Народно благостање

16. јуни 1984,

ЈАрНЕ ~

Вел СУ SAT

— U toku “rgovinskih pregovora: sa Engleskom, Poljska је tražila zajam za konverziju i za privrednu obnovu zemlje. Međutim, engleska banka stavila je veto sa motivacijom да је 'kurs poljskog 7% zajma iz 1927 pao u Londonu па 92, !е 1 bilo nemoguće emitovati novi zajam po 5%.

__ Štajerska vlada (Austrija) vodi pregovore за Kreditanštaltom i bečkom Kompas bankom za jedan zajam, koji bi se imao poirebiti za izvođenje javnih radova. -

—_ Државна хипотекарна банка одобрила је скопској општини инвестициони зајам од 36 мил. дин. по одобрењу Министра финансија. .

__ Холандска влада поднела је парламенту законски предлог, којим тражи овлаштење да конвертује !1 зајмова Холандске Индије смањујући досадашњу камату, која је HGносила PM или 4115%. ;

_ САОБРАЋА]

— Nemačke železnice i ove godine uvode posebne ferijalne vozove sa sniženim podvoznim cenama 20—60% prema udaljenosti. Ovi vozovi imaju samo treću klasu.

HJIABCEKA ПРИВРЕДА

— Dekretima šefa ftalijanske vlade od 5 maja konstituisano je prvih 8 korporacija iz produkcionog ciklusa poljoprivrede, poljoprivredne industrije i trgovine, i to: korporacija za žitarice, čiji se savet sastoji od pretsednika i 36 članova; korporacija za povrtarstvo, cvećarstvo i voćarstvo sa 32. člana; korporacija za vinogradarstvo i vinarstvo sa 32 člana; korporacija za ulia s 32 člana; korporacija za repu i šećer sa 15 članova; korporacija za stočarstvo i ribarstvo sa 43 člana; korporacija za drvo sa 33 člana i korporacija .za tekstilne proizvode sa 58 članova. Ministar korporacija određen je za pretsednika u svakoj korporaciji. Za svaku korporaciju objavljen je zaseban dekret, ali su svi dekreti izrađeni po istoj šemi; jedino. je sastav korporativnog save“a različit, jer se vodilo računa o relativinoj ekonomskoj i socijalnoj važnosti pojedinih produktivnih grupa i O strukama koje ulaze u pojedine korporacije.

Očekuje se da će u toku ovog meseca biti objavljeni i dekreti o konstituisanju daljih 14 korporacija, pa će početkom sledećeg meseca korporativni sistem u Italiji početi da funkcioniše. Kao što je poznato, korporacijama su povereni važni zadaci.

Pored izrade opštih pravila o uređenju radnih odnosa i uktanjanja sporova između radnika i poslodavaca, korporacije će imati adminis:rativne, pa i zakonodavne funkcije, jer država može; pozvati korporacije da izrađuju izvesne norme prinudnog

· karaktera. Zavođenjem korporativnog sistema stvara se novo

%

:državno uređenje Каџје. ' — U rumunskom Ministarstvu poljoprivrede izrađen је plan o unapređivanju kuliure voća. U tu svrhu biće osnovane

“dve nove fabrike za konzerviranje voća i podignuto 80 sušnica.

— Novi američki zakon o regulisanju proizvodnje duvana

u 1034/35 izrađen j|e na principu kontingentiranja. Sav višak preko određenog kontingenta, koji se pojavi na tržištu, biće opterećen posebnom taksom, koja će iznositi 25—331|a% ргодајпе сепе.

КРИЗА И КОБУНКТУРА

— Privredne prilike u Indokini nisu se ni u koliko poboljšale, najviše zbog foga što su zemlje Dalekog istoka zaŠštitnim carinama i kontingentiranjem nastojale da se oslobode uvoza pirinča i forsiraju vlastitu proizvodnju. Gubitak ovih trŽišla Indokina је donekle nadoknadila izvozom u Francusku, ali sada postoji opasnost gubitka i ovog tržišta pošto francuski proizvođači pšenice traže od vlade da smanji uvoz pirinča,

"обим спољне трговине за 26,1%;

"ску индустрију, Загреб, O DBA

Страна 305

|___ Odbor švajcarskih stručnjaka, koji su izrađivali plau o suzbijanju nezaposlenosti, u svome. izveštaju konstatuje da se sadašnje privredne teškoće u Švajcarskoj moraju smatrati slalnim, te stoga freba ispitati sve, mogućnosti prilagođavanja sadašnjem stanju i stvaranju posla. Odbor odbija radove 17, mužde, obrazovanje radničkih lagera, dobrovoljni rad i slično. Glavne mogućnosti stvaranja posla leže u razvijanju potrebnih атапа industrije. Odbor predlaže da vlada osnuje Fond za Su. zbijanie krize u kome bi se koncentrisala sva sretstva namenjena ovoj svrsi. Savezna vlada uzela je u proučavanje izveštaj odbora, koje će trajati oko tri meseca, a za to vreme odredila je kredit od 3 mil. franaka za nužne radove. пе — U aprila 1933 inđeks životnih troškova u Sjedinjenim Američkim Državama (1933=100) bio je 715, а U april OVE godine 78.4 ili 10%. više. U istom međuvremenu indeks cena životnih namirnica skočio је za 18.7%, tekstilnih proizvoda za 28.3%, dok je indeks kirija stanova Opao za .0.5%. | — Indeks troškova života u Japanu poslednjih meseci 'stalno raste: januar 168,4, februar 169.7, mart 170.5, april 1165. — Broj nezaposlenih u Austriji krajem maja iznosio jč 273.576 što. premia stanju u prvoj polovini maja pretstavlja sma'jenje za 10.400, a prema istom periodu 1933 god. 47.000. 5 — Broj nezaposlenih u Francuskoj ponova: se ·smanjio

та 3162 1 iznosio je početkom juna 323.427.

— Broj nezaposlenih u Nemačkoj, prema zvaničnoj statistici, krajem maja iznosio je 2.525.000.

— Konjunkturno oživljenje u Nemačkoj imalo je za po-. 'sledicu povećanje zanatske proizvodnje za 20%. ·

—- У Загребу је издато грађсвинских дозвола до 1 луна: 1934 год. 144, од чега 46 за новоградње, 1933 год. 206 (110); у 1932 г. 285 (201) и 1931. 485 (372).

— Према податцима Друштва индустријалаца и велетрговаца у Љубљани било је у мају 0. г. 23 стечаја у целој земљи према 28 у истом месецу прошле године; поравнања 27 према 34. За првих пет месеци 0. Г. било је 116 стечајева према 151 и 175 поравнања према 148. На

__ На подручју Трговачко-индустриске коморе у НоBOM Саду у мају GO. г. порастао је број трговачких радњи за 4, занатских за 70, а опао угоститељских за 7 и индустријских за 2. |

— Према подацима Народне банке у првом тромесеч-= ју о. г. према истом периоду прошле године повећао се производња у важнијим индустријским гранама од 5 до 20%; а промет робе код жељезвица за 6,3%; речног сасбраћаја за 74% и поморских за 5,1%. i

_ Индекс цена на велико у злату Радничке коморе у Загребу (1913 = 100) износио је за април о. г. 76, мање према истом месецу прошле године за 5%, док је према „марту 0. г. остао непромењен. Индекс цена на мало изногсио је 87, мање за 6,46% према априлу прдшле , а исто према марту 0. г. Индекс трошкова једне радничке поро-

„лице од 4 члана износио је у априлу 81, а за једнога од„раслога неожењенога радника 84, те је мањи према априлу

прошле године за 8,70%.

— Потрошња шећера у Европи у првом тромесечју o. r. изнела је 1,572.000 тона према 1,332.000 тона у истом периоду 1933. Повећање износи 13%.. | |

ЊЕ

из пословног СВЕТА +. Зборови акционарских друштава 17 јуни Предојевић д. д. Загреб. 18 јуни „Траверс“ д. M. Ga индустрију и промет жељезничким праговима. Загреб. — Домовинско д. Жоза шум-

%