Народно благостање
(6 Буни 1054.
puta dužeg puta. Razlika je prosečno 350 dinara po vagonu na štetu vojvođanskih mlinova, koji su najbliži tim ugljenokopima.
Mlin sa dnevnim kapacitetom prerade 2 vagona pšenice troši
dnevno 35 m.c. uglja što čini više 122.50 D na 2 vagona pšenice; na 1 vagon pšenice 61 D, a na jedan vagon brašna 76.D.
Još je nepovoljniji položaj vojvođanskog mlina na bazi električnog pogona. U Vojvodini je industrijska struja, pri garantovanju velike potrošnje, najmanje 80 para kw. U Sloveniji je i za manje mlinove, sa garantovanjem neznatnije potrošnje, u izvesnim slučajevima i 10 para; naročito kod električnih centrala, koje rade sa vodenom snagom (Fala, Ozalj) a to je veći deo u Sloveniji. :
V. Zaključak. Mlinovi u Dunavskoj banovini rade dakle skuplje, i to
po osnovu skupnog poreza sa 26.50 D, transporta sa 560 D, koštanja pogonske snage sa 76 D, a po sistemu prodaje sa 200
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Страна 389
D manje; svega, dakle, sa 862.50 D skuplje po vagomu brašna, Računska greška, pak, „Trgovskog lista” iznosi po prvom 146.50 D, po drugom 780 D, po trećem 580 Dipo četvrtom 76, ukupno 1.582.50 D u korist mlinova u Dravskoj banovini. Ova razlika pretstavlja 8% od današnje cene svih vrsta brašna u Dravskoj banovini. - HU Izlazi da postoji tribut u korist mlinova Dravske banovine. Taj tribut plaćaju drž. železnice putem povlaštene tarife za prevoz pšenice, a drugi deo potrošači u Dravskoj banovini. Iz: pomenute cifre godišnjespotrošnje u Dravskoj banovini vidi se.da se taj tribut od 1925 :godine, kada je uvedena mlinska tarifa, popeo na bezbroj miliona u dinarima. ЛЕ · То је sve posledica činjenice da se u agrarnoj Jugosla= viji primenjuju načela privredne politike negdašnje Austrije, koja favorizita mali broj mlinova u t. zv. pasivnim krajevima па štetu industrijskih mlinova u središtu proizvodnje sirovina sa deset puta većim kapacitetom, potrošača i državnih finansija. ,
jat
a 8
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Приватна болесничка благајна „Меркур“, која је орган Сувора, врши основно осигурање приватних намештеника, а друштво „Меркур“ допунско; које се састоји у главном у надоплати разлике изме“ ђу другог и трећег болесничког разреда. Њихови односи још нису дефинитивно уређени. Последњих година. постоје стална међусобна трвења. Ово све има за последицу пораст непродуктивних трошкова и. погоршање услова лечења чланова.
Финансијска ситуација друштва „Меркур'
уавеилаеварнуиноввенниа Ирвин таи пне
Ми смо у бр. 15 од прошле године приказали финансијско пословање друштва, из чега се видело да је на чланске потпоре у случају болести издато у 1932 г. свега 43% од друштвених прихода, док управни трошкови износе 44,4%.
Крајем 1931 г. износио је број чланова 20.940; 1932 г. 19.940 и 1933 г. 18.940 те је пад за 2 хиљ. чланова. У извештају за прошлу годину каже се, да је опадање броја „осигураних изазвала незапосленост. Насупрот томе се за исто време број осигураних код приватне благајне „Омладине" у Београду и „Потпорног“ у Љубљани повећао, али не много.
Укупни приходи износе 7,18 мил. дин. према 8,25 мил. у: 1932 г., од чега отпада на чланарину без тангенте 5,59 мил, према 6,2 мил. приходе санаториума 998 хиљ. према 885 хиљ. и неисплаћане тангенте подружница 931 хиљ. према 999 хиљ. динара. Опадање прихода је последица смањеног броја осигураних чланова.
__ Распоред издатака је сасвим друкчији од онога у извештају, чију смо аналиву донели у прошлој години. Нарочито је тешко прегледно одвојити издатке за чланске погодности од управних и осталих непродуктивних трошкова, као да се хтео прикрити велики удео других.
На чланске погодности отпада према извештају: на болничко лечење 1,73 мил. дин.; остале 223 хиљаде, односно за 34 хиљ. више него у 1932 год.; на уздржавање лече
ничке и административне службе друштвене болесничке
благајне 1 мил. дин. више за 30 хиљада од претходне године, и то су лекарски трошкови смањени за БА хиљ. а
повећани административни за [64 хиљ, дин. и фонду за по='
смртне помоћи 558 хиљ. тј. 10% од чланарине.
Управни трошкови износе 1,16 мил. (мање за 250
" шловодишњег.
жиљ.), од тога отпада на чиновнике 894 хиљ. (мање за 223 хиљ:). а „Знатно су се смањили врло велики издаци за друг штвени часопис и то са 480 хиљ. у 1931 r. H 260 хиљ. у 1932 г. на 79-хиљудок су се појавили као сасвим нови издаци на реорганизацију администрације (1 хиљ. дин.). (Од издатака на санаториум отпадало је: на управне трошкове 405 хиљ. (више за 67 хиљ.); трошкове „исхране пацијената и пресонала 366 хиљ. и већи су само. за 19 хиљ. дин. него у 1932 г., док је број прехранбених дана био већи за 2.270, што је свакако имало за последицу погоршање услова лечења. | |
Настале су промене у друштвеној имовини због нових инвестиција за довршење санаториума. Готовина се -преполовила (444 хиљ.), а укупна актива друштва износи 9,08 мил. дин., од чега отпада на санаториум 1,23 мил. дин. Ду“ гови износе 8,1 мил. дин. од чега веровници 3,62 мил.
„дин. а остало дугорочни дугови Сузору и фондовима. Тако
су се знатно повећали терети и друштво ће још теже да од-= говара својим обавезама.
За амортизацију старога дуга код Сузора у износу од 21 мил. дин. потребно је годишње 264 хиљ. дин. А још треба узети у обзир амортизацију новог зајма од 1,5. мил. дин.: дугова од око 2,1 мил. дин. фондовима и ликвидацију потраживања веровника у износу од 3,62. мил. дин. Сигурно ће отплате изнети годишње преко пола милиона динара. То би требало да се покрије суфицитом санаториума, пошто су дугови и прављени ради његовог подизања. Међутим, у прошлој години суфицит је минималан (око 30 хиљ. дин.), а вредност 'санаториума ће и у будуће још јаче падати због општег пада вредности грађевина. Једини излаз је или да друштво повећа члански улог и тако чланови за недогледно време сносе један терет за који нису криви, или да уступи санаториум Сузору, под претпоставком да га овај хоће примити са обавезама. Трећи излаз био би у ликвидацији друштва. На тај начин били би. избегнути и двоструки непродуктивни трошкови, али- разуме се, под условима, који ће загарантовати приватним намештеницима њихова права у погледу управљања и лечења.
Вишак износи 975. хиљ. те је знатно. већи. од про-
7 ДЕН [poka
Неупосленички фонд је ликвидиран,
ћ