Народно благостање
| 9. јуни 1934.
__ Одлуком Нире од 4 јуна за 12 недеља смањена је
производња у памучној индустрији за 25%. = - _- Nemačko ministarstvo narodne privrede zabranilo je osnivanje novih fabrika superfosfata i proširenje postojećih, .
— Према подацима Народне банке у првом тромесечју о; г; основано је код нас 12 акционарских друштава са капиталом од 13,6 мил. дин, према 13 са капиталом од 13,25 мил, дин. у истом периоду прошле године. Калитал су повећала 4 друштава за 37,5 мил. дин. према 7 друштава за 5,8 мил. дин.
— Monopolski prihodi u aprilu, prvom mesecu tekuće budžeiske godine, bili su 141.9 mil. din. prema 169.09 mil. din. a istom mesecu prošle godine. Najviše su podbacili prihodi od duvana: 107.08 prema 135.55. mil. din. Ostali prihodi pokazuju ovako. kretanje (cifre u zagradi odnose na april 1933): od soli 16.28 mil. din. (15.03), petroleuma 5.63 (4.61), od žižica 7.33 (7.61), od hartija za cigarete 4.20 (5.93), razni prihodi 0,49 (0.29). i
— U novom američkom kodu za uređenje gvozdene industrije nema klauzule o zabrani prodaje po nižoj ceni od troškova proizvodnje.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
5 — Наш извоз у априлу о. г. износио је 195,8 хиљ. тона у вредности 271 мил. дин., те је већи од оног у истом месецу прошле године по вредности за 26,5%; а по количили за 16,0%. Увоз је износио 67,9 хиљ. пона у вредности 2827 мил.дин:;, те је већи по вредности за 35,6%, а по количини за 28%. Наш трговински билане- је био пасиван у априлу O. Tr. за 19,4 мил. дин., док је прошле године био активан за 16,7 мил. дин.
—_ За прва четири месеца о. = износио је наш извоз 1.099 мил. дин., те је већи за 17% од онога у истом периоду 1933 год, за 21% од 1932 г., а пораст по количини износи 27% и 31%. Увоз је износио 1100. мил. дин., те је већи од прошлогодишњег за 26,6% а од 1932 г. за 13,4%. Гртовински биланс је ове године пасиван за пола милиона, док је прошле године био активан за 130 Mu, a 1932 г. за 47 милиона динара.
—_ Централни уред за житарице, сточну храну и остале пољопривредне производе у Немачкој привремено је 3абранио куповину. у иностранству уљаног семења и биља.
— У Немачкој је 31 маја истекао рок забране купо-
вања индустриских сировина У иностранству. Само је за вуну забрана продужена до краја јуна. Увоз сировине из иностранства може се вршити само на 'основу дозволе контролних уреда. _____ нама је и ргуот tromesečju uvezla iz Austrije robe u vrednosti za 41.4 mil. lira prema 40.6 u istom periodu 1933, a izvezla za 33.0 odnosno 35.3 mil. lira. Uvoz iz Mađarske bio je 30.0 mil. lira prema 11.8 u istom periodu prošle godine, a izvoz 35.0 odnosno 19.9 mil. lira.
— Austrijsko Min starstvo trgovine dozvolilo je uvoz 50.000 kvintala ječma. |
. — Колико је досада познато. у талијанско-аустријском уговору последња је добила јавне преференцијале 32 робу у 105 позиција талијанске царинске тарифе.
— Mađarska je kontingentirala uvoz tekstilnih proizvoda dodeljujući: za vunene štofove Ialiji 2250, Austriji 300 i Nemačkoj 600; za kamgarn Italiji 1200, Austriji 2.500 ı Nemačkoj 1.000; za pamučnu robu Italiji 7.200 i Austriji 2.500; za. VE. Štačku svilu Italiji 7.000 i „Austriji 3.000 kvintala.
-__ теојапавка Хипа centrala saopštava da se uvoz pšenice iz Jugoslavije, Mađarske, Rumunije, Bugarska i Poljske. od 4 juna može vršiti samo na bazi kompenzacija.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
" Страна 379
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА ~
____ Министар шума И рудника наредио је да се у циљу санације инвалидске благајне Главне братинске благајне у Сарајеву стопа улога повиси са 1,5% на 3% код државних рудника у Брези, Какњу и Зеници, а код свих осталих државних и приватних рудника са 1,5% на 2% наднице.
—_ И Бугарска оснива берзе рада, које имају осим секретаријата радни савет, уред за намештења, уред за осигурање против незапослености, суд добрих људи и оделење које има да пружа радницима правне савете и правну потпору. Задаци тих берза рада су обимни, а нарочито су вложне саветодавне и регулативне функције радног савета, у који улазе поред претставника радника и послодаваца, претставници државних и општинских власти. Предвиђа се тесна "сарадња између новооснованих берза рада и постојећих трговачких комора. | - -
__ Пензиони завод у Љубљани, који врши пензионо
"осигурање. приватних намештеника у бив. Словенији и Дал-
мацији, имао. је прошле године 10,282 члана, више за 260
"него у 1932 год. Премије су се: повећале са 181,66 мил. дин. "на 182:02 мил. дин. Број осигураних из виших разреда за
последње три године опада, а расте онај из нижих.
НОВЧАРСТВО
—-Код Поштанске штедионице порастао је број чековних рачуна у мају O. г. са 23.837 на 23.908. Улошци на њима. порасли са 969.6 мил. дин. на 998,6 мил. дин., те су се изједначили са онима у марту 0. 7Г. Број уложних књижица порастао је ca 284.582 на 288.838, а улошци по штедним књижицама порасли са 641,2 мил. на 652,1 мил. дин. Промет је био 4.975 мил. дин. од чега 47,31% без готовине, према промету од 4.594 мил. дин. у априлу.
-— Француска банка смањила је дисконтну стопу одз3 на 2. и по од сто. Ова висина одговара дисконту на новчаном тржишту, који се у последње време стабилизирао око те висине. ;
— У прошлом броју смо писали O курсевима државних папира Аустрије, Бугарске, Грчке, Југославије, Мађарске, Пољске и Чехословачке, који су скочили на париској берзи од почетка ове године за просечно 25—30%. На берзи у Њу-Јорку порастао је курс ових папира у истој мери. Изгледа, да американски берзијанци осећају побољшање конјуктуре у овим земљама. Скок на париској берзи могао би се тумачити вољом Француза за давање нових кредита овим земљама. Код американаца међутим ова претпоставка отпада. 0 -_ Od dana uvođenja moraforijuma za hipotekartne dugove u Poljskoj ova vrsta kredita skoro se potpuno ugasila. U 1932 iznos datih hipotekarnih zajmova bio je 189 mil. zlota, 1933. god. 76 mil., a u ovoj godini poslovanje je svedeno na još manju meru. | |
— U Parizu je konačno obrazovan Savez imalaca francuskih trgovačkih potraživanja u inostranstvu, koji je podeljen na tri otseka: za Latinsku Ameriku, Srednju i Istočnu Evropu. Za: pretsednika je izabran Etijen Fužer.
— Парламент С. А. Д, примио је закон о контроли берзе, који ступа ! јула на снагу. Први. је пут у историји
С. А. Д. да берзански промет контролише држава како Је
тим законом предвиђено. Важније су одредбе закона следеће: код берзанских трансакција ефектима потребно је положити 45% од куповне вредности; Федерал Резерв Борд добија право контроле берзанских кредита; акционари и водећи чиновници друштава који имају више од 10% акција дужни су да пријаве сваку промену поседа акција.
— Белгијски министар финансија обратио се гувер-
"неру Народне банке са молбом да овај утиче на приватне
банке да ове спусте каматну стопу и поступају блажије са