Народно благостање

"30. јуни 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 421

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

шеветељентета ara је Horse” од 21 јуна објавила је извод из једног већег написа нашег одличног пријатеља проф. др. Елемера Хантоша, у коме се расправља проблем Подунавља у светској привреди и анализирају гледишта и тежње Немачке, Италије и Француске. За јачање трговинских веза између прве и дунавских земаља, по Г. Хантошу, постоје могућности у компензирању сточне хране индустријским производима, само је потребно да се обезбеде преференцијали. Талијанска политика у Подунављу има два циља: да својој непрекидној индустријализацији, без чега се не може замислити њезин економски развој, обезбеди нова тржишта и да наврати промет у неколико поморских пристаништа, која су изгубила своја природна залеђа. Француски интереси у Подунављу више су финансијске и политичке прироре. Сматра да су финансијско-политичке мере за спасавање подунавских земаља донеле само пролазна олакшања и да је- за трајније оздрављење њихове привреде потребна опсежна трговиско - политичка акција и то ван оквира система највећег повлашћења.

Из овога излази да је г. Хантош одједном напустио идеју средње Европе, чији је био најватренији присталица, и поздравља политику којом су пошле Италија и Немачка у пролеће ове године. Сматра да је она једина у стању да доведе до оздрављења привредног стања Подунавских земаља. Ми стојимо међутим на сасвим супротном гледишту. Што се тиче суспендовања клаузуле највећег повлашћења од стране ових у корист држава Средње Европе ми то радо примамо и са пуно разумевања за жртве, које подносе ове државе. Следствено ми сматрамо да је ово, што су урадиле Немачка и Италија, начелно много боље од свега онога што је до сада чињено у корист држава Средње Европе. И ако кажемо да је начелно ово најбољи пут, то може бити само под условом да Италија и Немачка равномерно примењују политику преференцијала на све државе Средње Европе.

Али, и ако се начелно слажемо са г. Хантошем односно користи политике преференцијала по државе Средње Европе, не можемо се сложити са гледиштем да је добро оно што је до сада урађено од стране Италије и Немачке. Управо, добро је само оно што је учинила Немачка, која преговара са свима државама дајући им обилне преференцијале. Насупрот овоме Италија преферира преференцијалима само две државе. Осталима не да, свакако не у мери у којој даје првим двема. Оваквом политиком Италија даје примат политици над економијом. А то је пут противан „ономе, који може довести до оздрављења привреде подунавских земаља. Супротно томе он може имати за последицу погоршање економско-политичког положаја ових земаља. К. Хантош и Миејештора

не

Ово признање г. Хантоша значи, да је истовремено сахрањена и првобитна идеја Средње Европе чији је он био највећи обожавалац. Нас чуди да г. Хантош то не види и да о овоме не говори ништа. Истина, у читавом изводу ви на једном месту се не помиње Средња Европа, те би се то могло узети као прећутно признање г. Хантоша, да је ова идеја дефинитивно сахрањена.

Интересантно је поставити питање: откуда долази да г. Хантош одобрава ову политику, која је очигледно у супротности са његовим идеалом> Ми смо у искушењу да кажемо, да разлог томе лежи у чињеници што је Мађарска, благодарећи оваквој политици, прошла врло добро. То би био доказ да је код г. Хантоша патриотски осећај имао

примат над свим осталим интересима. Ако би то било тачно онда би то важило и за његову идеју Средње Европе. Стога се не треба чудити што је његова Средња Европа наилазила свуда на неповерење, па и код нас, јер се свакако мора претпоставити да има патриота и у другим земљама, а не само у Мађарској. Док је г. Хантош желео мабарску Средњу Европу, дотле су други ову желели са својом отаџбином као највећом корисницом.

Pre nekoliko dana zabeležena je krađa novih obveznica ratne Štete. Jedan radnik iz Markarnice uspeo je da prilikom njihovog štampanja sakrije nekoliko makulatura, koje je prodao menjaču с. Апајц, а ovaj ih odmah iz-

Više, više kontrole!

ЕРЕ ЕРЕ Е

ložio u izlogu. Načelnik direkcije državnih dugova šetajući se

slučajno je zastao pred radnjom 8. Anafa u čijem je izlogu Opazio nove obveznice, koje su se mogle nalaziti samo u trezorima Ministarstva finansija. G. Didiću je bilo jasno da je po sredi krađa; tim pre, što ni na jednoj od izloženih obveznica nije bila otsečena „juksa”. Stvar je predata odmah policiji, koja je pronašla kradljivca sa celom sumom primljenom za prodate ObveZnice. Prilikom pretresa stana kradljivca nađeno je još nekoliko obveznica, koje nije uspeo da unovči.

Mi se neobično radujemo srećnom slučaju što je 8. Didić, prošavši pored radnje g. Anala, zagledao u izlog. Zahvalni smo mu što se i izvan svoga kancelarijskog: vremena interesuje za sva pitanja, koja spadaju u oblast njegovog resora. Isto tako smo zahvalni i beogradskoj policiji, koja je energičnom istragom uspela da istoga dana pronađe krivca i osujeti dalju krađu. Žalimo “akođe što se g. Anaju desila neprijatnost, uz koju je mogao još i da izgubi 35.000 dinara.

Ali ovoj drami nedostaje peti čin, a to je slučaj Markarnice, kojoj je povereno štampanje hartija od vrednosti. Koliko je nama poznato štampanje ovih vrši se pod najstrožijom kontrolom, a za uništavanje makulaftura predviđen je naročiui роstupak. Ovde je očevidno nedostajala kontrola, kada se moglo des'ti da jedan radnik пергтесепо ukrade više od stotinu obveznica. Da g. Didić nije slučajno prošetao odmah sutradan pored radnje g. Anafa ko zna da li bi se i kada krivac uhvatio, što bi omogućilo ubacivanje većeg broja komada u promče: i stvaranje novog elementa nepoverenja prema samom papiru.

u m — Ми смо у бр. 16 од прошле године писали о бакру у свеНајновије мере на регули- ту и код нас. За последњу сању производње бакра годину и по дана наступиле су веће промене, с тога се опет враћамо на то питање. Година 1923 1923-28 1920 1930 1931 1932 1433 у хиљадама дугих тона

Светска производња сировога бакра 1230 1425 1915 1570 1365 880 955 Светска потрошња сировога бакра 1160. 1448 1735 1415 1220 890. 975 Као што видимо из горње таблице светска производња бакра је у порасту до 1929 г. кад достиже максимум, али од тада наступа велики пад. Исто тако расте и потрошња до 1929 г. скоро у истој мери као и производња, али од тада опада, али спорије него производња. Најнижа тачка достигнута је у 1932 г. Производња је од 1929 г. до 1932 г. опала за 58,8%, а потрошња 48,8%. У 1933 г. је наступило мало побољшање, јер се производња према претходној години повећала за 8%, а потрошња за 9%. . Залихе су већ у 1929 г. износиле преко 200 хиљада