Народно благостање

-30. јуни 1934. .

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

pod nazivom ,,lržišna udruženja za inovčavanje stoke”: Udru-= " фепје je podelieno ma dve grupe: na prodavce i posrednike s jedne i kupce s druge strane, a na njegovom čelu, po principu voćstva, stoji pretsednik. Na osnovu podataka, dobivenih od kupaca, Udruženje reguliše ponudu i Određuje način рја'Ćanja liferacija. Sva Ova udruženja ulaze u Okružnu organizaciju, kojih ima 14, a ove u Centralnu organizaciju za unovča· vanje stoke, koja stoji pod nadzorom glavnog komesara Za privredu stoke, mleka i masti, koji, u sporazumu sa Ministrom ishrane i poljoprivrede, utvrđuje cene i njihove razlike. Pretsednici kežišnih i okružnih organizacija Su ujedno i komesarovi punomoćnici, koje ovaj ovlašćuje za provođenje njegovih naređenja. Š i | ако se u naredbi ne gOvOrI izričito O kontingentiranju proizvodnje u OVOm pravcu će se uticati putem određivanja _ ponude, što je i bio glavni cilj novog zakonodavstva O uređeniu tržišta stoke. > Pomenuta 33 tržišta, koja su ušla u sistem planskog uređenja, apsorbuju samo jednu , irećinu stoke namenjene unutrašnjem prometu. Pored njih ostaje znatno veći broj slobodnih tržišta, naročito klanica, koje se snabdevaju neposredno. Glavni problem nove organizacije bio je u tome kako sprečiti veće diferencije u cenama i izbegavanje tržišta od strane prodavaca. Da bi se to onemogućilo glavni komesar raspolaže ovlašćenjem da određuje cene i mjihove razlike u ČitavoOj zemlji, a s druge strane uvedena je posebna taksa za promet vam fržišta, koja će biti znatna, da prodavci neće imati računa da izbegavaju unoOVčavanje na fržištu. Naprotiv, dejstvo ove takse biće da se u buduće celokupni promet stoke koncentriše ma +ržištima.

ir =z-=ZEKzHKEGGGmRIIp i Е: 1

Проблем чехословачког житног монопола актуелан је већ дуже време. Саопштили смо

_ важније догађаје у бројевима.

Даљи развој житног монопола у Чехословачкој

Чехословачка влада примила је начелно увођење житног монопола од 1 |ула о. г. Житни монопол оснива се као акционарско друштво са 50 мил. ч. к. капитала, који ће преузети чланови досадашњег житног синдиката, — централна организација пољопривредних потрошачких задруга, организације млинова и житних трговаца. Монополска. уста" нова трговаће житом, ражи, зоби, брашном и осталим млинским продуктима као и отпатцима шећерне и уљане индустрије. Питање је хоће ли монопол обухватити трговину јечмом. То питање још није решено, као и питање трговине пиринџом. Пословање има монопол сам да финансира, помоћу житних варанта. Фискус може али не мора финансирање Монопола олакшати државним доприносом. Једини ризик државе је, да мора крајем сваке године преузети вишак робе који је Монополу остао. Ова обавеза у идућој кампањи неће бити од практичног значаја због слабих изгледа на нову жетву. | |

Скок пена пољопривредних производа, у првом реду житарица, олакшао (је увођење монопола из два разлога.

Политички отпор других странака постао је слабији јер и радницима и послодавцима иде у прилог цена житарица, када она покавују тенденцију за пораст. Други узрок је велика добит коју је постигао житни синдикат на скоку цена. Добитак се цени на 100 мил. ч.К. Ова свота ће олалапати финансирање Монопола. Истина је да се око те своте води још велика борба између државе и пољопривредника. Држава је наиме финансирала пословање житног синдиката, према томе хоће и добитак. Пољопривредници стоје на становишту, да се ова свота њима даде "као по"моћ у слабој жетви. Вероватно је, да ће се борба завршити __погодбом да ни један ни други не добије ову своту, него Монопол, | |

А ние и а |»

Страна 423

Пољопривредници и министарство мишљења су, да је скок цене пролазна појава, Они су своју стару жељу монополисања трговине остварили, и ако су имали изгледа

на боље цене пролавног карактера.

|_____________________ Posle Nehame Gros! Dva velika

šverca uhvaćena su u kratkom razmaku vremena! Mi smo uvereni da se šverc praktikuje preko sviju granica država u kojima: postoji zabrana izvoza nOVCA. U prošlom berzanskom izVve-

Месно krijumčarenje

—

„štaju javili smo da: se ponovo pojavila jača ponuda na slobod-

nom tržištu deviza i da na prvom mestu stoje italijanske lire i dolarski čekovi. Znači da se još uvek švercuju lire iz Italije, ma koliko da je teškim kaznama ugrožena ta radnja. S druge strane primećuje se takođe na slobodnom +ržištu prilična ponuda ma-

đarskih movčanica, što je dokaz, da posao koji je radio Nehama

još nije prestao. To se može oceniti i po visokoj ceni zlata na slobodnom tržištu. Teške kazne koje su snašle Nehamu nisu uplašile sve švercere. .

Kod novinara Grosa pojavio se jedan veliki pravni SpoT, naime, dok on tuži vlakovođu Kujundžića za utaju, dotle ovaj izjavljuje da je po sredi Šverc. Kujundžić je u svakom slučaju učinio krivično delo utaje, samo je sad pitanje da li se kod Grosa

- radi o švercu, On tvrdi preko svog punomoćnika da je 950.000

dinara imao preneti iz Beograda u Zagreb i da. je iz straha od svog saputnika u kupeu poverio faj novac vlakovođi, da se uspavao i probudio tek kod Rakeka, a da ga je u Zagrebu tražilo lice kome je imao da izruči taj novac.

Nas g. Gros nije mogao da ubedi. Nikad do danas mije bio slučaj, da se vlakovođi poveri milion dinara iz straha od заputnika u kupeu. Obično se novac dobro sakrije, na golom telu ili se uzme zaseban kupe, što čini svega 130 dinara više (na sumil od milion dinara). Mnogo je veća lakomislenost poveriti kondukteru.050.000 dinara, jer ovaj nije trebao da beži pa da novac pr:svoji; dovoljno bi bilo da izjavi da nije ništa primio. Čime bi g. Gros dokazao da mu je predao novac? Kujundžić je bio na-

"ап i nervozan. Drugo, miko ne prenosi domaću valutu vozom,

kad se ona može da doznači preko Narodne banke, Poštanske štedionice i drugih velikih banaka, bez ikakva rizika i uz male troškove. Najposle ne verujemo да је 5. Gros mogao bez jedne jake doze morfina, a sa 950.000 dinara kod konduktera, da prespava Zagreb i da se probudi tek kod Ракека. Rakek je bila stanica gde je imao da se probudi za slučaj да је novac trebao

· da prošvercuje preko granice.

Rasvetljenje slučaja neće praviti nikakve teškoće islednoj vlasti. Treba izviditi odakle je g. Gros primio novac, za čiji Tačun, po kom osnovu, zašto je trebao biti prenesen i +. d. Iz tih se

okolnosti može tačno znati, da li je po sredi jedna obična; usluga,

kako priča g. Gros, ili namera krijumčarenja. Tom prilikom treba utvrditi i cilj dolaska g. Grosa u Beograd, s kim je imao sastanke, koga je intervjuisao, ako je išao kao novinar, kome је poslao izveštaje i t. d. Nakratko, ništa lakše do utvrditi istinu O tome da lije g. Gros bio kao novinar ili kao švercer u JugOslaviji, U slučaju da se utvrdi da je bio švercer, 950.000 dinara pripadaju državi.

Nas specijalno interesira ovde valutno-politička. strana. Мећата је izvozio zlato preko granice, iskorišćavajući disparitet njegov između Jugoslavije i Mađarske. Valutno-politička operacija je sasvim razumljiva. Ali nikako me možemo

da razumemo Како је mogućno da se Švercujl dinari u inostranstvo. Koliko je nama poznato već mekoliko godina

ie nemogućno plasinati veći iznos dinara u inostranstvu. Narodna Banka kupuje samo takozvane slobodne dimare u inostranstvu, tj. one dinare, čija je trgovina od nje odobrena i čije poreklo ona vrlo dobro zna, Elektivne dinare ona

–