Народно благостање

Страна 380

својим дужницима. Гакође су позване и општинске кредитне установе да, каматне стопе. У циљу снижавања производних трошкова биће снижене и поштанско-телеграфско-телефонске таксе.

— Centrala pučkih banaka u Bugarskoj, koja obuhvata.

172 zavoda sa 106.182 zadrugara, završila je prošlu godinu sa dobitkom od 1.57 mil. leva, a bruto dobit sviju članica iznosi 221.14 mil. leva. .

— U Rumuniji je izrađen projekt zakona o bankama čije su glavne odredbe sledeće: banke u Bukureštu moraju imati glavnicu najmanje 40 mil. leja, a komandifna i trgovačka društva 20; uloge na štednju mogu primati samo oni zavodi, koji postoje već pet godina; visina uloca na štednju ne sme preći visimu sedam buta Huplaćenog kapitala; 10% štednih uloga i obaveze po viđenju moraju se držati kao Казепа gotovina; učešće u industrijskim koncernima ne sme preći 25% vlastitog kapitala; najveći kredit, koji jedan klijent sme uživati, ne sme

preči 10% vlastitog bančmog kapitala; ukupne obaveze smeju

biti deset puta veće od vlastitih sretstava; zabranjeni su poslovi sa robom i mepokretnostima; upravni ı nadzorni odbor solidarno odgovaraju za sve štete nastale njihovom nemarnošću; krediti bančinih funkcionera ne smeju u ukupnom iznosu preći 20% vlastitih sretstava, a mogu se davati na osnovu sigurnih garancija; akcionari, koji imaju više od 18 akcija imaju pravo na postavljanje vlastitog nadzornog organa; 50% аксцекос Каpitala. mora biti uplaćeno pri osnivanju, a druga polovina najdalje do kraja prve godine; osnivači su obavezni da 20% · uplaćenog kapitala drže u toku pet godina blokirano na svoje ime: zabranjuje se osnivanje privatnih bankarskih kuća.

— Nemačka vlada je za 30 juni otkazala исоуоте 0 transferu sa Holandijom i Švajcarskom.

— Dve velike njujorške banke, Seligmam i Kidder Peabody, prema maređenju zakona o bankama od 1933, kojim se ograničava bankarska delatnost, objavljuju da napušiaju sve ostale bankarske poslove i da će se u buduće baviti samo emisijama.

— Američki kontrolni ured za bankarstvo objavio je 1 maja podatke o stanju uloga u pojedinim bankama iz kojih se vidi da ima 5375 ovorenih banaka članica federalnog sistema sa 18,9 miliardi slobodnih uloga i 185 zatvorenih sa 0,161 miliardi zamrznutih uloga. Otvoriće se uskoro još 156 sa ulozima od 145 miliona dolara. |

— Pretsednik Ruzvelt uputio je kongresu poslanicu o međusavezničkim dugovima. U poslanici se iznosi razvitak problema dugova od Huverove poslanice pa na dalje i veli se, da su upotrebljena sva sretstva da se dužnici ubede u svetinju primljene obaveze, ali je ipak jedina Finska otplatila sve svoje dugove. Amerika me želi da navali na leđa svojih dužnika nemoguće terete, ali traži bitne žrtve. Dugovi nemaju veze sa pitanjem reparacija. Amerika će voditi računa o mačinu na koji dužnici upotrebliuju svoja sre{stva. Pretsednik, uostalom, ne iznosi ništa novoga i smatra da zasada nije još potrebno donošenje nikakve zakonodavne mere o dugovima.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Немачки министар финансија дозволио је, да се јавни радови око регулисања река, грађења сељачких колонија и остала грађевинска делатност продуже до 31 марта 1935 и ако су ови радови требали да буду свршени до „1 јула 1934 год. 5

— Bečka opština odlučila je da ха pokriće vanrednih izdataka oko izvođenja javnih radova zaključi kratkoročni zajam u iznosu 45 mil. šil.., koji će upisati Poštanska štedionica, Kreditni institut za javne radove, Kreditanštalt, Lender i Merkur banka.

— Čehoslovačka vlada će 15 juna, na ime svoga duga, otplatiti Sjedinjenim Državama 10 mil. dolara.

— Turska vlada podnela je parlamentu zakonski pro-

у духу нове дефлационе политике, сназе.

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 24 jekt, koji predviđa zaključenje unutrašnjeg državnog zajma od 30 mil. lira za izgradnju železnica.

—. Američko ministarstvo finansija najavilo je emisiju od 1320 miliona dolara. Izgleda da plasiranje ovog zajma neće пас па poleškoće, jer bonovi dz 1933 sfoje iznad paritefa. Ova emisija obuhvata dva zajma: prvi od 300 miliona uz kamatu 3%, plativ u 12 do 14 godina, a drugi od 500 miliona u petogodišnjim 2t/s% bonovima. Ova druga emisija može biti povećana. za daljih 520 miliona dolara, da bi se omogućila zamena bonova koji dospevaju 15 juma i 1 avgusta. Sa spomenufim emisijama penje se američki državni dug na rekordnu cifru od 27 miliardi dolara. Poslednji rekord postignut je za vreme rata sa 26 i po milijardi dolara. Emisija ovih srednjeročnih zajmova vrši se u ciljpu smamjenja letećeg duga, koji zasada iznosi 1,4 miliarde dolara. U. državnoj blagajni ima sada oko 1,2 miliarde dolara, ali se deficit svakog dana povećava za 10 miliona, a krajem maja je iznosio 3287 miliona.

— Argentina pregovara u Londonu sa jednim konzorcijem banaka koji bi imao da preuzme emisiju novog argentinзкос хајта од 2,3 miliona funti. Ovaj se zajam uzima radi konverzije nekih ranijih zajmova. Izgledi za plasiranje ove argenftinske emisije su povoljni, jer je Argentina jedina veća južnoamerička država koja je, i pored privrednih poteškoća, u potpunosti vršila svoju službu zajmova.

КРИЗА ПО КОЊУНКТУРА

— Управа монопола је отказала извесном броју радника у монополским предузећима; стални радници су преведени у привремене, а привремени у сезонске услед смањеног пословања.

— Вгој пехарозјешћ и Епојезкој ропоуа se Рато та 57.814 i iznosi зада 2.090.381.

— Општи индекс цека на мало у Београду Народне бачке износио је у марту о. г. 71,9 према 75,9 у истом ме= сецу прошле године и 72 у фебруару о. г. Највећи је пад код индекса огрева и осветљења са 76,2 и 74,2 на 73,6; затим код намирница са 75,9 и 73,4 на 73,5; а код одеће са 11,8 и 78 на 71,3.

— Дирекција државних железница у Сарајеву решила је да се кирија, коју плаћају приватници на железничка складишта у затвореном простору повећа са 30 дин. по: КВ. м. на 50 дин. односно за 80%.

— Prema podacima Međunarodnog biroa rada broj nezaposlenih u svetu iznosi 22.5 mil. prema 24 mil. krajem dđecembra iı 33 mil. u martu prošle godine.

ЗАДРУГАРСТВО

__. Савез набављачких задруга државних службеника имао је у прошлој години 187 задруга према 154 у 1932 r. Повећао се број кредитних за 21, набављачких за 11, craHбених за 2 и произвођачких за | Број задруга је порастао за 12,5 хиљ. дин. и износи преко 100 хиљ. а број удела за 38 хиљ. на 232 хиљ. Властита сретства набављачких задруга. износила су 30,6 мил. дин. према 21,5 мил. у 1932 г:; кредитних 22,8 мил. према 17,6 мил. дин. Набављачке задруге су продале робе за 190 мил дин. а кредитне издале позајмица за 60 мил. дин. Преко савеза је набављено робе ва 35 мил. дин. Вишак износи 1,5 мил. дин.

— Задружна свеза у Љубљани имала је у прошлој години 673 задруге према 663 у 1932 год. од чега кредитвих 339 (336); набављачко-потрошачких 82 (15); млекарских 34 (36); сточареких 57 (57); за набавку машина 38 (37); задружних електрана 23 (23); водоводних 12 (12); грађевинских 30 (30); занатских 26 (28); винарских 10 (10). Актива износи 205,53 мил. дин. (201,41 мил.), а пасива 204,33 мил. дин. (201,34 мил.). Укупни промет је износиб: 1930 г. 1.252 мил. дин.: 1932 г. 592,3 мил. и 1933 r. 263,2 милиона, што је најнижи послератни промет. ~