Народно благостање

Страна 424

sigurno ne kupuje. Pretpostavka da ih kupuje kakav izvoznik ız Jugoslavije malo je verovatna zbog toa, što se pri izvozu robe ız Jugoslavije u najvećem broju slučajeva mora: da obezbedi valuta. Ne mogu se uvesti dinari iz inostranstva i za iste izvesti roba. Da neko ftezaurira naše dinare na strani, to je još manje verovatno. / _ ON O

Ostala je jedina pretpostavka da je g. Gros hteo izneti iz zemlje kapital. Ali se to mnogo lakše vrši putem deviza i sa mnogo manje rizika, jer nama se čini, da su devize kod nas na slobodnoj berzi jeftinije, no što je kurs naših novčanica na strani. Ko izvozi dinarske novčanice znači da nije mogao nabaviti devize. To je malo verovatno. Devize svako može dobiti na slobodnoj berzi. Svega dve nedelje trajala je velika oskudica, posle talijanske devizne uredbe, ali je sada nastala opet obilnost.

Iz svega ovoga izlazi, da će istraga po ovoj stvari imati da rasve{li i valutno-političku stnanu, i čemu šverc naših novčanica kada to nije dobar Сезсћаћ. ı

'кориума | трансфера изјавиле су поверилачке владе спремност да преговарају, али нису ставиле никакав предлог ви о привременом ни о трајном решењу службе дугова. То долази отуда шпо се поверилачке државе нису још могле споразумети о јединственом поступку. Земље са пасивним трговинским билансом према Немачкој траже за себе повољније третирање, а друге државе сматрају да би требало са свима повериоцима подједнако поступати. Све су државе, међутим, ипак сагласне у томе, да Дозов (Dawes) vw јангов (Уоцпо) зајам треба најповољније третирати. Ово гледиште заступају нарочито главне поверилачке земље, Енглеска и Француска. x.

Преговори са Швајцарском н Холандијом воде се даље, а С. А. Д. мирно чекају даљи развитак и упоређују држање Енглеске према С. А. Д. и држање Немачке према Енглеској. Енглеска и Француска предузеле су међутим даље кораке и изјављују да су спремне да воде преговоре с немачком владом. Воља за вођењем преговора постоји нарочито у Француској, која се нада да ће са Немачком постићи спаразум у поку трговинских преговора. Ипак су обе државе изјавиле да ће предузети сходне мере у циљу призудне наплате, ако се у преговорима са Немачком до ! јула не дође до повољног решења, Енглеска влада је у том циљу затражила од парламента пуномоћ за спровођење принудног клиринга. (Овај клиринг не би обухватио само увоз робе из Немачке, него и сва остала плаћања која произлазе из обавеза према Немачкој, као камате, премије, возарине итд. Енглеска влада хоће да на тај начин створи извесну резерву за исплату поверилаца по дуговима, а само би остатак био употребљен за лиферанте из Немачке. Поред ове пуномоћи Енглеска је влада затражила и овлаштење да може ограничити или забранити увоз робе из оних земаља које оштећују енглески извоз контигентима Или другим сличним мерама. И ова би мера имала да погоди Немачку, која је још раније завела извесне забране увоза за памук и предива и која је изјавила, да ће на завођење клиринга у Енглеској одговорити забраном увоза сировина из целе Британске империје. Овакав би развитак довео до огромних сметњи целокупној светској привреди, па су лондонски привредни кругови, с обзиром на то спремни на извесну попустљивост. Они предлажу да се наплата изврши завођењем извесних додатака на увозне царине разне робе, као што је то и раније чињено путем риковери — додатака.

Одгсвор на немачки

MOраториум трансфера

На предлоге о овим мерама за принудну наплату не-'

мачког дуга г. Шахт одговара стављањем других предлога, који пе по његовом мишљењу учинити непотребном и од-

+ HAPOTIH БЛАГОСТАЊЕ .

После објаве немачког мора-

"Бр. 27

редбе о принудном мораторијуму трансфера. Он тражи да

се на немачке дугове смањи камата у мери која одгсвара

данашњим привредним приликама, а затим да се Немачкој пружи могућност за повећање извоза, чиме би се добиле потребне девизе, или да се Немачкој врате колоније, што би смањило немачку потребу за тим девизама.

_Наша обавештаћна служба забележила је оснивање нове буУ Бугарској ће бити свега · рарске државне банке („Бу-

још три банке

гарски. кредит). Банка се

оснива ca капиталом OJ Oea Oe non ra Ia rana =

125 милиона лева. Држава

преувима за 50 мил. л. акције од које ће 20 мил. одмах уплатити, а по 15 милиона у наредним двема годинама. Држава ће акције положити код Народне банке. Народна банка дозволиће новој банци кредит од 100 мил. л. уз гаранцију државе, али „Бугарски кредит“ има законску могућност, да се и другим начином финансира. Држава је уступила право Народној банци, да штити државне интересе уколико су везани са поседом акција и да се служи правом приговора против закључака банчиног управног одбора. Нова банка имаће задатак да додељује кредите домаћој индустрији и занатству.

Прави узрок 'оснивања неће бити та околност да у Бугарској нема довољан број банака и да су индустрији и занатству потребне нове кредитне установе. Бугарско банкарство имало је у привредној депресији велике губитке. Обим пословања је код приватних банака у великој мери назадовао, што се види из следећих података:

Туђа сретства Предујмови, мени-

MMI. JI. це, дужници 1929 1932 1929 1933 Пољопривредна банка 3.963 5.287 4.138 5.433 Централ. задруж. банка 4355 740 609 860 Пучке банке 1.832 2.287 1.974 2.419 Приватне банке 6.959 3.346 6.993 3.836 Укупно 13.109 11.660 13.714 12.578

Туђа сретства су се смањила код приватних банака за 3613 мил. л. Пораст код остале три групе новчаних завода износи 2164 мил. л. Из ових бројева јасно се види да је назадовање пословног обима у првом реду погодило приватне банке. Удео приватних банака у туђим сретствима био је 55% у 1929 г., а пао је на 29% у 1933 г. Висина сопствених 'сретстава приватних банака била је у 1929 г. 137: мил. л., концем г. 1933 само 1321 мил. л., т. |. смањила се за 50 мил. л. У виду реесконта код Народне банке, биле су приватне банке дужне 322 мил. л. према 277 мил. л. у 1929 г. Њихов број је пао са 166 у 1929 г. на 125 у прошлој години, Банака са иностраним капиталом има још 14 са 397 мил. л. капитала. Новооснована банка изгледа да има задатак, да санира бар један део приватних банака. „Бугарски кредит" преузеће „Бугарску уједињену банку", која је постала фузијом неколико софиских банака, са 100 мил. л. главнице. Ова је банка зрела за санацију, као и „Централа провинцијских банака" која је финансиски слаба. „Бугарска интернационална банка“ и још неке сеоске банке биће такође преузете од „Бугарског кредита“. Вероватно је да ће ући у састав нове банке и „Македонска народна: банка“ са 40 мил. л. главнице,

У року од две год. повисиће „Бугарски кредит“ свој капитал на 250 мил. л. Према изјави Министра претседника Георгијева повишење капитала биће скопчано за преузимањем свих приватних банака. МИмовинско стање приватних | банака биће установљено од нарочитих вештака који ће се именовати на предлог. Народне банке. Задружне банке оста-