Народно благостање
Страна 422
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
тона, а од тада су у сталном порасту све до априла прошле.
године, када се пењу“"на 860'-хиљада тона, од: чега 730 xH< љада (или 85%) отпада: на "2 АД: Оживљење индустријске делатности половином; прошштеводине- имало: је за последицу и смањење залиха, „које износи у С.А. 7. до септембра 100 хиљ. "тона, односно 13 7%. чињу од краја прошле године да се повећавају. и већ се у
априлу O. г. пењу на 115 хиљада тона, што претставља једну -
од рекордних цифара. Осим-С А» Д. залихе постоје једино још у Мексику, и јужно-америчким државама (Чиле и Перу), које снабдевају америчко“ тржиште. У осталим“ произвођачким земљама у колико се појаве оне су безначајне.
Не само што скоро целе залихе отпадају на америчке _вемље (изузимајући Канаду), него ' и највећи део- смањења. производње. На САД. је 1929 г. отпадала скоро“ половина "светске производње, а на другом месту је стајао Чиле (са "око 15%). Већ до 1931 г; онала је производња у САД. и
Мексику. за 40%, а "Чилеу за 30%. Тек је извесно побољ-,
“Међутим, залихе по-.
шање наступило“ у прошлој години. Африка, Европа као и.
" Канада су напротив за то време повећавале своју производњу. Од европских земаља своју су производњу смањиле "Шпанија и Норвешка, али су је за исто време јако повећале Русија (са 19 хиљ. т. у 1929 г. на 48,5 хиљ. т. у 1931 г.)
И Југославија (са 20,7 хиљ. т. у 1929 г. на 40,2 хиљ, 1. 3.
1933 г.); Канада: је са 112 хиљ. т. у 1929 гги 96 хиљ. у ·
1932 г. повећала своју производњу у прошлој години на 151,7 хиљ. тона.
Преко. 90% светске потрошње сировог бакра: отпада на седам држава (САД, Немачку, Енглеску, Француску, "Италију, Белгију и Јапан), те њихово снабдевање има пресудан утицај на: кретање светске производње. С.АД. се · снабдевају већим делом властитом производњом, а мањим делом увозом из фужно-америчких држава, где је инвестиран њихов капитал (н.пр. у 1932 г. укупна потрошња износила је 370 хиљ. тона, од чега је увезено 123 хиљ,). Енгле-
ска према Отавском споразуму све се више снабдева из:
Канаде. Белгија такође, из своје колоније Конга. Јапан највећим делом властитом производњом. Удео САД. у немачком увозу бакра износио је 1929 г. 44%, 1932 г. 17%, а 1933 г. 13%. Исто тако је опао и удео Чилеа, а порастао удео белгијског Конга са 14% у 1929 г. на 36% у 1932 г. (али у 1933 г. опао на 23%) и наше земље са 7% на 16%. " На тај начин извесно повећање потрошње у европским земљама нема ни америчким земљама, које све више губе европска тржишта.
Смањење производње дошло је као разумна последи- ·
ца великог пада цена. У марту 1929 г. износиле су цене по
либри (453 гр.) сировог бакра 24,4 цента; у истом месецу ·
"1930 т. падају на 18 центи и достижу. најнижу тачку у јулу
1932 г. и марту 1933 г. са око 5,5 центи. Извесно побољ-.
шање, које је наступило у другом, полугођу. прошле године опет је паралисано порастом залиха у овој години, ·
7
најмањег утицаја на смањење залиха у:
Привредна депресија, поред тога што је, утицала на.
смањење производње и пад цена разних сировина, имала је за последицу и територијално померање производње појединих сировина. То је, као што видимо, случај и са бакром. Као што смо писали раније, главни разлог томе су трошкови производње, који су у САД. скоро за три пута већи него у Канади, Африци и нашој земљи. Разлика долази услед разлике богатства бакра у руди, а донекле и због
ниских надница у овим земљама. Али, осим тога последњих-
година долазе до изражаја и. аутаркизирање (илр. Енглеске, која се снабдева из Канаде) и преоријентација у снабдевању (н. пр. Немачке,. која. тежи да се снабдева из суседних земаља, које купују њену, робу, што је дошло до изражаја и код других сировина).
Да би ве стало на пут падању цена и гомилању 8a-
_ другом полгођу прошле године
Бр. 27
пиха предузет је низ мера. У прво време оне су имале међународни карактер, али су баш зато остале безуспешне, пошто су скоро све предузете мере требале да спасавају "највеће произвођаче САД. и Чиле, На том питању међународнога решења бакра пропао је крајем 1931 г. и међу„народни картел бакра, који је од 1926 г. до тада обухватао
„око. 95% произвођача. Његов план о рестрикцији производ-
ње примиле су само САД, док су напротив неке друге земље. форсирале производњу. Почетком прошле године произвођачи у С.А.Д. докосе одлуку да за пола године обу-
оставе производњу. Међутим, то је било сасвим недовољно,
јер су залихе одговарале унутрашњој потрошњи од. скоро две године. Мислило се, да ће оживљење индустрије у смањити залихе. Напротив, залихе су у прошлом месецу, као што смо видели биле
_рекордне. Мала хоса, која је забележена у току прошле
две недеље на тржишту, на решењу питања бакра. Почетком маја 0. г.
изазвата је Рузвелтовим мерама
израђен је у оквиру Нире и код за бакар, чија је израда, према изјавама надлежних, била једна од најтежих. Произвођачи добијају продајне квоте за навопроизведени бакар по извесном кључу. Месечна
производња износи 31 хиљ. тона. Смањење залиха дозво=
љено је само онда, ако порасте могућност повећања пласмана, што ће се ценити у првом реду по повећаном броју запослених радника. Регулисана је и конкуренција старога (већ употребљаванога) бакра, који чини и данас бар 15% производње. Рафинерије смеју да употребе стари бакар и оппатке само по већ закљученим обавезама, иначе је зависно од одобрења новоосноване продајне установе, која има за задатак да контролише производњу, продају и цене. За државне лиферације примаће се само онај бакар који прими услове Нире, а имаће и већу цену. Као што се види главни је циљ, да се не допусти да залихе долазе на унутрашње тржиште. Мисли се да ће доћи до побољшања цена на домаћем тржишту, које је заштићено високим церинама још од 1932 год, али да ће залихе притискивати
"цене на светском тржишту.
још се не може предвидети какав ће успех имати најновија америчка акција. Ликвидација залиха, које притискују тржиште и цене, могло је уследити или одговарајућим смањењем производње или порастом потрошње. Међутим, сада није дошао у обзир ни један, ни други моменат. А све донде док буду постојале ненормалне залихе, не може се очекивати успех предузете акције. Ми смомну ранијим написима тврдили да до побољшања може да дође само смањењем производње.
Matta 23 u Nemačkoj je donet zakon o prometu stoke i stočnih proizvoda, koji pretstavlja osnovu Za plansko regulisanje tržišta i za uvlačenje stočarške privrede u stalešku organizaciju. Zakon je regulisao promet na 33 iržišta, Која -зи гергетепфанупа za mivo cena stoke i sfo-
Plansko uređenje stočnog tržišta u Nemačkoj
· čarskih proizvoda u Nemačkoj. Na osnovu ovoga zakona usta-
novljen. je Centralni ured za stoku i stočne proizvode u. Berlinu
„Čiji je glavni zadatak da reguliše uvoz i ponudu na domaćem
tržištu putem izdavanja dozvola za dovoz ma fržište. Dozvole važe tri meseca i podeljene su u fri grupe: za uvezenu stoku
- Чаје зе догуоја А, za uvezene stočarske proizvode B, za (до-
таси зтоки 1 пјепе proizvode C. Sve prodaje zakon je opteгећо. пагоб т taksama, koje se predaju Uredu 3 služe та ште-
-.đenje tržišta i pomaganje ргоггуодаса.
Sada je objavljena prva naredba za sprovođenje. gornjeg
zakona, koja reguliše promet zaklane stoke na pomenutim fr-
žištima. Prema ovoj na svakom od pomenutih tržišta do 1 avgusta moraju biti obrazovana Udruženja kupaca i prodavaca | \