Народно благостање
Страна 420 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27
kamatne stope itd. To je na primer bio slučaj Tiroler Wasserkraftgeselischalt; njegova ponuda konverzije pretrpela je poipun fijasko. Na suprot tome Švajcarska je vrlo uspešno izvela konverziju zajma od 30 milijona dolara od 1924 godine na Švajcarske Iranke. —
Ji Rod nas
| па imamo tri veća dolarska zaima u opticaju u Americi. 2 Blerova i 1 Seligman. Istorijat tin zajmova od njihove emisije do danas sličan je onome ostalih centralno evropskih država. Oni su emitovani isključivo u Americi, prilikom emisije teško da je što god bilo upisano iz Jugoslavije. Tek 1930 godine počinje naglo da raste interes jugoslovenskih kapitalista prema tim papirima. Država je tu akciju vrlo rado. gledala i tavoriZirala, jer je ona imala za posledicu skok kurseva tih papira i u Americi.
Ne znamo koliko je tih obligacija u zemlji (premda u Ministarstvu linansija postoji tačan spisak) ali je znatan deo naših nacionalnih ušteđevina plasiran u te pa-
pire i to najvećim delom po kursu preko 80. Jednom.
naredbom Ministarstva linansija nacionalizirane dolarske obligacije moraju imati obeleženje da su plative u dinarima, inače se njima ne može trgovati na domaćim
berzama niti naplaćivati kupon. Jedan deo imalaca nije ·
u opšte dopustio da se na taj način periloriraju njegove obligacije. Bez razloga, јег зе time oni .niukoliko ne lišavaju prava po obligacilama: Po sebi se razume da dužnik nije dužan da plaća u drugoj valuti sem u дотабој; a rečenica „plativo u dinarima” пе prejudicira ni ukoliko pitanje konverzionog kursa.
U poslednje vreme je počeo naglo da raste interes prema tim papirima kod nas. On je čak našao odjeka i u Americi, jer su i tamo kursevi skočili. Motiv tom interesu naše publike leži u njihovom visokom ukamaćenju. To je doprinelo niihovom skoku na našim berzama, koji iznosi više od 10%. 7% Bler beleži danas oko 55.50, 8% 62 a 7% Seligman teži ka 70. Sudeći prema tehničkoj poziciji naše berze ovi bi papiri trebali i dalje da skaču, još za naimanje 20%, pošto 7% investicioni zajam stoji za 18 poena više od 7% Blera. Oni će da skoče, ali ne do pariteta sa istim tipovima dinarskih papira, iz sledećih razloga:
Ovi se papiri plaćaju u dinarima po kursu Njujork, to jest tretiraju se kao da su dinarski papiri. Ali s druge strane oni nose i sebi rizik eventualne dalie depresijacije dolara. Prema tome — a kako se svet naplašio od Ruzveltovog brutalnog kvarenja dolara — ti papiri imaju u sebi jedan riziko, koji ih diskvalificira prema dinar-
skim papirima. Oni su |edan element mestabilnosti na
našem efektnom tržištu. Oni su velika briga naših kapitalista; s jedne strane privlači ih visoko ukamačenie, s druge strane boje se gubitka na kursu.
Po sebi se razume da pravnička tačka gledišta ne može više da igra ulogu. Zlatna klauzula je na snazi teorijski, ali ona može ostati bez dejstva. Zbog toga mi smatramo da domaći imalac tih papira nema šansa da
\
bude isplaćen po zlatnom paritetu dolara. Papiri su na-
cionalizirani, izvoz je zabranjen, te se za sada ne bi mogla eventualna repriza integralnog plaćanja u devizama da iskoristi. Razuman imalac ovih papira mora da se pomiri s tim, da o zlatmoij klauzuli ne može biti govora. Mnogi trpe usled toga velike gubitke, jer su papire svojedobno kupili za bolje dinare i u nameri da obezbede sebi stabilnost rente. Ali praktično posmatrano gubitci u renfti moraju se glajhšaltovati. ] imalac ratne štete davao je nekada bolje dinare, međutim ne može se dopu-
stiti razlika između domaćih imalaca samo zbog jednog ~
pravnog momenta.
Ne bi bilo od koristi, ne toliko imaocima, jer Oi teško da će dalje imati gubitaka — mi ne verujemo u dalju depresijaciju dolara — ikoliko' dolarskim papirima kod nas (uklonio bi se element rizika sa njih) kad bi se i kod nas ponudila imaocima dolarskih papira konverzija od dolarske na dinarsku klauzulu.
U današnjem stanju mi imamo u dolarskim papirima jedan element koji stvara disharmoniju na mašim berzama i kvari mišljenje, koje se ima o državnom kreditu na osnovu kursa ostalih hartija. Dok naši državni papiri nose realno ukamaćenje između 8—11%, dotle dolarski papiri nose više. Njih u zemlji ne može biti mnogo i relativno je mali deo u privatnim rukama. Ako bi ovi papiri ostali i dalje na današnjem kursu i u Opšte, ako se ne bi popeli na visinu kursa odgovarajućeg tipa, to bi oni vremenom dejstvovali deprimirajući ma Ккшseve ostalih papira. Ne može do veka ostati ovako veliki disparitet između kurseva zajmova istoga tipa. Ili će dolarski papiri otići na visinu poslednjih, ili če se poslednji spustiti. Taj bi se paritet mogao postići u vrlo. kratkom vremenu jednom formulom, koja državu ne bi ništa koštala. naime 'konvertovanjem dolarskih papira u dinarske po službenom kursu sa primom od 28.50%.
Nama je poznato da se veliki broj imalaca ne slaže s ovim gledištem smatrajući da bi konverzija trebala da se izvrši po stabilizacionom kursu. Pravo bi bilo, ali se pdstupanje od toga može da pravda sudbinom imalaca ostalih papira, U ostalom današnji imaoci dolarskih papira našli bi utehu i naknadu za ovaj nepovoljniji konverzioni kurs i naglom skoku kursa ovih papira, koji bi sigurno došao.
Državu ne bi ništa koštalo, ali bi ona mnogo dobila s time. Ona bi mogla odmah posle izvršene konverzije u svojim knjigama za odgovarajući iznos da smanji svoje dugove. U koliko je veći broj tih obligacija u t0liko bi bilo većeg i jačeg smanjenja državnog duga. Zapravo državni dug bi se za iznos obligacija u zemlji prepDOlovio, a to nije mala stvar.
Time bi najzad postala bespredmetnom jedna akcija koju su otpočeli svakako u najboljoj nameri mnogobrojni imaoci tih dolarskih papira i koji su i nas zamolili da im se pridružimo. Mi me možemo stati na njihovo gledište, ali držimo kad bi se ova naša skromna sugestija usvojila, da njima ne bi bilo teško da stanu na naše gledište. -
РААВАВА А ва оваа авва лева ва ава а аза ваавовевово ва севосоово оововевовановосомововсоваоова ново Ооо о о s ali sisa ај 55 па
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ ::
R. G. DUM а СО. :
кнез Михајлова 39.
МА АВА Ва ан ававава ва а зла човзонововсевоввевве асова во оваца оврамзасзовавоново пара севорова ново во нео оне 5.5
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЉАТГРЕЉ
Бериславшћева 7.
8 ћ · " 5 a " = a u"
в "