Народно благостање

Страна 487

28 јули 1934.

у зони: Скопље —Ниш- Вел, Бечкерек—Суботица (просечно

између 17,7 и 20 дин.), а највеће у западној (триморској):

Сплит — Дубровник, којима се' још придружује Београд (25 __30 дин). Разлика износи једну трећину,

__још' боље показује опадање броја осигураних у BHшим разредима са надницом преко 24 дин. и пораст у ни- |

жим, а. нарочито од 11—16 динара.. Ма првих шест разреда (испод 20 динара) отпадало је: 1932 г. 42,71%, ОВИХ 0сигураних, а 1933 Г. 47,53%. Највећи је пад код оних С осигураном надницом изнад 48 дин. (од 92 хиљ. или 17,17% на 77 хиљ. или 14,76%), Опадање показују и сви наднизни разреди изнад 20 дин. што је настављено и у овој години, јер се за првих 5 месеци 0. г. смањио број у надничним разредима са надницом преко 24 дин. просечно за. 13 хиљада месечно, а порастао у нижим за 31 хиљаду.

"Женске се налазе у надничним разредима Од 8 до 16 дин, и то 50—70% свих осигураних радница.

Стопа осигурања у случају болести и онеспособљења је последњих година неколико пута повећавана, док су услови лечења бивали све неповољнији.

Из података које објављује Сувор не можемо да видимо кретање надница по појединим привредним гранама. Али се то види из података загребачке Радничке коморе,

које сна објављује у свом тромесечном часопису „Индек-.

су“. У последњем броју (од 1 фула 0. г,) објављени су подаци о кретању месечних зарада радника и намештеника од 1930 г. до марта о, г. у свим привредним гранама, изузимајући пољопривреду. Али пошто „Индекс“ не наводи како су подаци о зарадама прикупљани и обухватају ли они све раднике или само оне у њиховим репрезентативним предузећима, О којима смо недавно писали, стога не можемо у“ потребити његове податке.

вазешпижиштиинисегититстаттЕшттиии [7 родатака, Које је оућ дапа objavilo Društvo naroda, v:di se да је и 1033 pad obima međunarodne trgovine posle 5 godina zaustavlien. Primećuje se čak i izvesan porast obima, ali je vrednost međunarodne razmenč i dalje padala, od 1032 do 1933 za 10% ako se vrednost izrazi u zlatu, ili za 98% u engleskim funtama.

Promene u međunarodnoj {r' govini a 1933 godiai

aa ner ara ee ia air ТЕИ

Porast obima dolazi skoro isključivo od porasta trgovine sirovinama. U 1933 ušlo je u međunarodnu trgovinti za 8% više sirovina nego u 10932. Porast obima trgovine gotovom robom iznosi manje od 26%, a trgovina životnim namirnicama. je opala za nekih 8%. Ovo opadanje trgovine životnim namitnicama 40lazi otuda, što je aufarkiziranje najgtavnijih potrošačkih zemalja napredovalo. Primetno je smanjen naročito UVOZ žitarica u razne evropske zemlje. |

Cene robe, koja ulazi u međunarodnu tugovinu, pale su od 1932 do 1933 za 11—12% u zlatu ili za oko 7% u funtama. Promene cena nekih artika"a bile su znatne, ali su u glavnom cene gotovoj robi nešto jače pale nego cene sirovinama. Od početka krize, ovo je prvi put da se javlja poboljšanje uslova razmene za zemlje koje izvoze poljoprivredne ili rudarske proizvode, a uvoze fabrikate. Pogoršanje ovih uslova razmene bilo je u 1928 jedan od prvih znakova ikoji je mogao poslužiti da se kons/atuje početak depresije.

Većina zemalja koje izvoze poljoprivredne ili rudarske proizvode uspela je da poveća izvezenu količinu + da popravi saldo trgovinskog bilansa. To ne važi jedino za Agentinu : Brazil:ju, kod kojih je uvoz osetno porastao. Izvoz Velike Britanije i Japana i nekih drugih manje važnih industrijskih država u 1933 porastao je po obimu, a nemački izvoz je opao. U S.A.D. od sredine 1033 g. primećuje se poboljšanje kod uvoza i kod izV0Za, :

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Razvitak trgovačkih veza u okviri raznih grupa zemalja, kao. što su Britansko carstvo i Francuska sa njenim koloniiama, poslao je u 1933 prvorazredan Činiac međunarodne {rgovine, i za Ove grupe zemalja i za druge države. Druga tendencija modđerne trgovinske politike, koja se sastoji u рокибаjima da se umesto triangularne trgovine zavede trgovina na bazi reciproci"eta, bia je nepovoljna za neke zemlje među kojima se nalaze i pristalice reciprociteta.

У Србији је добро позната анегдота у вези са прославом 590 годишњице Косовске бит _____T ке у Крушевцу (1889) о глоб-

- - љењу посетилаца од стране кафепија. То је било велико национално славље на које је дотнао свет из целе земље. Кафеџије су искористиле ту прилику па су. правиле рачуне. какве су хтели. На питање једне жртве зашто је тако скупо, кафеџија је хладнокрвно одговорио: Чекам ја тебе 500 година!

Нажалост, овакав начин поступања са страним посетиоцима и данас се у велико практикује. Дневна штампа често забележи како је овде или онде оглобљен по неки страни турист. Тако је један од њих платио хотелску собу на Цетињу 120—— дин. Други је У Пећи платио чишћење нипела 10— дин.) прна кафа у Андријевици стаје 3.50 дин., а чаша пива ]O.— дин. итд. У мањим климатским местима, кеја благодарећи кризи привлаче све већи број посетилаца, ненормалио. дизање цена је редовна појава. Уместо да! привуку они на тај начин одбијају посетиоце и убијају будупност места. |

Пошто туризам претставља важну привредну грану а нарочито за мања климатска места, чији су привредни извори скучени, . овој појави би требало стати на пут. Преко разних организација држава се стара да спроведе што ширу пропаганду за туризам и да овај што више унапреди, дајући у ту сврху чак и прилична сретства. Да то че би астало без ефекта прва ствар би требала да буде,

"да се спроведе строга контрола цена, које моту да униште

плодове сваке туристичке пропаганде.

U nekim provincijama Sjedinjenih severoameričkih država pri vremeno je zatvoreno na stotine bioskopa (samo u Pensilvaniji i Dakoti 450), usled oštre propagande, koja je povedena od strane crkve i puritanskih krugova protiv moralnog nivoa velikog broja američkih filmova. Ta је borba i ranije postojala, ali je tek sada dobila tako oštru formu, blagodareći uticaju koji imaju crkveni krugovi na Ruzvelta. Poznato je da Ruzvelt često preko radia drži govore, ali uvek pre ili poste njega govori i jedan pastor.

Tako se filmska industrija nalazi ne samo pod pritiskom privredne depresije, nego i promena O shvatanju uloge filma. Težnja je da se filmu, pored zabavnog da i kulturno-politički karakter. A to je imalo nepovoljno dejstvo na razvoj filmske proizvodnje i međunarodni promet filmova, kao što se vidi iz donjih

podataka. ИЛ 4 Proizvodnja punometarskih filmova: 1928 g. 1933 =. 5 АЈ). 750 550 Метаска 250 125 Engleska 100 196 Francuska 75 149 Ukupno: 1.175 1020

_ Ukupni broji proizvedenih tlmova u gornje četiri zemlje je opao za 155, odnosno 14% i to u: S.A.D. za 27% i Nemačkoj