Народно благостање

21. јули 1934,

nice upotrebljen uglavnom za životne namirnice. Industrija automobila, koja je najveću potrošnju imala u poljoprivrednim 'krajevima, premašila. je nivo visoke konjunkture 1929. Od toga su najveće koristi imali industrije čelika, stakla i gume. Oživljenje industrije stakla dobrim delom ima se pripisati i ukidanju prohibicije. Ovakav razvitak, koji je bio fors:ran kupovinama iz straha, imao je za posledicu porast cena gotovih industrijskih proizvoda, te je to učinilo iluzornim uvećanje kupovne snage poljoprivrednika i radnika. Februara meseca otvaraju se makaze između cena poljoprivrednih i onih industrijskih proizvoda na štetu prvih. Smanjenje kupovne snage farmera nastupiće I zbog suše i manjih prinosa. Državna pomoć je ovaj gubitak samo delimično mogla da nadoknad'. Još će se majbolje moći da održe industrije čije oživljenje počiva na stvaranju posla. Polet u industriji automobila bio je prolazan, jer je veća tražnja bila izazvana potrebom zamene starih i nupofrebljivih kola. Prema tome, ovde mismo imali pojavu novih kupaca što bi se moglo protumačiti poras:om kupovne snage.

Којић се razmera biti sadanje opadanje konjunkture zavisi uglavnom od Ruzvelta. Povod za intervenciju postoji: cene agrarnih proizvoda dostigle su „paritetne cene”, koje odgovaraju prosečnoj kupovnoj snazi 1909 tek za ?/s; radnička nezaposlenost je minimalno i to samo privremeno smanjena. Za novu infervenciju spremljena su već i sretstva, jer od sume namenjene suzbijanju krize, sa kojom se od početka godine vrlo štedljiivo raspolagalo, preostalo je još četiri milijarde dolara. To znači da je budžetski deficit manji za 3.7 milijarde dolara. Državni kredit se znatno poboljšao. Dok su se kursevi zajmova prošle godine održavali samo pomoću intervencionih kupovanja, a delimično se uopšte nisu pojavljivali na tržištu, sada su moguće znatnije konverzije i nove emisije po sniženoj kamatnoj stopi. Izgleda da mije isključeno, da Ruzvelt iskoristi potpuno svoja ovlašćenja. Zbog povoljnog stanja državnog kredita biće, verovatno, ponova omogućeno finansiranje na tržištu kapitala, koje stupa u funkciju.

> штетна О мунија је у Паризу закљуСпоразум Румуније са ње- чила са њеним повериоцима

ним повериоцима на страни споразум о трансферу за три године (од 1934—1937). Споразум обухвата трансфер камата државних дугова гарантованих од аутономне монополске благајне и оних без гаранција.

Камате гарантованих државних дугова, 7% златног стабилизационог зајма 1929 и 71/:% златног зајма 1931, трансферираће се у првој години са 50%, а у наредним годинама са 53 и 58%. За остатак ће повериоци добити бескаматне благајничке записе, који постају само у оном случају обавезни за државу, ако се влада не би држала споразума. Ако влада тачно плаћа добиће крајем сваке године записе натраг, Повериоци су дакле спремни, на 50% попуста код камата, али задржавају за сваку сигурност право на другу половину, док не добију своту која им по споразуму припада. Камате оних државних папира, који нису гарантовани, трансферираће се у првој години са 25%, у другој са 3#%, у требој са 42% а разлика се у целости брише. Амортизација свих дугова обуставља се за време важења споразума. Ако Румунија по истеку овога рока не би могла понова да плаћа редовну амортизацију и камату, предвиђено: је продужење споразума или конвертирање дугова. У 1934/35 трансферираће 1,25 милиарде л. У прошлој години трансферирала је 62—63% камата својих дугова што је значило оптерећење " од2;5 милиарде л. Извозног вишка било је исто толико, али и поред тога је морала новчанична банка да употреби 760

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 471 |

мил. д, из девизних залиха ради исплате неких државних поруџбина.

Развитак спољне трговине у првом тромесечју 0. г. није био повољан, извозни вишак износио је свега 15 мил, л. према 328 мил. л. прошлој години. Док се увоз повећао за 47 мил. л. извоз се смањио за 266 мил. л. Извозни вишак је поред државних прихода најважнији фактор у питању трансфера. Извештај страних стручњака, који је служио за темељ париским преговорима, садржи мишљење, да ће извозни вишак Румуније у текућој години достићи исту висину као у. 1933 г. Резултати првог тромесечја међутим вису оправдали ово мишљење. Извоз као и државни приход је у Py= мунији уско везан за стањем тржишта петролеума о чему доносимо на другом месту, -

m Пре поласка на одмор, франИ Француска приступа из- – ПУСКИ парламенат изгласао, је

вођењу јавних радова закон о јавним радовима ради сузбијања незапослености и ради општег оживљавања привредне делатности. Извођење предвиђеног програма захтеваће до краја 1938 г. 10 милијарди франака. За извршење радова употребиће се само француски материјал, а биће запослено највише 10% стране радне снаге. Више од половине предвиђених сума резервисано је за Париз и његову област. То долази отуда што париска област плаћа око 60% свих пореза, а на њу отпада и преко половине свих незапослених радника. У извршењу радова највише ће вући користи металургијска и електрична индустрија. Нарочито је тешко било стање у електричној индустрији, чија је производња пала са ! милиарде на 250 милиона.

Избор радова извршила су заинтересована министарства. Износ од 2725 милиона франака предвиђен је за радове на пољу железничког саобраћаја. Станица Сен— Лазар удесиће се за локални саобранај, а Монпарнас биће такођер преудешена и служиће искључиво за трансатлантске возове, Извесна сума употребиће се за уређење сигнализације и набавку аутоматских блокова. Ради увећања сигурности на железницама израдиће се и троструки колосек на прузи Париз—Лион, а Париз— Дижон имаће четири колосека. Осим тога извешће се електрификација на четири пруге које су трошиле страни угаљ. Укупна дужина ових пруга износи 800 км. Према изјави министра јавних радова, због електрификације на три пруге рентабилитет ће чак порасти,

Министарству просвете ставља се на расположење већ ове године износ од 385 милиона франака за подизање и уређење нових зграда за основне школе. 65 милиона одређено је и за набавку уметничких дела, јер је — по речима г. Маркеа, министра рада — требало запослити и уметнике који такођер живе у беди. С друге стране, одређено је и за министарство пољопривреде око 925 милиона франака, који ће се употребити на изградњу водовода по селима, за одводњавања и мелиорације, као и у циљу електрификације села, а према потреби и за конструкцију силоса. За изградњу и поправак путева предвиђена су 792 милиона. Извесна сума је одређена и за уређење аеродрома Ле Бурже, где ће радови почети тек 1935, јер сви припремни послови нису још завршени.

Како је влада једва некако уравнотежила буџет и како није хтела да новим дефицитом доводи у питање сигурност франка, како је даље била противна закључивању

"нових зајмова, одлучено је да се потребна сретства узму

из Благајне социјалних осигурања. Зајам из ове благајне у висини од близу 10 милиарди франака не узима држава, већ га закључују друга тела — железничка друштва, департмани и општине. Држава преузима гаранцију за износ од 2897 милиона франака и уносиће у току 30 година у свој