Народно благостање

1. Јули 1934.

НАРОДНО Боа

435

В. Бајшћ

године југословенске банкарске П времену се акутна банкарска криза. претворила | У

хроничну. Она се развија и даље. Хронична болест“

је опаснија од почетне акутне. У прво периоди

овај није дао повода живој дискусији.

питањима каже своје гледиште..

Поменути меморандум је дочекан с узвиком: и улагачи су проговорили“. Али критика. није упућена на адресу улагача, већ на ону. (банака, ко-

је извлаче батине за све време кризе. "Поново је |

добачено управљачима "банака, да су рђаво. управљали заводима, који су им били поверени, да није сељачки мораторијум ни уколико узрок бан: карске кризе, јер сељаци „одлично. одговарају својим обавезама према. банкама.“

Јер ако се под тим разуме. да су они. сада први пут. отворили уста, онда.то није тачно; „управо тачно је у толико, што су сада почели први пут да дискутују, јер су се пре тога само. -драли.

· Да је банкарска криза погодила само“ улагаче, онда би им се могла добацити Молијерова изрека: vous Pavez voulu, Georges Папа! Истина то би било мало сурово. Паника улагача од 24

септембра 1931 године је делом акт неурачунљи-_ које,

вости. Паника је једно психолошко стање, · се не може сасма назвати патолошким, али које

је ненормално, које претставља функционални по система у маси (јер je паника.

ремећај нервног. увек колективна појава). Да паника повлачи за собом обичну меру у обла ске политике, онда се можда у општ говорити о банкарској кризи, кад је р Ц улагача. Паника улагача је предуслов за банкарску кризу, Она је мистика, због тога се она сузбија ПИ, средствима. Као што. је онај

ВН суме

односно“ исплатом сви

_Али ако су улагачи били у неурач НљИВОМ стању септембра 1951 године, они су данас дошли |K себи, “те се сада. може мирно рећи, да су они

"проузроковачи банкарске кризе. Они су тражили,

од банака оно што никада ниједно банкарство y 'свету из својих сопствених средстава није могло да изведе, наиме, да у најкраћем времену исплати 1/5—1/2 свију уложака на штедњу. Из овакве

тво улагача ту и издало. "меморанд ми да | „Народ“ но Благостање“ ' има за дужност да Према O - ; | _ који нису. MO

"у маси, за оболеле. Они их и данас сматрају за такве и данас.

„потпуно умесно, али · банака, јер та ствар није зависила од њих. У пре:

банкарску кризу ни:

"да ce cBam на банк: знати са могућношћу

5 то доба,“

да: а “је он ; привремена : мера и да мо1 ен: „дефинитивним стањем. Код нас раториј м истина постао доста дугачак, али ноима транзиторни карактер. Али у последтадијуму н ше банкарске кризе режим мо; јума је претворен у режим санације банака. Дд ушли смо до "парадексалне ситугције, против "сада ODO улагачи, наиме, да се лече Панк И. | Ју у паници“ прогласили све заводе, · да: одговоре њиховим захтевима

рше притисак на њих, или би га вршили, кад би то водило ма каквом циљу.

- ·Меораторијумом ' су “заштићене банке, али не због тога што су инсолвентне, јер би у том слу:

_чају по закону оне имале да иду под стечај "већ што су улагачи“ Гизгубили главе. У септембру - и октобру 1931 године нико није сматрао наше __ банке за 'инсолвентне;,

падало да-чини ма какве прекоре банкама, Узвик да су улагачи. проговорили ако није

депласиран, он је свакако. несрећно стилизиран.

"ником“-није ни на памет због немогућности одговарања захтевима улагача. То потврђује“и чињеница, да је 790 милиона динара

"дато банкама ради умирења улагача.

Улагачи су међутим _мораторијум сматрали за доказ инсолвентности банака и после првог мораторијума, угаприлу 1982 TOI, навалили су они још јаче на банке.

Наравно да би улагачи на ово: могли да примете: „што нас нисте лечили, кад. смо били у паНици, већ. сте уводиј јраторијум2“ Питање је "оно не односи на адресу

банака о одговорности за унке одговорности не може „А улагачи су морали рачу0 :су продуанке.: | није ни најмање. криво за изе у, 1931 години. Оно је „онога што је после: ње ни улагачи не могу да се атурисали банкарску криадном стању; Али то ни| | како, смо читали ту и, банкарск криза дошла. и:без панике какво да је било стање наших банака у није било такво, да би-могло да да повод избијању O кризе. Истина улагачи су сматрали, банке за потпуно инсолвентне, али то је био производ њихове маште, који са стварношћу није имао никакве везе.

Наше су банке биле у септембру месецу 1931 године. ликвидне и солидне. Небројено је пута

пирци између улагача:

"истицана чињеница, да су наше банке - ва - време

банкарске кризе исплатиле преко 5 милијарди ди-