Народно благостање

танина ЕР ВН REC

Страна 412

— Sa ових неколико месеци у Сједињеним Америчким Државама број предузећа, која су приступила рационализацији у циљу смањивања производних трошкова, знатно је већи од онога у целој прошлој години. Главни разлог овоме лежи у повећању огштих расхода изазваних

| политиком Пире.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Румунска влада дала је саопштење да ће исплата купона државних зајмова доспелих 15 јуна бити одложена док не буду завршени преговори у Паризу.

— Шрема објашњењу оделења пореза министарства 1

финансија, могу месари и пекари у селима плаћати паушално свој порез, ако немају више од два помоћника и не баве се другим трговачким пословима.

- = У нову управу државних монопола, ушли су за: претседника г. Марко Марковић, генерални директор; потпретседника г. Милан Банић, и чланове Управног одбора

Петар Бабић, д-р Миливоје Јамбришек, Павле Алексић, и д-р Гвидо Соретић. |

— Бугарски министар финансија наредио је Народној банци да ликвидира све заостале рачуне државних наба авака од 28 фебруара до 31 марта ове године,

= Израда новог буџета у Румунији приводи се крају, приходи су предвиђени на 22.6 милијарди леја. НОВНАРСТВО

— Mihistar finansija doneo je rešenje po kome Nirodna banka i njene filijale sečenjem poništavaju sve u suštini i ispravne,

ali u opticaju slučajno ili namerno oštećene ili deformisane

komade srebrnog novca od 10, 20 i 50 din. i poništene vraćaju sopstvenicima.

— Između jedne grupe švajcarskog i francuskog kapitala i Austrije vode se pregovori o osnivanju banke za finansiranje austrijskog izvoza.

— Norveška banka izradila je projekt zakona, kojim doje sebi ovlašćenje da u sporazumu sa Narodnom bankom preduzima mere za sniženje kamatne stope.

— Savezno veće u Švajcarskoj dozvoliće da „Eldgenossische Sparkasse” daje kredite na potraživanja kod banaka koje su obustavile svoja plaćanja. Tim se misli pomoći malim rentijerima, koji su izgubili svoj imetak padom Schweizerische Diskontbanke. у

— Измена у нашим девизним прописима. 'Грговином валутама и девизама могу се бавити једино Народне. банке, овлашћени новчани заводи и мењачке радње и то само у сво= јим локалима, а Народна банка може ова овлашћења у свако доба одузети писменим обавештењем. Злато се мора продавати искључиво Народној бавци а за индустријске потребе само по специјалном одобрењу Народне банке. У земљи могу се послови закључивати само у динарима, без икаквих клаузула и не може се везивати за стране валуте или злато.

Даље, сваки извозник је дужан, да девизе унесе у земљу одмах по наплати противредности робе, а најдаље у року од 90 дана; ако се противредност не унесе у томе року нити докаже потреба за продужење, сматраће се да је пад што вршено тезаурисање девиза у иностранству.

— На италијанском тржишту капитала постоји несразмера између висине камате, делимично конвертованих државних папира и камате на заложнице. Изгледа да ће италијанска влада предузети мере да изједначи камате ових папира. Реална камата заложница је 6%, због чега су државни папири занемарени.

— Новчано тржиште у Француској је ликвидно. То 0 АИ влади, да откаже за 23 Јури половину соландског зајма, т. ј. 50 мил. х. ф.

= Безултат M бугарске Народ. банке у прошлој години изгледа овако: прилив девиза био је 2547, а од-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Бр. 26 лив 2528 мил. лева; крајем године у оптицају, било је 2983. 9 мил. лева или 349.3 више него ли крајем 1932; златно и девизно покриће износило је 1592.8 мил. лева или 35.39%; чиста добит 41.10 мил, лева према 31.901 у 1932.

— Банкарска група Селипман - Шпајер - Национал CHти банк продужила је Грчкој још за годину дана зајам од 1.5 мил. долара. |

„== У Бугарској је поведена акција да се створи једна грандиозна кредитна установа у коју Пе се утопити већи број приватних банака. Нова банка зваће се „Бугарски кредит“ са капиталом од 125 мил. лева, од чега ће држава уплатили 50 мил. лева и то одмах 20, 2 наредне две године по 15. Предвиђа се да овој установи приступе и аруде банке чиме би се омогућило подизање главнице на 250 мил. лева. Нова банка моћи ће да секористи кредитом Народне банке у износу 100 мил. лева.

— Улози на штедњу у Мађарској 31 марта износили су 1#:613.711 пенга према 1.651.346 на дан |! јануара.

— Поводом вести, да ће турска влада тражити од свију банака да улоге на штедњу уложе -у турске папире, која је изазвала узнемиреност у привредним круговима, Исмет паша изјавио је, да ово не одговара истини,

— Девизни уред у Мађарској обавестио је извознике свог семења, изузев уљаног, да пе њихове левизе служити искључиво набавци памука. -

— Државна пољопривредна Савка у Bo дозволила је својим чланицама — задругама да своје обавезе према бавци могу плаћати и земљорадничким производима,

— Мађарски министар финансија тражио је од парламента кредит за нове инвестиције и за санирање централних задруга. Предвиђена је употреба 10 мил. пенга из трансферног фонда, за градњу железница, путева, и регулисање река. Тиме се повећава зајам из трансферног- фоне да од 30 мил. пенга на 40 мил. Министар трговине добија право да 10,5; мил. п. набави кредитним операцијама, и да ову своту употреби за градњу путева. За санирање произвођачких, кредитних и потрошачких задруга тражи мађарски министар финансија 11,6 мил. п. (око 120 мил. дин.). Мађарске централне задруге су већ чешће саниране од државе. Ова свота изгледа, да је реализација досадашњих

државних гарантовања код централне задруге мађарских пољопривредника и код потрошачке задруге „Ханђа“.

— По одлуци хашког окружног суда плаћање камата и амортизација на облигације у доларима са златном клаузулом, треба да се врши на златном паритету а не у златној монети. Врховни енглески суд то исто Оту но у погледу облигација које гласе на ф.

— У Француској смањена је каматна стопа на бонове за националну одбрану од 3:/2% на 3. Вероватно је, да ће француски министар финансија декретом снизити каматну стопу благајничких записа од 3% на 24/2%.

— Ministar saobraćaja rešio je da sve štedne knjižice Poštanske štedionice moraju glasiti na ime ulagača, a one koje su ranije izdate na donosioca, moraju se u roku od tri meseca prevesti na ulagača.

САОБРАЋАЈ

— га зепегалос direktora bečkog Dunavskog Ракета darskog društva postavljen je inž. Oto Korvik i projekat o pre-

„uzimanju društva sa strane državnih Železnica postao je ponova

aktuelan. Najveći poverilac društva — Kreditanštalt — koji ima jednu trećinu akcija, podneo je vladi plan o reorganizaciji društva. | _

— „Свисер“, швајцарско друштво за ваздушни саобраћај, · предузеће 26 o. M. један кружни лет на линији Цирих — Напуљ — Атина — Цариград — Београд — Цирих, са аеропланом типа „Локед“. Лет има протагандистички карактер. |

ЈЕ | ij