Народно благостање

16. јуни 1934.

— На основу закона о принудним картелима наредио „је немачки министар привреде, да све фабрике дувана морају бити чланови картела индустрије дувана. —_ Француски статистички уред објавио је индексне бројеве индустријске производње у Рранцу скор, за месец април узевши за базу 1913 г. 100:

Просек март април

1932 1953 1934 1934

Општи индекс 96 107 104 103 Механичка индустрија 96 108 100 100 Металургија 72 84 79 79 Текстилна индустрија 60 74 12 69 Рударство 98 101 103 103 Индустрија бакра 100 91 88 87 Индустрија папира 102 127 147 154 Индустрија каучука 660 900 983 974 Индустрија аутомобила 428 467 470 465

— Према „jutru” порасла је производња угља у Дравској бановини у првом тромесечју ове године према истом периоду прошле године за 9,8% (са 304 хиљ. на 333,8 хиљ.), а продаја за 18,6% (са 261 хиљ. на 301 хиљ.). Словеначкој индустрији је продато 71,3 хиљ. тона, више за 4280 тона него у истом периоду прошле године. Производња по раднику је порасла у марту о. г. на 21 шихту са 19 у истом месецу прошле године, а број запослених опао са 6211 на 5808, и ако је производња порасла са 80.660 тона на 84.760 тона, Такође су опале и наднице са 5,74 мил. дин. на 5,49 МИЛ. ДИН.

— Крајзлер је снизио цене својим аутомобилима да би сузбио конкуренцију Форда.

— Мађарски. професор кемије Варга пронашао је начин добијања бензина из мрког угља. Проналазак је савршенији од онога професора Бергиуса. Проф. Бергиус поднео је противу Варге патентну тужбу али је и у Немачкој изгубио парницу. По начину Варге добива се од вагона тера из мрког угља 9 хиљ. л. бензина одличног квалитета. Фабрика нитрогена и вештачког ђубрива Петер у Будимпешти почеће фабрикацијом овог бензина.

— Сећозјоуаска паша ја gvožđa, koja je u proleća naglo oživela, ponova je počela da opada. I ako momentalno porudžbine valjane robe iznose 20% više mego li u prošloj godini ipak izgledi za dalji razvoj nisu tako povoljni. Sudeći po svima znacima ovde se ne radi o trajnom već O jačem sezonskom oživljenju. Proizvodnja sirovog čelika u aprilu i maju ostala je ma nivou postignutom u martu mesecu, dok su porudžbine iz inostranstva osfale vrlo male, је se ne može |у1diti da je devalvacija krune imala: uticaja na poboljšanje izvoza. Čena starog gvožđa od 1 juna povećana je za 50—60%. | . — Obustava proizvodnje fabrika svile u državi Njujorku ie za medelju dana potpuno je uspela, te će se ponuda smanjiti za 1—8 mil. jardi. Računa se, da će se zbog ovoga cene po-

ij praviti i tržište stabilizirati i ako su u međuvremenu fabrike

veštačke svile snizile cene,

— U novu upravu Šipađa ušli su: Spasoje Piletić kao pretsednik, Vaso Ristić i Kosta Spasojević kao potpretsednici, a kao članovi Smajo Ćemanović, dr. Josip Hribar, Milorad Јоvanović, generalni direktor Min. šuma i rudmika, Ugrenović, prof. univerziteta, Aračić, činovnik u Ministarstvu za fizičko vaspitanje, Mihovil Markić, načelnik Min. šuma i ruda (ujedno vrši i dužnost generalnog direktora). U nadzorni odbor ušli su: _ Đurađ Josipović, general u penziji, Uroš Dučić, direktor banke, Hamdija Nikšić, bankarski činovnik i Avakum Perišić.

—. Portlandcement a. d. čija fabrika u Skutarima (Albanija) stoji već duže vremena zatvorena zaključilo je sporazum sa jednom nemačkom firmom o poboljšanju fabričkih postrojenja i ponovnom otvaranju,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

— Izvršenn je fuzija dvaju austrijskih automobilskih preduzeća: Austrodajmler-Puhverke i Štajer. Novo društvo zvaće se Austro-Dajmler-Puh-Štajerverke a. d.

— U okviru programa stvaranja posla za nezaposlene estonska vlada predvidela je i osnivanje nekoliko industrijskih

preduzeća čiji je zadatak da izvestan inostrani uvoz zamenč domaćim proizvodima. Od novih preduzeća osnivaće se prvenstveno za predenje vune, za proizvodnju veštačke svile, za izradu velosipeda, filcanih šešira, parketa, terpentina i t. .d.

— Između nemačkih, holandskih i engleskih izvoznika koksa zaključen je sporazum o zajedničkoj saradnji na tržištima skandinavskih zemalja.

— Engleska vlada odobrila |e zajam industriji haringa od 50.000 funti sterlinga pod uslovom da 7 jula o. g. ne bude više od 1000 brodova za lovljenje haringa.

— Bečko Dunavsko parobrodarsko društvo zbog držanja Kreditanštalta moralo je da obustavi isplatu kupona svojih obligacija dospelih 1 juna o. g. za Које је trebalo pola miliona šilinga. Time je potvrđena namera Kreditanštalta da se oslobodi ovog društva Čiji je akcijski kapital od 19 mil. šil. skoro potpuno propao. Najveće smanjenje ovako ogromne разјуе роstići će se prodajom rudnika društva u Pečuju i železnice. Poslednjih godina društvo je uživalo državni subvenciju od 1.7 mil šil. godišnje.

— Radi se na osnivanju evropskog kartela celuloze.

—- У Зеници је довршена зграда нове калоричне централе државног рудника, започета 1929 год.

— У Земуну се подиже нова фабрика плавог камена. Скоро је подигнута једна у Крушевцу, док је прошле године постојала само једна (Суботичка „Зорка“).

— Према процени Удружења индустријалаца у Загребу од укупног броја осигураних радника и намештеника на подручју Савске бановине од 140 хиљада, отпала 70 Хиљ. на запослене у 600 индустријских предузећа.

— „Прва брнска фабрика машина“ у Брну тражила је преко свога заступника да се отвори стечај шумском предузећу „Криваја“, које је у ликвидацији, јер према извештају ликвидатора пасива премашује активу за 146. мил. дин. Ликвидатори су се изјаснили противу стечаја, истичући да је предузеће већ распуштено и да оно плаћа текуће трошкове и један део дугова радницима. .

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Beogradu su otpočeli trgovinski pregovori sa Grčkom. Isto tako određena je delegacija za vođenje trgovinskih pregovara sa Turskom. Naroč:ta delegacija na čelu sa načelnikom Ministarstva trgovine i industrije g. Piljom otputovala je u Rim gde će pregovarali o izvozu našeg drveta u vezi sa no= vim talijanskim carinama. Povedeni su i prethodni razgovori sa Austrijom za reviziju trgovinskog ugovota.

— Talijanski izvoz za prva 4 meseca ove godine izneo je 2.642, miliona lira, a izvoz 1.676 miliona. Prema istom razdoblju u prošloj godini uvoz je porastao za 4,4%, a izvoz је opao za 15,3%. Deficit trgovinskog bilansa. iznosi 965.830.660 lira. |

— Američki kongres odobrio je zakon koji ovlašćuje pretsednika Ruzvelta da može sa stranim državama samostalno, zaključivati trgovinske sporazume menjajući carinsku taritu za 50% na miže ili na više. Trajanje ovog ovlašćenja je ograničeno na 3 godine, ali trajanje samih ugovora koji budu zaključeni ne ograničava se.

— Rumunska vlada dozvolila je izvoz kukuruza, коћ зе

nalazi utovaren u šlepovima i u silosima, tj. onaj koji je pre za-

brane bio namenjen izvozu, a čija se količina ceni. na 15002000 vagona.

— Немачки министар привреде забранио је извоз CHровог бакра.