Народно благостање

16. јуни 1934, коте, да će se i novim žifnim režimom koristiti samo pojedini favorizovani pojedinci, dok će većini francuskih poljoprivrednika biti slabo pomognuto.

a =========== ||ocne декретираног MOpaTOријума за сељачке дугове сви су остали привредни редови: индустријалци, трговци и занатлије тражили исту меру. Има више од године дана како се први пут чуо јавно глас из средине занатлија за један мораторијум. Колико се сећамо, тај је захтев био упућен у главном на Занатлијску банку, као главног повериоца занатлија у једном делу отаџбине. Овај је захтев наишао на највећи отпор код шефова занатлијсках организација. У Скопљу 8 и 9 маја донесена је опширна резолуција по том питању, коју је изгледа прихватио конгрес занатлијских удружења у Београду 10 јуна. У њој се траже олакшице за занатлију дужника, за обавезе, пре 20 априла 1932 године, ако је овај активни и ако нуди -100% исплату, камату од 6% и амортизацију најдуже за 4 године. За занатлије који имају уложака код мораторијумом заштићених банака тражи се исти режим као што је она за земљораднике и за мораторијумом заштићену банку. За дугове после 20 априла 1932 године камата не сме бити виша од 6%. Даље се тражи укидање заштите земљорадника у колико дугује занатлији; и најзад да ове олакшице не важе према Народној банци, Државној Хипотекарној банци, Поштанској Штедионици, Занатској банци, кредитним установама, као ни према занатлијама. |

-Мораторијум за занатлије

a ur mmm

По себи се разуме да сваки дужник у опште, чије је потраживање замрзнуто код дужника заштићеног мораторијумом, а то су за сада банке и земљорадници, — има права такође на заштиту. Наравно да између износа замрзлог потраживања и скадираног дуговања мора бити некакве сразмере, јер се не може потраживањем од 500 динара бранити од обавезе од 10.000— динара. Ми смо тврдили, чим је изведен мораторијум за банке, да је немо"гућно и неправедно да се не пружи заштита онима који су мораторијумом доведени у тешкоћу плаћања; другим речима, да један мораторијум повлачи други. Занатлије баш "том околношћу мотивирају свој захтев за мораторијумом. Међутим ми сматрамо да су занатлије најмање погођене од свих осталих привредних редова мораторијумом банака "и сељака, Занатлије дају много мање кредита својим муштеријама него трговци и индустријалци и имају много мање уложака. Према томе не би се могао да замисли мораторијум занатлијама а да га по принципу правичности, у најмању руку истовремено њима, не добију и остали привредни

| Али има једна тачка у поменутој резолуцији, која се „ ниу ком случају не може да усвоји. Вели се да се Занатлијска банка као поверилац треба да изузме испод евентуалне заштите занатлија. Такав је исти случај био са

-а ЖАграрном привилегованом банком у првом сељачком мора-

торијуму. Ми смо међутим доказали, да то претставља крајњу неправду, да то уништава сељачки "мораторијум, и данашњи Министар трговине и индустрије у новом закону 0 заштити земљорадника унео је и Аграрну банку у гурему с осталим повериоцима. ,

То исто важи и за Занатлијску банку. Она је данас

највећи. поверилац занатлија, Према томе каква би то била.

· заштита занатлија, кад не би важила према њиховом највећем повериоцу. То исто важи и за задруге, пошто су оне

" све више: ограни Занатлијске' банке. Како би то изгледало, да/ се једномзанатлији продаје покретност или непокретност за дуг Занатлијској банци од неколико хиљада динара, а да.

ЗА

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 391

његовом суседу не падне ни длака с главе и ако дугује десет пута више другој једној банциг Нису занатлије због Занатлијске банке, већ обрнуто. Занатлијска банка је основана да помогне занатлије. И данас, кад она не може да даје нове кредите ако се нађе да занатлије не могу одговарати својим обавезама, онда би заштита имала да важи Ha првом месту према Занатлијској банци, као што то са пуно

права важи за Аграрну банку у погледу на сељачке дужнике.

И ако се Енглеска још није вратила златном важењу није се у главном ништа изменило у промету капитала и изравје : | нању девизних курсева, нарочито између Енглеске и Француске. Злато, као подлога новцу, задржало је своју улогу у пуној мери. Али механизам кретања злата, који се под нормалним условима (између земаља златног важења) изводи помоћу приватне арбитраже, у случају Енглеске делимично је преузет од фонда за изравнање. То је имало нарочитих последица, Као посредничко место узето је слободно тржиште влата у Лондону. Отуда се све трансакције изражавају више или мање у злату, чија се цена утврђује увек на основу курса оне валуте, која је у датом моменту најјача према фунти. Од овога ЧИНИ изузетак период јачег кретања злата од фебруара до априла када се цена злата формирала сасвим слободно на основу понуде и тражње. Обрачун се до пре кратког времена вршио преко франка, а последњих дана је пренет на долар. Ова се политика може прилично јасно приметити и на развоју девизног тржишта „у последњим месецима. Кретање злата, које је почело са провизорном стабилизацијом долара и вршило се на штету Француске, престало је у последње вре-

5 1 i

Фунта и франак“

__ ме. Француска је од тога изгубила 3.0 милијарде франака.

Од када је, пак, престала сумња у стабилност франка, благодарећи Думерговој политици, дошло је до промене. Сем 0.5 милијарди франака повраћених из унутрашње "тезауризације и 1.0 милијарде фр. из холандског зајма, вратиле су се преко Лондона још две милијарде франака из иностранства. Последња сума не претставља само енглеско; већ такође и злато Швајцарске, Италије и Сједињених Америч= ких Држава куда су раније побегли француски капитали. Фунта се, благодарећи делатности фонда за изравнање,. одржала на курсу 77—78 франака, који је био достигнут почетком фабруара у вези са развојем долара. | Али кретање злата није завршено иако је Француска банка активна за 0.5 милијарде фр. Од Духова понуда фунте у Паризу стално је расла. Стога се могао очекивати пад фунте, односно пораст цене злата у односу на фунту, Међутим, развој у овоме правцу спречен је помоћу арбитраже и делатности фонда за изравнање. Настала је жива куповина злата у Лондону и продаја француској банци. Ову прилику искористио је фонд за изравнање, да из свог париског депоа прода извесне износе француској банци. За франке купила: је фунте,а овима злато у Лондону. Ова манипулација имала је три последице: 1) репартирање злата, 2) арбитражни добитак и 3) одржавање курса фунте. Међутим

последњих дана ова се акција, покавала недовољном По-

нуда фунта из иностранства и Енглеске је порасла. Разлог овоме се не може сасвим јасно уочити, али изгледа даје по

"среди бојазан од пад · фунте. Курс фунте пао je 5 јуна на · 76.24 франака, док је цена злата скочила на. 138 ил. по

унцији, што претставља до сада највиши ниво. Овако низак курс могао се очекивати и без интервенције, која је у међувремену предузимана неколико пута. Може се сматрати, да ће интервенција бити предузета на једном новом ниво Скакање, цене злата је вероватно хотимично са званичне стране

потпомогнуто. Лондонска цена требала је да буде доведена ; | {i