na poziv i mlii izjavili, đa će mlinove otvoriti samo bod: udtovom a. im зе _ dozvoli da pšenicu kupuju po sloћодпој сет. j — Organizacija tekstilnih tadnika u Americi ovi i je Štrajk 300:000 radnika u znak protesta protiv naređenja Nire “da: se tekstilna proizvodnja reducira za 25%.

у