Народно благостање

21. јули 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 473

сам увоз да се регулише. Декретом министра пољопривреде и-шума од 28 јуна одређено је, осим тога, да се приликом измељавања мора употребљавати и извесан проценат талијанске пшенице из колективних складишта, и то у млиновима Северне Италије 85%, у Средњој Италији 75%, у Јужној Италији 80%, на Сицилији 85% и на Сардинији 50%. Да би се избегло колебање цена, вршиће се и стокирање пшенице, сретствима која ће ставити на расположење талијанске штедионице и Централни завод за аграрни кредит. Стокирање је вршено и досада у силосима, који су из године у годину примали све веће количине (900 хиљада квинтала у 1931, преко 3 милиона у 1932 и преко 5 милиона квинтала у 1933 г.). Поменути новчани заводи даваће пољопривредницима предујам на стокирану пшеницу, и то по 75 лира за сваки квинтал меке пшенице спечифичне теж. 75 кг. а од 90 лира за сваки квинтал тврде пшенице. За пшеницу веће или мање спец. тежине биће и предујам увећан односно умањен за пола лире по килограму. Ову ће операцију новчани заводи вршити уз годишњу камату од 4%; предујам биће им осигуран робом, а на захтев новчаног завода и меницом власника пшенице.

Због вероватног поправљања прилика на светском тржишту жита, заштита цена пшенице неће ове године ни у Италији бити нарочито тешка, па се може очекивати да ће талијански пољопривредници моћи да уновче своју пшеницу по доста повољним ценама.

Прилике на светском: тржишту жита вероватно ће се ове године нешто поправити, а у самој Италији не по» стоје. вишкови тшшенице, па ће и заштита цена пшенице у Италији бити сразмерно лака. То Бе. талијанским пољопривредницима омогућити, да реализују своју · пшеничну жетву по. врло повољним ценама. Предратна цена пшенице кретала се око 29—30 лира по квинталу, па се може очеживати да ће, с обзиром на усвојени однос од 3 : 1, овогодишња цена талијанске меке пшенице достићи износ од 85—90 лира (око 350 динара) по квинталу. Разумљиво је да ће боље врсте пшенице достићи и знатно веће цене, јер је то. омогућено увозном царином од 75 лира (око 300 динара) и светском ценом пшенице која се креће око За. долара по квинталу (око 150 дин.) Као што је нашим читаоцима познато, Француска је одредила за своју пшеницу минималну цену (од 105 франака (око 300 динара) по квин-

талу. Види се.дакле да су талијански произвођачи жита.

боље заштићени од француских,

ишта | рема „Политици“ од 19 т. м.

претседник румунске владе г. Татареску изјавио је да су пои литичка повезаност са Францу-

| ском. и привредна са Немачком створиле јелу хрому равнотежу И да привредни интереси морају: бити тамо, где су и политички.

Пошто и ми политички гравитирамо ка Француској и ва нас би требала да важи горња максима, Томе насупрот сматра целокупна наша јавност најновији трговински уговор са Немачком за једну велику тековину (види изјаву г. Деметровића у „Политици“ од 10 маја 0. г.). То је потребно, да се ова противречност уклони или објасни. Најгоре стање у спољној трговини је онда кад ce она силом гура политич-

Стварност и поезија

ким стазама, јер је редак случај да се код једне државе политички интереси поклапају са економским. У ствари имају права и г. Деметровић и г. Татареску. Последњи само у толико што поред осећаја и економски интереси Румуније гравитирају ка Француској. Ово је свакако главни мотив што Румунија тражи ближи контакт са Француском. Румунска књига економска све више пада на један лист, њена привреда добија монистички карактер, јер је један артикал ове пресуднији за цело њено економско и финансијско стање. То је нафта, као што се види из следећих података:

Год. Укупна вредност Вредност Удео петролеума извоза извоза петрол. у извозу % у милионима леја 1931 22.197 6.833 30.8 1932 16.655 7.196 43.2 1933 14.101 7.838 55.6

Извоз петролеума је и апсолутно и релативно порастао у последњим годинама, а у 1933 г. претставља више од половине целокупног извоза.

Порезе и јавне дажбине петролеумске индустрије износиле су у 1933 г. 5867 м. л., т. ј. 32% државних прихода. Из ових података јасно се види важност петролеума како ва извоз, тако за државне приходе.

Петролеумска индустрија у Румунији у великој мери је зависна од светског тржишта, јер се извози 4/5 произведеног петролеума. Из следећих података се види сталан пораст производње, а исто и велики удео извезене у произведеној количини.

Производња Извоз петр, и ње- Удео извозау

Год. петролеја гових продуката у у производњи тона | тонама ЧЕ

1931 6,756,000 4,731,000 70

1932 7,348,000 5,126,000 ~ 69,8

1933 7,375,000 5,902,000 80

Најновији догађаји на светском тржишту међутим нису такве природе, да би могли дати много наде румунској петролеумској индустрији. За неколико недеља биће Ирак Петролеум Ко. у стању да преко својих цеви, изграђених до Триполиса на Средоземном мору, лиферује петролеум, који ће по свој прилици бити најопаснији конкурент румунском. У Дунавским земљама је положај Румуније сигуран услед њеног географског положаја. Али удео лиферованог петролеума у ове земље свега је 13% румунског извоза.. Оштрину конкуренције осећаће Румунија у Француској која је прошле године преузела 45% румунског извоза. Истина је, да су код Ирак Петр. Ко. заинтересоване фирме, које имају велике ангажмане у Румунији, али ће ипак она прупа да сноси штету која је скупља у увозничким земљама. Румунија мора свој петролеум железницом да довезе до морских или дунавских лука, и зато ће њене цене бити вероватно веће од оних Ирак Петр. Ко. Железничка тарифа износи данас 45% цене петролеума утовареног у лађу. Један од најважнијих проблема биће дакле у Румунији снижење

"железничке тарифе, за петролеум, која ће се мера морати

предузети, да би новчанична банка добила девизе и државна благајна: порезе.