Народно благостање

Страна 486

Ове године упада се у исту грешку. Пре месец дана новосадски привредници, процењујући овогодишњи принос, рекли су да ће за извоз бити неколико хиљада вагона. Други ову цифру пењу на десетак и више хиљада вагона. Међутим, Министарство пољопривреде у свом извештају од 14 јула тврди, да ће овогодишњи принос бити 198.000 вагона. Пошто се потрошња за исхрану у нормалним годинама цени на око 190.000 вагона, а потреба за сетву износи око 35.000 вагона, то значи да ће овогодишњи принос, према унутрашњој потреби, подбацити за 27.000 вагона. Ако би потрошња за исхрану остала на нивоу прошлогодишње, онда би мањак износио близу 50.000 вагона. Кад од овога одбијемо резерву из прошлогодишње жетве, која се цени на око 17.000 вагона, остаје ипак значајан мањак од преко 30.000 вагона.

Ако би ова процена Министарства пољопривреде била тачна онда би у овој години имали да очекујемо погоршање биланса плаћања због увоза пшенице најмање за 700—800 мил. динара што претставља једну четвртину садашњег укупног увоза, а то би била катастрофа динара.

Ми се ипак придржавамо оне народне, да четири ока више виде него два. Зато више верујемо процени широких народних маса него ли стручњацима, која долази до изражаја у цени на тржишту. Када би горња процена била тачна немогуће је претпоставити да би такав исход овогодишње жетве могао остати без утицаја на цену пшенице. При овако великом мањку ове би морале већ сада показати тенденцију приближавања нивоу увозног паритета. Међутим, оне не само да нису скочиле, већ су последњих дана изгубиле 10—20 дин. по квинталу. Оваква цена за нас је сигуран доказ да се у овој години не очекује увоз пшенице. Наравно, и народ се некада може да превари. Али код таквог случаја заблуда не би могла да траје дуго и она би се разбила најдаље за месец-два дана. У сваком случају боље би било да се стручњаци ману процењивања, која никоме не служе, а произвођачима могу да штете.

Polovinom ovoga meseca u Mariboru je održan kongres voćara, koji je trebao да зе pozabavi proučavanjem prilika uoči predstojeće izvozne kampanje. Kao i rani|ih godina ni ovoga puta nije propušteno da se ne naglasi „da će voćarstvo postati jedna jaka, ako me i prva proizvodna grana u našoj državi”. Zatim je istaknuta potreba povećanja proizvodnje, vršeno upoređenje naše zemlje за Ногапфјот 1 kritikovan uvoz voća. U drugim izveštajima navedeno je kako se proizvodnja voća forsira u mnogim zemljama i da našem voću preti velika konkurencija. Naročito je naglašeno da će za mas kroz nekoliko godina biti najveća opasnost Bugarska, koja forsira sađenje najboljih vrsta šljiva i ostalog voća. Zatim su: pomenute i wdaljenije prekomorske zemlje u kojima se takođe povećava proizvodnja моса.

Nelogičnost mariborskog kongresa voćara

Nelogičnost u ovakvom radu mariborskog kongresa očigledna je. Tvrditi da će voćarstvo postati prva privredna grana u našoj državi, a na drugoj strani iznositi podatke, koji govore da idemo u susret periodu hipeprodukcije voća, za nas je neobjašnjivo. Logično bi bilo da se pošlo od razvijanja voćarstva i voćarske frgovine odnosno potrošnje voća u svetu pa da se, na osnovu dobijenih rezultata, ispita položaj naše nacionalne proizvodnje i stvore zaključci o izgredima za budućnost. U br. 10 od ove godine mi smo, na osnovu podataka kojima smo raspolagali, utvrdili da će posle žita ı stoke i kod voća nastupiti hiperprodukcija. Proizvodnja voća danas se forsira u celome svetu; ne samo u zemljama, koje za to imaju povoline prirodne ustove, već i u onima: u kojima su ovi minimalni. U ovim zem-

Бр. 31

ljama obično se ne vodi računa o kvalitetu pošto je glavno obezbediti pokriće potreba domaćom mproizvodnjom. Kad ovo proširenje površine dođe do izražaja i u povećanoj proizvodnji onda ćemo sigurno imati hiperprodukciju voća. Pred takvim izgledima: za blisku budućnost mariborski kongres voćara trebao je da bude elasičniji i da glavnu mpažnju posveti pitanju kvalitetnog voća i opreme. Pokazalo se da i u vreme hiperprodukcije za kvalitetne proizvode postoje mogućnosti za veću i lakšu prođu. Stoga je kongres tome pižanju trebao da obrati najveću pažnju.

Pogrešno je takođe poređenje naše zemlje sa Holandijom, koja ima sasvim drugi sistem proizvodnje i poznata je uglavnom sa svojim povrćem i cvećem. Holandija proizvodi u staklenim baštama upotrebljavajući skupa sretstva proizvodnje (đubriva, navodnjavanje, raznovrsne moderne aparate itd.). Od voća gaji samo mekolike vrste, uglavnom grožđe i jabuku. Na drugoj strani ona je i priličan uvoznik voća. Holandska poljoprivreda počiva uglavnom na povrtarstvu, cvećarstvu i VOĆarstVu, dok ovo poslednje u strukturi maše poljoprivrede igra sporedniju ulogu. Uostalom, za ovako snažan razvitak ove proizvodne grane Holandija ima uglavnom da blagodari blizini dvaju пој većih svetskih uvoznih tržišta.

'Kritika uvoza voća još je manje osnovana. To su tako beznačajne količine, koje dolaze u obzir samo na slučaj rđave berbe, da one ne preustavljaju nikakvu opasnost za domaću рго#zvodnju. шевцишиниишитевшеиа Укупан број осигураних радника код Сузора, братинских благајни и железничког 0с06ља износио је 1930 г. 776,6 хиљ. (од чега 631,5 хиљ. код Сузора). У 1933 смањио се за 152,3 хиљ., односно 20%, од чега код Сузора-110,2 хиљ., односно. 171%. За првих пет месеца ове године према истом периоду прошле године износи просечни месечни пораст код Сузора за 18,2 хиљ. или 5%.

На мушке раднике отпада око три четвртине, али њихов процентуални удео опада. Већ у 1933 год, број женских је био апсолутно и релативно већи него у претходној години, нарочито у "Дравској и Савској бановини. Ово је углавном последица пораста запослености у текстилној индустрији, кућној послузи и замене мушких у канцеларијама. Женске су процентуално највише запослене у Београду, Дравској и Савској бановини, а најмање у Врбаској, Зетској, Вардарској и Моравској где је 1932—33 г. било запослено свега 10—11 хиљада женских.

Гро осигураних радника налази се у северним крајевима, скоро половина отпада на Савску (1932 г. 27,15% и 1933 г. 26,81%) и Дравску бановину (15,71% у 15,85%), а са Дунавском (18,77%. и 18,51%) и Београдом (11,26% и 11,19%) _ заједно износи скоро три четвртине свих осигураних. Осталих 6 бановина (27,11% и 27,64%) немају већи број осигураних него сама Савска бановина. У Дравској бановини највећи је процентуални удео становништва 34послен у индустрији. Овде не улазе рудари и железничари, пошто: нису код Сувора осигурани,

Упоредо са падом запослености је и знатан пад надница, што је настављено и у овој години. Просечна обезбеђена надница је пала са 26,74 дин. 1930 г. на 22 ,69 дин. 1933 г. т. |. за 407 д., односно 15,2%. Пад је скоро једнак код мушких и женских. Просечна надница код женских је мања за 30%. Већа је надница код приватних болесничких благајни (1932—33 г. 39,5—40,5 д.) него код Уреда (23,3—23,7 д.), просечно за 42,5%.

Код Уреда у источним и јужним крајевима су наднице много мање него у западним и северним, Најниже су

Запосленост расте, наднице падају

„АЕ