Народно благостање

по о А —~ J——~ —— —

СПО Стон А

Еј — i

|; —

_ У. Вајче

30 јуни 1934. _ 1

JEDAN ELEMENAT DI

1 Evropske dolarske obligacije dobijaju „Неттије | rapatriranja dolarshi l

I Evropske-dolarske obligacije dobijaju „Heinweh” pi · вје Беттапзког kraha u Ame Kao što je čitaocima poznato Amerika. la u | meri predusretljiva prema inostranstvu, koje je traži kredit, da je između 1926 i 1928 godine „dolarska” kiša pokropila svih pet delova sveta. Amerikanci: su hauzirali od zemlje do zemlje, nudeći im хајтоме. Uzgred budi rečeno jedna parlamentarna anketna komisija · Već dve godine ispituje uslove pod kojima su amerikanski ban-

kari naturali kapitale i najinsolventnijim dužnicima. Ма |

početku svetske :privredne depresije 1929 godine bile SU milijarde dolara obligaciia raznih država i njihovih ve-. likih kompanija u opticaju u Americi. Krah na berzi iza. zvao je stropoštavanje obligacija inostranstva, 1IZUZČV mali broj država, kao što su Francuska i Зуајсагзка. Кеlativno niski kursevi tih dolarskih· papira bili su povod da podanici odnosnih zemalja počinju da kupuju Voje. domaće u Americi emitovane papire. Pojavio se „bol za, otadžbinom” kod inostranih dolarskih papira u Americi. To je bio slučaj i sa našim dolarskim papirima. 1930 i 1931 godine stotine milijona dinara izvezeno je za ku-

· роупти tih papira. Kurs ie bio između 80 i 85% za 7% tip. U tom momentu domaći papiri su bili viši a imali pored toga preimućstvo da su glasili na zlato, da su . imali široko tržište u Americi za slučaj da se žele da otuđe i da su uživali zaštilu jedne od najmoćnijih država. ~. И

Kad su u septembru 1931 godine nastale teškoće transferiranja u Nemačkoj i još nekim zemljama srednje Evrope kursevi njihovih dolarskih papira dobili su · nov udar ozgo. Bilo je momenata kad su dolarski papiri izvesnih centralno evropskih država beležili ciglo 90% na njujorškoj berzi. Ma kako da su bile teške ekonomske prilike- u dotičnim zemljama, pa i finansijske, ipak su kapitalistima tih zemalja kursevi izgledali i suviše niski pa sledstveno sadržavali u sebi šans velike-dobiti n 'kapitalu. Zbo# toga je nastala nova perioda još življega kupovanja tih dolarskih papira u Americi od slrane podanika odnosnih država u. Evropi. |

Naravno sada sasvim pod drugim uslovima, veći-

_ nom ilegalno, jer je u svim zemliama bilo nastupilo. zakonodavstvo o trgovini devizama, po kome je bilo za

| Бгапјепо izvoziti kapital za nabavku hartija od vrednosti. Najjači.pokret je bio u Nemačkoj. 'U stvari Nemačka” nije toliko uzajmila u Americi koliko. njezina velika indu

_ Strijska i bankarska društva. Ona su bila još uvek u po voljnom stanju, te su stalno tražila od vlade devize radi

ı kupovanja sopstvenih obligacija koje su bile pale za 20—30% od nominalne vrednosti. Kako je pak vlada bila

| u teškoćama nabavke inostranih platežnih sredstava-10.. ie ona odobravala uvoz tih obligacija samo za devize, koje su se dobijale od dopunskog izvoza robe. Moćna

' društva kao što su Il. G. Farbenindustrie, A.E.G., КМЕ. |

itd. kupila su priličan stok svojih obligacija na taj način.

БАРОН BJIANOĆ DATOM | | |

: . rist dužnika.

_ Страна 419

ЈЕ NA NAŠEM

1] Nov: polet

ke i drugih država Srednje dopunskog izvoza, ali su ] im kapitalima-u inostranebili za nabavku dolazskih papira. ako % sajma bečke :opštine od 1927 godine

vraćeno 1 otadžbinu. I vlade su bile zadovoljne time

prvo. Što se vratio kapital, koji je u švercu pobegao,

_i drugo što se ariuitetška služba po tim papirima vršila u ·đomaćoj valuti.

_ | Nov polet rapatriranja dolarskih papira

Aprila 1033 godine inauguriše Ruzvelt svoju poli-

- fiku kvarenja dolara. Time su mnogo više pogođeni ima-

oci dolarskih papira u Evropi, nego oni u Americi, jer su poslednji primali i izdavali u rđavom dolaru, dok su evropski:imaoci samo primali. Istina oni koji su kupili te dolarske papire u poslednjem stadijumu, po najnižim

kursevima, mogli su pretrpeti i depresijaciju “dolara od

40%. Međutim oni koji su ih kupovali javno, za njih je gubitak bio vrlo-veliki usled depresijacije dolara, jer su dotle već polovinu uloženog kapitala izgubili na kursevima.

| Sve te obligacije imaju tako zvanu zlatnu klauzulu : Tihi su plative a zlatnim dolarima ili u dragim valu-

"tama na bazi zlatnog dolara. U Americi je zakonom ogla-

šen zlatan dolar ravan papirnom dolaru, ali ta skroz ne-

pravična odluka nije veživala ni jednu drugu državu. Sa“svim je prirodno što je u Nemačkoj podignuta prva tužba „sa zahtevom da se šlužba po tim obligacijama vrši na

bazi zlatnog dolara. Može se zamisliti sa kolikim је uz-

· buđenjem praćen tok tog procesa. Dužnici i poverioci

bili su u nervozi. Presuda je mogla da padne pravnički

korist poverilaca, a_politički. u, korist dužnika.. Nikome ;e-nije čekao kraj presude. Otuda se pojavljuju dužnici Sa ponudama za potavnanje. Ponuđeno je, da se sve | ligacije na dolare. koje su u Nemačkoj regiionalizirane, konvertuju na marke s tim, da bude povoljnifi po poverioce по Što je ја berzi. Jedan deo gubitka na đolarima imao bi se dakle naknaditi. poveriocima, a drugi je imao ići u koPoverjoći su vrlo rado primili ovo (i ako 'k na kursu iznosio oko 25%; i iz straha od ijacije dolara. По МИ o. e reći da su svi u Americi emitovani domaći olafski papiri i u.Nemačkoi registrirani posle uvođenja devizne uredbe pretvoteni u marke po kursu od desetak procenata nad berzanskim kursem. Му Nemačkom primeru sledovale su i ostale države, a naročito Austrija, Švajcarska, Mađarska itd. Naravno

e gubi

„sve-su-ove konverzije dobrovoline +]. koji od poverilaca

ne pristaje, može da zadrži dolarske obligacije. Ali svud je zamena išla dobro, osim u slučajevima cde su dužnici pokušali da znamo pogoršaju i ostale uslove zajma, kao produženjem roka otplate, jačim smanjenjem