Народно благостање

Страна 472

буџет по 260 милиона годишње на име ануитета за одго-

варајуће камате и амортизацију. Изгласаним законом дата.

је Благајни социјалних осигурања могућност да пласира расположива средства за рок од 30 година уз 5:/2% чисте камате. То је за француске прилике сјајан пласман, али

посао ипак није без извесног ризика, јер ће зајмове добити.

и неке општине сумњиве солвентности, којима је Кредит фонсијер одбијао сваки кредит, Г убици. су, према томе, могући, јер држава гарантује само за свој део. Даља се нез-

года може појавити отуда, што су данас у Француској без.

посла углавном стручни радници, а за предвиђене радове потребни су највише зидари и нестручни радници, Сада ће због тога бити потребна и радна снага са села, која ће после извршења изгласаног програма вероватно увећати број незапослених.

· Овај је закон тек изгласан, па је немогуће већ сада говорити о свим осталим реперкусијама, које ће се појавити. Сигурно је да се утицај извођења предвиђених радова неће ограничити само на оне привредне гране које добијају поруџбине; извесно оживљаваље послова може се очекивати у целој привреди.

Као што смо већ јавили, министар трговине и индуотрије има у свом портфељу готов пројект закона о картелима. Врло је вероватно да ће тај пројект у виду уредбе у најкраћем времену ступити на снагу. Нама је непозната његова садржина, али су закони о картелима у целом свету исто тако слични, као и менични. Закон о картелима није начелно против картела, већ против злоупотребе монополског положаја од стране картела. Према томе сваки закон о картелу почиње са признавањем картела као легалне установе. По себи се разуме, да се законом о картелима даје надлежним органима право и да суспендују један картел, ако се он не саобрази закону. Али је суспендовање картела крајња мера.

Нове економско · политичке мере на путу

Централно питање код картела је питање цена. Путем цена картели обично злоупотребљавају своју социјалну снагу. Али није цена једини облик, којим картел то чини. Могу бити и други продајни услови несносни, као што су на пример: бојкот једног муштерије, уцена, притисак, итд. Све су то појаве о којима води рачуна модерни закон 0 картелу. Према томе је врло вероватно да ће и наша уредба о картелу и ове околности да обухвати.

- Као што смо већ више пута напоменули картел једно конкретно питање. Не оптужује се никад картел као такав, већ одређени картел због тачно одређене околности. Међутим законом се не могу дати норме на обнову којих ће механички политика једног картела да се огласи за легалну или нелегалну. Закон не може донети шему за израчунавање правичне и оправдане цене. Због тога је неизбежно да закон о картелима створи у исто време и органе, који ће имати у сваком конкретном случају да цене да ли је картел прешао границе правичности H оправданог. Негде то врши сама административна власт, а негде (се оснивају органи ад хок, Ми смо увек били начелно противни томе, да политичка власт дејствује као судска, ма у којој области било, и због тога сматрамо да би најбоље било, кад би уредба о картелима створила органе (свакако најмање у две инстанце) — који испуњавају услове: једнога суда. Такав суд мора бити“ пре свега- потпуно независан, јер без независности 'од политичке вла-

сти нема суда. Даље такав суд мора бити неприступачан

коруптивним утицајима од стране интересената, јер то нај-

више деморалише народ. И најзад такав суд мора. „бити

сваки је ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Ба 0

потпуно стручан. Правници овде нису потребни, већ економисти и људи из економског живота. . Поред тога новине јављају да се припремају следеће

уредбе: о заштити малих занатлија, трговаца и других малих

дужника; о извозу жита; о заштити извоза дрва; затим“ измена уредбе: о заштити земљорадника; о максимирању каматне стопе; о ваштити новчаних завода; о смањењу режијских трошкова новчаних завода.

Као што смо у прошлом броЗаштита цене жита у ју јавили у – обавештајној

Италији служби, овотодишња жетва у Италији биће слабија од лањcke, јер је засејана површина_ смањена са 5,09 у 1933 на 4,91 милиона хектара у овој години, а ни атмосферске прилике нису биле повољне, Према оцени талијанских званичних кругова ипак ће се и ове године добити око 70 милиона квинтала пшенице, Иако ова

количина стоји за читавих 20 милиона квинтала изнад пред-

ратних просечних жетава у Италији, ипак ће бити потребан и известан увоз, јер ће са преосталом залихом из прошлогодишње кампање у износу од неких 5 милиона KBHHтала и са овогодишњом производњом моћи да се подмире потребе становништва само за неких 10 или највише 11 месеци. Пошто вишкови не постоје, није се ни осетила потреба за доношењем неких изванредних мера у циљу 34штите цене жита, јер се сматрало да ће се и с обичним средствима омогућити да талијански пољопривредници реализују своју пшеничну жетву по рентабилним ценама.

Међутим, има велики број других пољопривредних продуката који се никако не рентирају. Осим тога се јавио споменути мањак у овогодишњој производњи пшенице, а порески терети постали су несношљиви као што је признао у свом последњем говору и г. Мусолини. У вези с тим се сматра да ће талијанска пољопривреда имати ове године да рачуна са мањим приносом од 1:/, милиарде лира, у упоређењу са прошлогодишњим приносом.

Разумљиво је да су пољопривредници незадовољни, а забринута је и талијанска влада, јер се овде ради о 4 милиона пољопривредних газдинстава са око 20 милиона становништва. Ради умирења пољопривредника морало се нешто предузети. По речима г. Мусолинија државно опорезовање пољопривреде није претерано, јер је земљарана порасла са 84 милиона лира у 1913 само на 150 милиона у текућој буџетској години, а порез на пољопривредни приход, који је у 1923 години — када је и заведен — донео 170 милиона лира, смањен је на 85 милиона. Међутим, знатно су порасли општински и покрајински порез на стоку, синдикални доприноси и доприноси за пољопривредне незгоде, тако да је индекс свих пореза, такса. и других дажбина које мора да плаћа пољопривреда порастао са 100 у 1914 на 490. Државни се порези не могу смањивати, јер у. државном буџету постоји и без тога дефицит. С: обзиром на то поведена је кампања ради смањења општинских и покрајинских приреза, али су досадашња олакшања незнатна. Пошто прилике не дозвољавају да се поправи опште стање пољопривреде, влада се задовољава фаворизирањем само неких земљорадничких производа, као свилене бубе, пиринча и пшенице, надајући се да ће тиме бар донекле компензирати штете које пољопривреда има од повећаног пореског терета, и од општег пада цена. Најновије мере. имају за циљ да стабилизују цене пшенице на нивоу који би стајао према предратним ценама као З 1 У том, је циљу одлучено на последњој седници Министарског | савета, која је одржана 30 јуна о. г., да увозна царина за пшеницу остане и у новој кампањи 75 тица. по квинталу, B-